Ona je kazala da je njena analiza, koja je obuhvatila 2015. i 2016. godinu, a koja je uradjena 2017. godine, takodje pokazala da mediji sve češće izveštavaju o presudama nasilnicima, što ima preventivnu ulogu.

"U proteklom periodu imali smo i čitav niz izjava političkih ličnosti koje su se vrlo eksplicitno izjasnile protiv nasilja. To nije toliko zasluga medija, ali je važno da je to deo medijskog sadržaja    Dobro je i to što medijske kuće organizuju sve veći broj stručnih skupova o nasilju nad ženama "Mediji imaju ulogu "duvača u pištaljku". Oni skreću pažnju da se nasilje dogadja i signaliziraju da se zakon ne primenjuje u potpunosti i ne svuda, već selektivno ", izjavila je Mršević na skupu "Kako protiv nasilja - uloga medija" koji su organizovali  Ujedinjene nacije - Programa za razvoj (UNDP) i Medijski istraživački centar iz Niša.

Mršević je kazala da naša zemlja ima dobru zakonsku regulativu kojom se zahteva odgovorno izveštavanje.

"Ono što nam nedostaje su "fičeri", nova forma medijskih izveštaja koji će sadržati negativan stav i osudu patrijarhata, redovnu upotrebu termina "femicid", i distancu u pogledu uverenja da muškarci imaju "pravo" da vrše nasilje nad ženama", kazala je Mršević.

Prema njenim rečima, opšte je poznato da nasilje, ukoliko ga ništa ne spreči, ima osobinu eskalacije i ne prestaje samo od sebe.

“Ni jedan nasilnik nikada i nigde nije odjednom shvatio da nije lepo to što radi. Njega mora da zaustavi ili neka fizička sila ili sila institucije. To je isto u svim zemljama u regionu i u svetu, pitanje je samo koliko je država zaista spremna da primenjuje zakone, da energično vodi procedure koje su predvidjene. Sada svi imaju zakone jer je doneta Istanbulska konvencija kojoj je pristupilo niz evropskih zemalja. To je jak instrument protiv porodičnog nasilja i sada je samo pitanje dalje primene. Ko hoće da reši pitanje porodičnog nasilja ima čime, ko neće i dalje će se pozivati na mentalitet i neobaveštenost”, istakla je Mršević.

Ona je kazala da “biju Švedjani, biju i Srbi”, ali će Švedjanima da se desi mnogo loših stvari ukoliko čine porodično nasilje i neće moći to dugo da rade, niti da nasilje ponove.

Mršević je istakla da će preporuke bazirane na analizi medjiskih sadržaja biti dostavljene medijima, Savetu za štampu, Regulacionom telu za elektronske medije, nevladinim i medjunarodnim organizacijama.

Predstavnica Ujedinjenih nacija - Programa za razvoj (UNDP) Maja Branković Djundić podsetila je da taj program pre 10 godina u Srbiji krenuo da radi na prevenciji i zaštiti od nasilja u porodici.

Prema njenim rečima, najnovija medijska analiza je treća po redu koju je UNDP podržao od 2011. godine.

"Analiza je bitna zato što nam mediji daju informacije o tome koliko je nasilje zaista rasprostranjeno, daju jasnu poruku ženama žrtvama nasilja da nisu usamljene i nadziru rad institucija. Analize koje radimo, pokazuju da dolazi do pozitivnog pomaka kada je u pitanju promena društvene svesti o tome da je nasilje nad ženama neprihvatljivo. Sve akcije koje imamo da bi se zaustavilo nasilje ne možemo da radimo ukoliko ne radimo i na promeni društvene svesti da je nasilje neprihvatljivo”, istakla je Branković Djundić.

Ona je rekla da je nasilje u porodici u našoj zemlji kriminalizovano tek 2002. godine a za promenu čitavog vrenosnog sistema i pozitivnih promena potrebno je puno vremena.

Novinarka Maša Mileusnić istakla je ovom prilikom da postoji velika odgovornost medija kada se izveštava o nasilju nad ženama, a nedavno formirana grupa “Novinarke protiv nasilja” želi da tu odgovornost istakne i podstakne.

“Mi ćemo da se borimo da se u tim izveštajima o nasilju nad ženama govori kao o društvenom problemu, da javno osudjemo svaki oblik nasilja i da pozivamo na odgovornost počinioce i same institucije koje su nadležne za zaštitu od nasilja. Uz tako odgovorno izveštavanje mi samim tim pružamo podršku ženama da izadju iz kruga nasilja, pomažemo da se spreči diskriminacija i izlaganje žrtve osudi javnosti”, kazala je Mileusnić.

Istraživanje o izveštavanju medija sprovedeno je u okviru projekta Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji. Projekat koji sprovode UNDP, UNFPA, UN Women i UNICEF u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije i uz podršku Švedske Vlade  usmeren je na razvoj društvenog i institucionalnog okruženja koje će doprineti nultoj toleranciji i iskorenjivanju nasilja nad ženama u Srbiji.

Piše: B.Ljubisavljević

Foto: S. Đorđević