Uz njegove krilatice „Uzalud si radio ako ne radi radio“ i „Ne pomerajte skalu, ovde Radio Niš“ odrastale su brojne generacije ljubitelja radio programa.

Iza Rašića je više desetina hiljada sati provedenih u studiju i na terenu i svojevrstan kuriozitet - od 2010. godine od kada radi kao dopisnik  Radio Beograda 1 do danas, nije prošao ni jedan jedini dan, uključujući i subotu i nedelju, da ga slušaoci nisu čuli makar jednom.  

Iako je već zagazio u 64. godinu života i dalje neumorno radi  i drži se svog gesla „Letim kao leptir, radim kao pčela“.

 „Najveće bogatstvo svih minulih godina provedenih u novinarstvu su prijateljstva i kontakti sa ljudima. Dok sam radio u Radio Nišu prikupio sam na papiru oko 40.000 telefonskih brojeva, jer je godišnje u jutarnjem programu koji sam vodio gostovalo oko 4.000 ljudi. Ta cifra je sad još i veća i u imeniku imam preko 50.000 brojeva ljudi sa kojima sam saradjivao i sa kojima i sada saradjujem“, izjavio je Rašić za Medijski istraživački centar

Rad na radiju je Rašićev san još od najranijeg detinjstva, ali ipak nije studirao žurnalistiku već je završio Fakultet zaštite na radu, a potom magistrirao matematiku.

 „Kao petogodišnjaku otac mi je napravio mikrofon od  drveta i žice. Maštao sam da radim na radiju, odrastao sam uz tranzistor, uz emisije na radiju učio da pravilno govorim. Krenuo sam najpre da vodim programe u kulturno-umetničkim društvima, a kao student sam prošao audiciju na Radio Nišu i počeo da učim novinarski zanat. Radio je imao sistem - ko hoće da uči zanat mogao je da radi to godinu dana. Novinarski zanat je u Radio Nišu bio doveden do vrhunca, a ja sam ga učio od novinarskih „vukova“ kakvi su bili Saša Dimitrijević i Duško Radosavljević“, kazao je Rašić.

Do gašenja Radio Niša, marta 2010. godine, Rašić je kako kaže, u radiju  radio sve „samo ugalj nije unosio“. Radio je kao reporter, novinar voditelj i urednik voditelj.

„Radio Niš je u to vreme bio rame uz rame sa Radio Beogradom, čak smo ponekad i pre njih imali vesti. Tako je bilo sa vestima o zemljotresima do kojima sam dolazio zahvaljujući prijateljima koje sam imao u seizmološkim zavodima u Skoplju i Podgorici. Dve moje vesti, na žalost neprijatne, obišle su svet. Jedna je bila o požaru u Sabornom hramu u Nišu, a druga o požaru na Hilandaru. Za požar u Sabornom hramu javila mi je slušateljka koja je u to vreme živela pored hrama. Bilo je pet ujutru, samo što sam stigao u Radio Niš kako bih vodio jutarnji program. Ostavio sam muziku na radiju, odjurio do hrama i tamo u porti zatekao tadašnjeg vladiku, a sada patrijarha Irineja. Na moje pitanje - Šta se dešava,  samo mi je odgovorio - Sine, kad crkva gori ne zbori. Spletom okolnosti, imao sam i vest o požaru na Hilandaru. Pozvao sam tadašnjeg konzula naše zemlje u Solunu Jugoslava Kostadinovića baš u momentu kada je bio ispred ulaza na Hilandar. Jedino na tom mestu je imao signal i putem telefona dao je jednu stravičnu sliku onoga što se dešavalo na Hilandaru“, rekao je Rašić.

U nameri da se o Nišu, njegovoj okolini i jugu Srbije čuje i na drugim prostrima Rašić je u vreme dok je radio u Radio Nišu svakodnevno realizovao i radio mostove sa Radio Beogradom, Novim Sadom kao i nacinalnim radio stanicama Bugarske i Makedonije.

Prvi je u Nišu uveo uživo emitovanje programa i organizovao omladinski program u kome je novinarskom zanatu učio srednjoškolce i studente. Kroz njegovu emisiju „Vreme za mlade“, za desetak godina koliko je emitovana, prošlo je više od 300 srednjoškolaca i studenata, a medju njima i sadašnji potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić.

„U Radio Nišu pratio sam sve što se dešava u gradu i nikada mi niko nije pitao - Zašto si ovo uradio. Promenilo se za protekle četiri decenije više sistema i režima. Ni jedan sistem mi nije smetao, niti me kočio, a nije da nisam ništa uradio, snimci postoje. Sve sam preživeo zato što sam stalno bio u toku i radio. Stalno mi je bio cilj da budem jasan i prvi.  U mikrofon sam izduvao celo svoje srce, a trudim se i dalje da svakodnevno da slušaocima poklanjam pozitivne vibracije. Ne znam kako drugi žive, ali ja ne mogu da zamislim da se dan završi a da ne kažem - Ovo sam danas uradio“, istakao je Rašić.

Svima onima koji kreću da se bave novinarskim poslom Rašić poručuje da moraju da nauče zanat i da imaju opšte obrazovanje da bi se uspešno radili.

„Najbitnije je svakako da se posao voli, a ko voli naučiće i da ga radi. Ja idem ka finalu svoje karijere u medijskoj kući koja je za mene uvek bila san. Za mene je rad na Radio Beogradu 1 kruna zanata. To je zanatski najkvalitetniji radio, najposovećeniji poslu i glasovno prepoznatljiv kao što je to bio Radio Niš“, istakao je Rašić.

Za dosadašnji rad, Rašiću su pripale brojne nagrade, a najznačajnija od njih je svakako „11. janur“ – najviše priznanje Grada Niša. Pripala mu je i spomenica Svete srpske carske lavre Manastira Hilandara, Gramata Eparhije niške,  Majstorsko pismo  Udruženja i preuduzetnika i zanatlija, Prva nagrada za najbolju informativnu emisiju „Jutarnji dnevnik“ na 22. Festivalu Udruženih  radio i tv stanica Srbije i poslednja u nizu nagrada „Kapetan Miša Anastasijević“ za region juga Srbije.

OTV Niš

Piše: B.Ljubisavljević

Foto: Privatna arhiva i S. Đorđević