On je kazao da se za  zdravstvo se svake godine izdvaja sve više i više jer su bolesti poput karcinoma sve rasprostranjenije, a zapravo je zaštita životne sredine  prva preventiva i u nju treba ulagati sve više.

“Pod hitno moramo da rešimo problem otpadnih voda i onoga što se baca u vodotokove. Zagadjenjem vode, mi posredno zagadjujemo i hranu, a onda narušavamo zdravlje. Moramo kompletno da preradjujemo sve otpadne kanalizacione vode i to do nivoa da one imaju PH vrednost 5. U Gracu se recimo sve otpadne vode ulivaju u Muru, ali tek nakon prerade, a oni su otišli i korak dalje. Još 2009. godine pravili su istraživanja kako da iz vode eliminišu sastojke anti-bebi pilula koje žene piju a koji sa kanalizacionim vodama završavaju u reci. Želeli su da  spreče  eventualnu jalovost ribljeg fonda usled prisustva hormona iz bebi pilula”, rekao je Šćekić.

                                                          Vujadin Šćekić

On je kazao da se projekti za preradu otpadnih voda rade sada u mnogim mestima u Srbiji, ali da moramo da idemo i korak dalje i da već razmišljamo kako da preradjujemo otpadne vode u selima. Prema Šćekićevim rečima, kao uzor bi mogla da nam posluži Grčka u kojoj sva seoska domaćinstva imaju hermetički zatvorene septičke jame koje se redovno prazne i čiji se sadržaj prevozi na preradu.

Sve to, dodao je Šćekić, zahteva ulaganja, ali je to ulaganje u zdravlje ljudi, a poznato je da preventiva uvek mnogo manje košta od lečenja i izgubljenih ljudskih života.

Prema njegovim rečima ,"E-reciklaža" je za proteklih pet godina, koliko se bavi reciklažom starih frižidera i drugih električnih i elektronskih aparata, izvezlo skoro 100 tona otpadnog freona na spaljivanje u specijalizovano postrojenje u Nemačkoj,

                                                          E-reciklaža

On je kazao da je zahvaljujući savremenoj tehnologiji koja izvlači freon iz starih frižidera i drugih uredjaja, napravljen značajan pomak u zaštiti životne sredine u čitavoj našoj zemlji.

“Ispuštanjem u atmosferu freona iz samo jednog frižidera, a u tim uredjajima ga ima izmedju 140 i 200 grama, ozonskom omotaču napravi se šteta jednaka onoj koju pravi jedan automobil za godinu dana. Izvlačenjem i pravilnim tretmanom freona, napravili smo benefit kao da u Nišu ni jedan automobil nije vožen tri godine", rekao je Šćekić i dodao da se u "E-reciklaži" godišnje reciklira  izmedju 12 i 14.000 tona elektronskog i električnog otpada.

                                                          E-reciklaža

Kako je kazao Šćekić, u našoj zemlji još nisu iskorišćeni veliki potencijali za razvoj reciklažne industrije.

“Razvoj “zelene” industrije biće moguć tek kada se napravi stabilan, predvidiv sistem. S obzirom da se radi  o ekonomski neisplativom poslu, recikleri moraju da dobijaju nadoknadu za recklažu ali država i dalje plaća jednom godišnje zbog čega oni tokom čitave godine moraju da se zadužuju. Ukoliko se napravi stabilan sistem u ovoj ili narednoj godini, već za godinu ili dve imali bi u našoj zemlji sigurno 30-tak novih postrojenja za preradu koja bi mogla da uposle više od 50.000 ljudi”, rekao je Šćekić.

On je kazao da naša zemlja i dalje izdvaja značajna sredstva za tretman i spaljivanje opasnog otpada, a mogla bi da ima sopstvena postrojenja i da otvori nova radna mesta.

                                                          E-reciklaža

“U toj oblasti nam nedostaje edukacija i podizanje svesti ljudi. Kada se kaže “spalionica”, svi odmah “skoče sa svih strana”. Ljudi smatraju da ćemo da se otrujemo ako nešto preradimo. Medjutim sve spalionice moraju da imaju sisteme koji mere izduvne gasove. Spalionice postoje  usred Beča i Milana i u njima se spaljuje najopasniji otpad, a energija se koristi za zagrevanje stambenog i poslovnog prostora”, kazao je Šćekić.

Prema njegovim rečima naša zemlja mora da napravi državnu strategiju razvoja zelene industrije u odnosu na trenutne procenjene količine opasnog i neopasnog otpada i procene njihovog uvećanja u budućnosti.

“Potrebno je takodje da se eko dinar vrati tamo tamo gde nastaje i gde mu je mesto. Ekologija sada dobija sredstva po nekom ključu, a ne onoliko koliko se sakupi. Zeleni fond je formiran, ali još nije dobio svoja sredstva. Takse ili nadoknade za zaštitu životne sredine idu direktno u budžet, umesto u Zeleni fond.  To za posledicu ima da recikleri umesto na tri meseca nadoknadu za reciklažu dobijaju jednom godišnje, zbog čega se tokom čitave godine bore da prežive uz pomoć bankarskih kredita”, rekao je Šćekić i dodao da negde u svetu nema sistema reciklaže bez naknade.

On je podsetio da recikleri sami finansiraju sakupljanje, transport i pripremu otpada, tako da nekada “ubace” i više od 100 dinara u mašinu za reciklažu, a dobiju sirovine vredne 40 dinara. 

Piše: B.Ljubisavljević

Foto: S. Đorđević