Jovanović (NKD): Ukoliko izgubimo aerodrom, ima li smisla dalje bilo šta raditi
Borba da aerodrom „Konstantin Veliki“ ostane u vlasništvu grada Niša uveliko traje, a Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) jedna je od najčešće spominjanih organizacija u tim nastojanjima Nišlija da aerodrom ne promeni vlasništvo.
Angažovanje Nacionalne koalicije za decentralizaciju u borbi za nišku vazdušnu luku, medjutim, ni malo ne iznenadjuje, jer se ljudi iz te koalicije još od 2005. godine aktivno borbe protiv centralizacije i beogradizacije.
Predsednik Upravnog odbora Nacionalne koalicije za decentralizaciju Mladen Jovanović podseća da se grupa gradjana iz različitih organizacija 2005. godine organizovala i krenula da zajednički deluje.
Mladen Jovanović
„Te godine su dodeljivane nacionalne licence i frekvencije medijima, ali TV 5, kao jedan od važnijih konkurenata, nije dobila licencu i nacionalnu frekvenciju. Mi smo kao udruženje izašli na ulicu, protestovali i sakupljali potpise. Tada smo shvatili da je proces centralizacije strašno opasan i da moramo nekako da se organizujemo. Udruženje je pokrenulo inicijativu da napravimo neformalnu koaliciju koja se otpočetka zvala Nacionalna koalicija za decentralizaciju. Posle četiri godine rada kao neformalna koalicija, registrovana je 2010. godine kao udruženje gradjana sa 16 organizacija članica iz 11 gradova. Jedna smo od najvećih i najaktivnijih registrovanih koalicija udruženja gradjana“, istakao je Jovanović za Medijski istraživački centar.
On je kazao da NKD svih prethodnih godina govori o značaju ekonomske, političke, društvene i svake druge decentralizacije.
„Kada imate proces centralizacije jedne zemlje vi imate proces davanja moći malom broju ljudi u nekom centru, u ovom slučaju u Beogradu, ali takodje i onaj suprotan, vrlo problematičan proces, a to je proces kroz koji ljudi ostaju bez imalo moći na lokalu. Pri tom ne pričamo samo o lokalnim vlastima, već i o običnim gradjanima. Na taj način se svi politički procesi urušavaju i mi nemamo osnova za demokratiju u centralizovanoj zemlji. Zato se zaista snažno borimo za decentralizaciju i to prvenstveno sa idejom da gradjani mogu da utiču na kvalitet svog života. Od početka smo na taj način definisali svoju viziju i misiju i radimo dosta da gradjani razumeju priču o decentralizaciji i da se bore za svoje komšije, svoje mesto, okrug i region“, naglasio je Jovanović.
Prema njegovim rečima, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, se izmedju ostalog, proteklih godina bavila i reformom izbornog sistema jer u našem izbornom sistemu na nacionalnom nivou nemamo predstavnike lokalnih zajednica.
„Činjenica je da imamo jednu izbornu jedinicu gde su svi poslanici praktično predstavnici cele Srbije. Mi smo pokazali da imamo parlament u kome više od 100 od ukupno 250 poslanika ima prebivalište u Beogradu. Šta oni znaju o problemu čoveka u Crnoj Travi ili u Vranju? Vrlo malo. Pokazali smo takodje da ogroman deo teritorije nema poslanike sa prebivalištem iz svog mesta, odnosno drugim rečima, njihove probleme u parlamentu niko živ ne razume. Kroz kampanju „Biram koga biram“ četiri godine radimo na tome da se uspostavi izborni sistem tako da svaka lokalna zajednica može da da u parlamentu svoje predstavnike imenom i prezimenom, i da se ti ljudi bore za svoje gradjane, a ne samo za svoje partije. U sadašnjem sazivu parlamenta više od 60 poslanika nas je na neki način podržalo i nastavićemo to da radimo“, rekao je Jovanović.
Kako je istakao Jovanović, u javnosti je poznata i kampanja koju NKD realizuje pod nazivom „Zašto kažem Srbija a mislim na Beograd“. U okviru te kampanje je skrenuta pažnja da kada centralne vlasti pričaju o Srbiji najčešće misle o Beogradu, a slučaj niškog aerodroma je možda najbolji primer toga. Nacionalna koalicija za decentralizaciju, dodao je Jovanović, radi i edukacije za druge organizacije civilnog drutšva, pomaže im da mobilišu lokalne resurse i pokrenu gradjane u lokalnoj zajednici oko nekih svojih konstruktivnih inicijativa.
„Koliko god se borili bitku za decentralizaciju za sada gubimo jer su naši budžeti i naše snage daleko ograničenije od onoga što je dostupno ljudima na vlasti koji dosta dugo rade na beogradizaciji i centralizaciji. Ne radi se samo o aktuelnoj vlasti, već i o prethodnim. Zapravo, centralizaciju imamo od 1997. godine kada je Slobodan Milošević douzeo svu imovinu lokalnim samoupravama i prebacio na republički nivo. Mi smo od tada u kontinuiranom procesu centralizacije. Ona se ogleda i u finansijama. Sve više para ide u republički budžet, sve manje para u lokalne budžete. Ona se ogleda i u pražnjenju teritorije. Čak i ukoliko dodje do povećanja nataliteta imaćemo 2041. godine za 1,1 milion manje stanovnika kao država, a uprkos tome Beograd će biti veći“, istakao je Jovanović.
Prema njegovim rečima, sve šanse u našoj zemlji stavljene su u Beograd, a uz centralizaciju to znači da se svi tenderi i sve javne nabavke raspisuju u Beogradu.
„Preseljenjem EPS-a Niš je izgubio milijarde i milijarde dinara, iz razloga što sve poslove održavanja elektrosistema dobijaju beogradske firme. To znači da se plate isplaćuju u Beogradu, da se porezi i doprinosi plaćaju tamo, a ostatak zemlje postaje sve siromašniji. Sa druge strane kada centralne vlasti pišu projekte Evropske unije, pozivaju se na to da je Srbija jedna od zemalja u Evropi sa najvećim regionalnim razlikama. Dobiju sredstva, a onda sredstva idu u beogradizaciju“,kazao je Jovanović.
Prema Jovanovićevim rečima, problem aerodroma pokrenuo je i druga pitanja, pa tako gradjani traže da se Nacionalna koalicija za decentralizaciju vrati temama koje je ranije radila, poput centralizacije EPS-a, privredne komore i organizacije prirodnih resursa u Srbiji.
„Aerodrom, medjutim, predstavlja tu liniju koju sada moramo da podvučemo i da kažemo „ne može dalje“. Ukoliko izgubimo aerodrom, ne znam ima li smisla dalje bilo šta raditi“, podvukao je Jovanović.
Piše: B.Ljubisavljević
Foto: S. Đorđević i NKD