„Bilo je tu raznih naziva i „domaćih izdajnika“ i „stranih plaćenika“, a sektor je bio skrajnut u stranu kao da se borio protiv vlasti“, rekao je Stojanović.

On je istakao da je Proaktiv, uprkos takvim uslovima uspeo da od 2010. godine, godine kada je osnovan, do sada, postane organizacija koju ljudi baš prepoznaju.

„Misija Proaktiva je stvаrаnjе pоdsticајnоg, prоаktivnоg оkružеnjа krоz grаđаnskе аkciје u јugоistоčnој Srbiјi i lоkаlnim zајеdnicаmа nа Bаlkаnu. Za proteklih osam godina realizovali smo više od 50 projekata. Ponosan sam na svaki od njih, a najponosniji na to što ne radimo samo u Nišu već i na teritoriji cele Srbije, a radimo i međunarodne projekte. Ono što nas razlikuje od drugih organizacija civilnog društva je to što radimo kroz akcije na terenu. Gledamo da ispitamo potrebe gradjana i da u skladu sa njihovim potrebama radimo projekte“, kazao je Stojanović.

Primera radi, dodao je Stojanović, kada mladima na selu treba zapošljavanje, Proaktiv radi ogledne plastenike, a kada mladi u gradu imaju problem sa zapošljavanjem, radimo IT i kreativne radionice.

„Zaista se trudimo da radimo projekte koje hoćemo a ne po konkursima. To je najveća zamka nevladinih organizacija, da vas non-stop vuku konkursi i razni pozivi i na kraju zapravo ne znate zašto se bavite time“, istakao je Stojanović.

On je kazao se Proaktiv bavi dеcеntrаlizаciјom kао оsnоvom zа dаlјi pоlitički i еkоnоmski rаzvој Srbiје, razvојem kаpаcitеtа društvа zа intеgrаciјu Srbiје u Еvrоpsku uniјu, ekоnоmskim i privrеdnim rаzvојem Srbiјe sа pоsеbnоm pаžnjоm nа јug Srbiје, jаčаnjem  kаpаcitеtа mlаdih zа prеuzimаnjе аktivnе ulоgе u društvu i uvažavanjem grаđаnа i gradjanki Srbiје kао аktivnih učеsnikа u prоcеsimа dоnоšеnjа оdlukа

Prema njegovim rečima, ono što se zaista promenilo u poslednje tri ili četiri godine je što Proaktiv ima opipljive rezultate na terenu.

„Često nam se dešavalo da nas  gradjani pitaju šta mi to radimo, gde su ti projekti i ti „silni“ novci koji dodju kroz projekte. Sada smo jedna od retkih organizacija koja to zaista može da pokaže. Mi smo otvorili Deli prostor kroz koji je prošlo preko 40 mladih ljudi koji su ranije radili od svojih kuća, a sada imamo 20 registrovanih preduzeća koja plaćaju poreze, doprinose i zaista doprinose ovom gradu. Preko Resurs centra Ministarstva omladine i sporta okupili smo nove organizacije civilnog društva, pokazali im šta su zapravo OCD, kako deluju, kako pišu projekte, a najbitnije u tom programu je što im da dajemo neki mali novac da isprobaju svoju ideju na terenu. Aktivni smo i sa volonterskim kampovima, mladi mogu da odaberu zemlju i da preko nas putuju, da vide kako se živi i radi u kampovima“, rekao je Stojanović.

On je kazao da Proaktiv, za razliku od ranijeg perioda, sada ima dugoročnije projekte, a to je zahtev Evropske unije u procesu pristupanja naše zemlje. Proaktiv, dodao je, trenutno radi nekoliko višegodišnjih projekata.

„Jedan od njih zove se „EU glasno i jasno“ i tiče se mladih i zapošljavanja. Tu tražimo najbolje modele za zapošljavanje mladih u Nišu, Aleksincu, Svrljigu, Blacu i Prokuplju. Radimo puno i na temama kao što su zaštita životne sredine i mobilnost mladih. Neke naše želje su bolje pozicioniranje Proaktiva na terenu, nove kolege i više projekata na terenu. Priželjkujemo veći Deli prostor jer imamo zaista potrebu da povećamo i broj zaposlenih tamo i veći prostor za različite dogadjaje. To je održiva priča koja ovaj grad podiže na viši nivo. Sa Delijem smo pokazali da jedna OCD može da napravi značajan iskorak u toj oblasti“, rekao je Stojanović.

Kako je kazao Stojanović,  potrebno je da se više pažnje, poverenja i para daje organizacijama civilnog društva, kako od strane grada tako i od strane države.

„Postoji barem pet organizacija civilnog društva koje u Nišu prave ozbiljne promene, nebitno kojom temom se bave, da li su to deca, Romi, zaštita životne sredine…Izazov je držati organizaciju jer su tu neki ljudi koji moraju da rade, primaju plate, da plaćaju prostor. Nije problem za organizacije koje malo duže rade, ali bojim se da sve manje ima mesta za male organizacije kojima treba da ti šansu. Mi smo tu da ih podržimo, ali država i grad treba da nešto preduzmu“, rekao je Stojanović.

Prema njegovim rečima, u „ozbiljnim“ zemljama koje su prošle tranziciju NVO su uvek bile partneri u boljem razumevanju Evropske unije.

„U zemljama poput Madjarske, Slovačke, Rumunije i Bugarske veliki je doprinos organizacija civilnog društva koje su zapravo puno radile na javnim politikama da bi ta zemlja brže pristupila Evropskoj uniji. Oni su zapravo krenuli od  nule i vrlo brzo su postali partner vlasti. Kad podjete iz nekih pet pozicija unazad, iz neke baš negativne konotacije, mnogo je teško da se približite nivou javnih ustanova, a kamoli da imate neke partnerske odnose. Ova partnerstva koja sada imamo izmedju javnih ustanova i OCD zapravo su partnerstva uslovljena raznim konkursima Evropske unije. U tim prisilnim partnerstvima mnogo je teško izgraditi odnos poverenja, a mi zaista možemo da pružimo vrlo interesantne i dobre usluge. U Italiji 90 odsto socijalnih usluga rade organizacije civilnog društva jer je državi tako jeftinije, lakše i brže“, izjavio je Stojanović.

On je kazao da je Proaktiv sjajan korektivni faktor i tu je da pomogne kad grad ne stigne nešto da uradi, ali i da kaže „ne“ kada radi pogrešno neku stvar.

„Mi smo tu jer volimo ovaj grad i jer volimo da živimo u njemu. Najponosniji smo na to što mnogo vraćamo zajednici, i to što nam je ova zajednica dala na neki način nas obavezuje da vraćamo zajednici – da imamo bolje parkove, da imamo kvalitetne mlade ljude i preduzeća“, izjavio je Stojanović.

Olivera Canić iz Proaktiva kazala je za Medijski istraživački centar je da u našoj zemlji ljudi zapravo ne razumeju šta rade organizacije civilnog društva, šta je njihova uloga.

„Vrlo često je i nama samima teško da im objasnimo koji deo posla se tiče njih i šta je to dobro što mi radimo za njih. Mladi ljudi bolje razumeju ulogu nevladinog sektora i uopšte civilnog društva. Situacija se menja na bolje, ali moj utisak je da nas najmanje lokalna samouprava i institucije prepoznaju. Ukoliko postoji neki problem samo lokalne samouprave i institucije razgovaraju. Ne sete se da mi možemo da budemo značajan resurs koji može da im olakša posao. Oni ne mogu da shvate da organizacijama civilnog društva nije krajnji cilj rušenje vlasti, niti lična promocija. Mi smo tu da vučemo vlast za rukav kada ne radi nešto kako treba, a ne da bi smo je smenili“, istakla je Canić.

Ivan Topalović iz Proaktiva je izjavio da odnos kakav sada postoji u našoj zemlji prema nevladinim organizacijama posledica toga što je naše društvo polarizovano.

„Nije to samo odnos vlasti i NVO, ako to prebacimo na političke partije, tu je uvek neka podela na naše i njihove, tu je uvek neki rat izmedju partija. Nema tu onog odnosa - vi imate jednu ideju, mi drugu, hajde da isprobamo obe jer težimo istom cilju. Kod nas u društvu nema „dilova“  već ili si naš ili si njihov, ili si naš ili si protiv nas, a to se spušta na sve nivoe. Za organizacije civilnog društva se i dalje kaže da su „strani plaćenici“, a zapravo iz svih fondova država uzima najviše para. Da li je država takodje „strani plaćenik“ ?, rekao je Topalović.

On je dodao da su organizacije civilnog društva izašle iz tog okvira i nude konkretne predloge da se unapredi društvo.

Piše: B.Ljubisavljević