Mali porodični biznis velika promena za nezaposlene Foto: S. Djordjević

Mali porodični biznis velika promena za nezaposlene

decembar 31 2017

Naći u posao u Srbiji je jedan od najtežih zadataka, a započeti sopstveni biznis je jednako težak - zbog početnog kapitala. Novac je dakle uvek problem. Međutim, sa dobrom biznis idejom, sopstveni biznis ne mora biti nedostižan. Nemačka organizacija „Help“ uz podršku nemačke Vlade već dugi niz godina pomaže nezaposlenima i socijalno ugroženima nabavkom opreme u vrednosti od 2.000 evra.

Nije bumbarov, ali i pčelinji let jednako lepo zvuči, posebno za šezdesetpetogodišnjeg Dragana Popovića koji se 35 godina bavio pčelarstvom iz hobija. Pored svojih 80 košnica, pravio je ramove za pčelinjake, a platu zarađivao kao instruktor vožnje, sve dok nije odlučio da hobi pretvori u posao. Uz podršku supruge, zadnjih deset godina Dragan zarađuje od proizvodnje ramova i košnica za pčele. Kako bi ubrzao postojeću proizvodnju, za savremenu mašinu abrihter sa dihtom konkurisao je kod nemačke organizacije Help, kaže Dragan Popović.

help pcelariii 2

„ Bila mi je izuzetno neophodna, nekada sam to plaćao i odlazio kod drugih majstora da mi to odrade, evo sad imam zaokruženu jednu proizvodnju koja mi ona omogućava da počnem onako kako smatram da je to najbolje tog trenutka za obradu dasaka. Pčelarstvo mi je i ljubav, i hobi i profesija. Trenutno sam stvarno zaokupljen time i naš’o sam sebe.  Mene to oduševljava! Rad u pčelarstvu me oduševljava! Pčela je životinja koja ne lenčari. Ona radi neprekidno! I danju i noću radi. Neverovatne su! Čovek mislim da ne može da je prati“

Ali ni Dragan nema prazan hod, jer sa ovom mašinom kad je sezona, godišnje proizvede 5.000 ramova koje prodaje u Nišu, a planira da proširi i proizvodnju i prodaju. Dragan Popović nije jedini koji je hobi pretvorio u posao. Vesna Gruden je 30 godina radila kao ekonomista kada je ostala bez posla.  

help pcelarii 1

“Šila sam sebi, ćerki i tako, i šila sam svoj deci koju poznajem jer me je jednostavno to ispunjavalo, to da nešto uradiš i da je nešto lepo. I kad sam izgubila posao, onda sam razmišljala šta ću. U tim godinama je vrlo teško da vas neko primi na posao i ja sam kao odlučila: radiću garderobu za decu, otvoriću zanatsku radnju. Ali nisam imala te industrijske mašine, imala sam samo te kućne varijante, peglu isto kućnu varijantu, i tako”

I tako je saznala da može da konkuriše kod Helpa za industrijske mašine, a tako je i upoznala svoju današnju partnerku u poslu koju je pre toga samo viđala u komšiluku, a koja je isto konkurisala za mašine za sebe. Za razliku od Vesne Gruden, njena partnerka Suzana Milenković je 25 godina krojačica, šije garderobu za odrasle, pa su njih dve došle na ideju da prave zajedničke kolekcije, priča nam Suzana.

“Sad je trenutno i trend da se dečija garderoba spaja sa mama i tatama, tj. da roditelji i deca nose makar sličnu priču, slična tema da bude. I mi smo iskoristile taj trend koji u modi postoji i počele da radimo zajedno. Svako ima neku svoju ideju, ali ta priča da dve glave pametnije razmišljaju i ta neka blaga sugestija koju ona meni daje, ili ja njoj, dovede čini mi se, do kvalitetnijeg predmeta”

help pcelarii 2

Od sretanja na trotoaru uz “dobar dan”, danas su Suzana i Vesna već dve godine partnerke u poslu. Vesna kaže da je mnogo naučila od iskusne koleginice, dok je Suzana ponosna što u njihovoj krojačkoj radnji same prave šablone od svojih ideja do finalnog proizvoda. Helpova industrijska mašina za unutrašnju obradu materijala i profesionalna pegla je kaže Suzana, mnogo pomogla. Upravo je to ideja nemačke organizacije “Help” koja u Srbiji posluje od 1999. godine, za WDR kaže Maša Bubanj, projekt menadžer.

“Skoro 2 decenije pružamo podršku različim ugroženim grupama i kroz različite aktivnosti. Ono što je možda najinteresantnije je podrška razvoju mikrobiznisa za osobe koje su nezaposlene i osobe koje su socijalno ugrožene. U tom smislu smo mi do sada u Srbiji podržali preko 6.000 malih biznisa i preko 25 kooperativa, opet za ugrožene grupe koje žele da dođu do prihoda”

help masa bubanj

Kako su mikrobiznisi ugroženih grupa prioritet Helpa koji pomaže namačka Vlada, ova organizacija već nekoliko godina sarađuje i sa kazneno popravnim zavodima u Srbiji donirajući im mašine na kojima osuđenici rade, stiču praksu i bave se različitom vrstom proizvodnje. Samo KPZ u Nišu je do sada dobio opremu u vrednosti od 100.000 evra, ali pored opreme, osuđenici mogu da se prijave za različite stručne obuke kako bi nakon izlaska iz zatvora imali neku perspektivu. Jedna od perspektiva je upravo Help, koji pomaže osnivanje biznisa i bivšim osuđenicima. Tako je Bojan Mitrović na služenju kazne upisao obuku za gajenje povrća, voća i cveća u zaštićenom prostoru. Dobrim biznis planom od Helpa je dobio plastenike i opremu za navodnjavanje, i već dve godine proizvodi ruže i hrizanteme.

“Imao sam neke planove, ali za budućnost. Mislio sam prvo neke lešnike da sadim, pa sam zbog toga to i upisao. Nisam ni znao da ću to baš odmah čim izađem da pokrenem, tako da je odmah značila ta pomoć da se odmah startuje s tim I da se odmah krene. Kasnije imam u planu da svi to radimo, i otac, i majka, supruga i ja, kad se poveća posao i kad bude prihoda za sve nas”.

U odnosu na socijalnu pomoć koju je njegova porodica primala dok je on bio u zatvoru, mali biznis je velika stvar za porodicu Mitrović. Onda kada Help bude ponovo raspisao konkurs, i on i drugih 5.999 korisnika moći će da konkuriše za proširenje obima posla i za nove mašine.

Piše: Jelena Đukić Pejić

Foto: Saša Đorđević

001 a TEMPLEJT na srpskom

Povezani članci

  • Institut za veštačku inteligenciju u Srbiji: AI rešenja u javnom sektoru i industriji

    Početkom ove decenije Srbija je dobila Institut za veštačku inteligenciju. Ovo je jedna od mera Vlade Srbije za razvoj AI. Čime se Institut bavi, za MIC govori  dr Milan Stojković, rukovodilac Istraživačke grupe za zelene tehnologije u veštačkoj inteligenciji.

  • Šume na Balkanu

    Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora - gde ima najviše šuma i u kakvom su stanju? Kako se ove zemlje bore sa svim onim što preti šumama: štetočinama, bolestima, sušom, požarima, nepogama i klimatskim promenama?

  • Statika nadstrešnice i statika vlasti

    Crni petak u Novom Sadu odneo je četrnaest života i doneo jedno veliko pitanje – ko je kriv? Kritičari vlasti kažu da su krivi javašluk i lopovluk, ugrađivanje u svaki građevinski poduhvat.

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim