“Udruženje Zoo planet je osnovano 2009. godine sa idejom da jedna grupa mladih entuzijasta pokrene priču o zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta životinja. Od kad znam za sebe, ja volim životinje, i moja želja od malena je da imam jedan prostor na kome će živeti sve one životinje kojima je potrebna pomoć. S obzirom na to da konji zauzimaju posebno mesto u mom srcu, nekako sam najveću pažnju želeo da posvetim napuštenim i ugroženim konjima. A onda smo naravno krenuli i da razvijamo naše ideje”, priča nam Dušan Stojanović, tridesetogodišnji inženjer poljoprivede za stočarstvo i operativni trener konjičkog sporta.

U međuvremenu su osim konja u Zoo planet došle razne druge životinje. Od sto životinja u Zoo kutku, tu su afrički tvor, svinje mangulice, divlji vepar, srna, čilenaska veverica, zečevi, patuljasti zečevi, patuljaste kozice, magarica, različite ptice među kojima su rode, orlovi mišari, sove, sokolovi i druge.

“Divlje životinje uglavnom privremeno borave kod nas. Njih uvek gledamo što pre da izlečimo i osposobimo da se vrate u svoju prirodnu sredinu”, kaže Dušan i dodaje da je iskustvo Zoo patrole da je za povrede životinja uglavnom kriv čovek:

“Da li je u pitanju neko trovanje, ili je u pitanju povreda od vatrenog oružja, ili od nekih zamki, uglavnom divlje životinje koje su dolazile ovde imale su problem sa polomljenim krilima, ili polomljenim ekstremiteti, za šta se jasno vidi da je uzročnik bio čovek”.

Jedna srna koju Zoo planet ima ipak se neće vratiti u prirodu, kaže on, i objašnjava:

“Srna Danica je došla kod nas krajem juna meseca, tada smo procenili da je bila stara samo nekoliko dana. Našli su je ljudi u okolini Niša, to je bilo jako iznemoglo lane, i pošto nisu videli majku u njenoj blizini, podigli su je i odneli je kući. Našli su naše udruženje preko interneta i pozvali nas. Mi smo odmah otišli, dali joj mleko na špric, a njima treba posebno mleko, pa smo joj dali kozje jer je najsličnije mleku srne. Kad je prihvatila flašicu, počela je da napreduje. Živela je bukvalno sa nama, posebno što mora da se hrani na dva sata, a kad je počela da bude baš aktivna po kući, doveli smo je ovde gde ima svoj prostor”.

Dušan kaže da za razliku od svih drugih divljih životinja koje su spašavali i vraćali u prirodu, Danica neće imati isti epilog: “Ona veruje čoveku, prilazi svakoj osobi, ne plaši se ni pasa, pa bi bio veliki rizik da bude sama u prirodi”.

A pre Danice, Zoo planet je brinuo o dva srndaća, kaže Dušan. “Oni su vraćeni u prirodu, jer od njih je malo drugačije, kad im proradi nagon za ženkom, moraju biti u svom staništu. Viđali smo ih. Jednog od srndaća smo baš videli sa ženkom na mestu gde smo ih ostavili”, kaže on.

Dušan objašnjava da pomažu baš svim životinjama kojima treba pomoć. Kada je reč o mladuncima, pre svega vode računa o pravilnom odhranjivanju, i ohrabrivanju da se vrate u prirodno stanište. Kada su u pitanju povređene životinje, u pomoć spadaju i različite operacije, osposobljavanje te životinje da ponovo steknu kondiciju i da može samostalno da lovi. Period prilagođavanja je takođe bitan faktor za životinje, posebno one koje trebaju duži oporavak, a u tim slučajevima, životinje se šalju u Regionalni prihvatni centar na Paliću.

“Sa svim divljim životinjama sa kojima radimo, radimo u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije i uz kontrolu i nadzor republičke inspekcije za zaštitu životne sredine. Za sve hirurške intervencije koje moraju da se obave na nekim spašenim životinjama, imamo odličnu saradnju sa veterinarskim ambulantama u Nišu”, kaže Dušan.

U Zoo Kutak svakodnevno dolaze roditelji sa decom kako bi se igrali sa životinjama ili jahali konje. U Zoo planetu kažu da nije ljudi koji finansijski pomažu opstanak ovog Udruženja, oni ne bi mogli da imaju za osnovne potrebe životinja kao što je hrana, ali i hirurške intervencije. Kroz razne donacije na račun Udruženja ili direktne uplate veterinarskim ambulantama u slučaju operacija, građani konstantno pomažu Zoo planetu.

Nebrojeno puta Zoo planet je konkurisao i kod Grada za različite projekte koji se tiču dobrobiti životinja, kao i građana Niša, međutim, većinom nisu imali uspeha. Dušan objašnjava da pojedinci radije pomažu iz prostog razloga što dolaze u Zoo Kutak u selu Kamenica i vide sa kojim problemima se susreću. Bez obzira što rade puno lepih akcija za korist svih Nišlija, lokalna samouprava ipak nema sluha za to.

“U početku sam se baš osećao loše jer kad predložimo neku ideju, ili uradimo neku aktivnost, uglavnom dobijemo samo reči hvale “vi ste super”, ali sa druge strane, uvek kada dođe vreme da se nešto isfinansira, uvek dođe neki problem ili razlog zbog kojeg ne može da se finansira. A onda smo jednostavno shvatili da smi mi ti koji trebamo ovom gradu, da mi jednostavno radimo nešto za naš grad, a ne za političare niti za one koji su na vlasti, već za našu lokalnu zajednicu i sve ljude koji žive u Nišu. I ukoliko grad želi da nas podrži, može to da uradi, a ako ne želi, hvala im i za to – oni su u gubitku”, smatra on.

Ipak, naći nešto više od 100.000 dinara mesečno iz neredovnih i nejednakih prihoda organizacije nije lako, a baš toliko je neophodno za mesečne potrebe za hranom i prostirkom za životinje. Za seno, slamu, detelinu, piljevinu, pelet za prostirke kod konja i većih i manjih životinja, zatim za granuliranua hrana za preživare, nepreživare, za konje, za ptice, mnogo im pomaže saradnja sa poljoprivrednim gazdinstvima koji im daju svu tu hranu na odloženo plaćanje. Takođe, velika pomoć im je fabrika stočne hrane koja im takođe daje hranu na odloženo, a jednim delom i donira hranu Zoo planetu.

Iako malo pomaže Zoo planet kao organizaciji, Zoo planet čini se, više pomaže gradu kroz svoju Zoo patrolu, posebno kada se u vreme leta javljaju mnogobrojni uplašeni građani jer su u njihovom dvorištu spazili zmije. Kako nema nadležnih gradskih instucija za uklanjanje zmija i vraćanje u prirodno stanište, niti specijalno obučenih ljudi za to, neretko se dešava da upravo gradske institucije pozivaju Zoo patrolu za pomoć. Iako ni oni nisu nadležni, volonteri ove organizacije vremenom su se obučili za hvatanje zmija i nikada ne odbijaju da pomognu svojim sugrađanima.

“Mi ih hvatamo i zatim vraćamo u prirodno stanište, ali pre svega, smatramo da je tu edukacija najvažnija. Ljudi moraju da razumeju da je veoma važno da one žive pored nas, i da je dobro što su tu, jer ako nema njih, namnožiće se glodari, a tek onda ćemo biti u ogromnom problem jer je njih zapravo mnogo teže ukloniti. Postoje i razne opasnosti od zaraze, pa je to daleko veći problem od zmija. S druge strane, za sve vreme koliko smo hvatali zmije iz tuđih dvorišta, samo dva puta su to bile otrovnice, uglavnom su to neotrovne zmije koje su zaista korisne za održanje balansa u prirodi”.

Edukacije su prema Dušanovim rečima najvažnija stvar kojoj su okrenuti u ovoj organizaciji. Često obilaze škole sa životinjama i pokazuju ih deci koja na taj način razbijaju strah.

“Kada shvate da mogu da ih pipnu, a sa nekima da se igraju, deca mnogo drugačije počnu da gledaju na životinje oko sebe. Mi smatramo da je veoma važno od najmanjih nogu učiti decu da vode računa i brigu o životinjama i da se naviknu da su životinje svuda oko njih, umesto da ih se plaše ili teraju ili čak nešto gore”, završava Dušan.

Pored toliko iskustva i životinja koje imaju, zaštitni znak ove organizacije je magarica Marica, po odluci volontera.

“Njena priča je mnogo interesantna, ona je spašena od klanice kada me je pozvao jedan prijatelj i rekao “postoji jedna trudna magarica koju hoće da zakolju i da od nje naprave kobasice, ja bih je otkupio da vam je poklonim”. Odmah smo se dogovorili. Marica je došla kod nas i mi smo čekali da se ona porodi, odnosno opuli stručnije rečeno, međutim, prošlo je i trinaest i četrnaest i petnaest meseci, a Marica se nije opulila. Tako da je lažni stomak i lažna trudnoća Maricu spasila klanice”, priča nam nasmejano Dušan. 

Da li je magarac glupa životinja kako se veruje, Dušan tvrdi da je to veoma pametna životinja. “Ne, magarac je izuzetno pametan, tvrdoglav je jer ima svoj stav, ne dozvoljava da mu neko komanduje i ne radi ono što mu se ne radi”, kaže nam predsednik Zoo planeta i dodaje da iste glasine prate i svinju, ali da ni to nije tačno. “Izuetno inteligentna životinja, ima inteligenciju koja je veoma slična čovekovoj, pa ona rečenica “glup kao svinja” ne važi”.

Tekst: Jelena Đukić Pejič

Foto: Saša Đorđević