Stamenković je jedno vreme bio na području južno od Beograda jedini obučeni spasilac životinja sa velikih visina, dubina i iz vode, a u medjuvremenu su mu se u timu “Animal rescue Serbia” pridružile  i Marija Stamenković i Paraskeva Nedeljković.

Stamenković je, proteklih meseci otišao i korak dalje i u Hrvatskoj je završio obuku za vodiča psa tragača i postao instruktor za obuku spasilačkih pasa. Njegovi planovi su da sertifikat za obuku psa tragača dobije i u Sloveniji, a da potom postane deo specijalnog tima “Animal rescue” koji radi u celom svetu. U medjuvremenu se zalaže da se u našoj zemlji psi u mnogo većoj meri uključe u pronalaženje nestalih lica.

“Psi imaju zaista neverovatne sposobnosti, mogu da se obuče za pronalaženje ljudi i u lavinama i u vodi. U Hrvatskoj je pas, specijalno obučen da roni do četiri metra dubine, pronašao leš čoveka koji je nestao pre 12 godina. Pronašao ga je u olupini automobila na dnu reke”, kazao je Stamenković za Medijski istraživački centar.  

On je podsetio da je prošle godine, na poziv niškog vatrogasnog društva, učestvovao u pronalaženju čoveka starog 96 godina koji se izgubio u okolini Donje Vrežine.

“Četiri dana su ga svi tražili, a onda smo izašli nas četvorica, sa četiri psa i pronašli smo ga ga tri sata”, rekao je Stamenković.

Kako je kazao, nakon više apela da se psi uključe u potragu za nestalim licima, Vatrogasno društvo iz Niša potpisalo je sa njim ugovor o spašavanju lica na području grada.

“Potrebno je u narednom period veći broj pasa u Srbiji bude obučen za pronalaženje ljudi. U Nišu obučenog psa za pronalaženje nestalih lica ima samo jedan moj prijatelj, ja i vatrogasna jedinica”, rekao je Stamenković.

On je kazao da planira da uskoro dobije sertifikat za obuku pasa za pomoć slepim licima, kao i da  obuči psa koji će pronalaziti otrove za životinje koje ljudi bacaju po gradu.

Osim što se bavi obukom spasilačkih pasa, Stamenković uspešno radi i socijalizaciju i resocijalizaciju pasa.

“Reč je o spašenim i uplašeni psima, uglavnom mešancima, pit bulovima i argentinskim dogama. Kompletna socijalizacija ili resocijalizacija traje tri meseca. Za to vreme pas nauči da se kreće u naseljenim mestima, u bilizini velikog broja ljudi i pasa. Počinje se od navikavanja psa na vodiča, potom na korpu i na manje naseljena mesta”, kazao je Stamenković i dodao da mu se za pomoć oko socijalizacije i resocijalizacije pasa za sada javljaju isključivo ljudi iz inostranstva.

U Nišu, dodao je Stamenković, ljudi ga pozivaju u pomoć kada je potrebno da se pridje  psu koji koji napada i ujeda, da mu se stavi korpa i prebaci u azil.

“Kod nas postoji zapravo mnogo problema sa vlasnicima jer oni pogrešno postupaju sa psima,  tuku ih, a sa psima ne treba imati konflikt. Ima i onih koji previše razmaze pse, pa oni vode glavnu reč u kući i ne mogu da izadju na kraj sa njima”, rekao je Stamenković i dodao da se u 90 odsto prijava zbog ujeda pasa, radi o ujedima vlasničkih pasa.

Nišlijka Marija Stamenković (29), advokat po struci,  koja je prošle godine prošla obuku za spašavanje životinja u ekstremnim uslovima i učestvovala već u više akcija spašavanja, kazala je da u našoj zemlji mnoge stvari kada su u pitanju kućni ljubimci  nije regulisano.

Ona je kazala da je Zakon o dobrobiti životinja je jedan divan zakon u kome se sve kaže i šta je kućni ljubimac, šta je napuštena životinja, šta je napuštanje, a propisane su i kazne za kršenje zakonskih odredbi.

“Medjutim problem je što se zakon ne primenjuje. Na ulici se ne smanjuje broj pasa lutalica  uprkos serilizaciji i kastraciji, jer se stalno javljaju novi i novi psi, a to nisu mešanci već rasni vlasnički psi. Zna se koje suopasne rase pasa i da ne mogu da ih šetaju osobe mladje od 18 godina, ali se i to ne poštuje.

Mnogo je neodgovornih vlasnika kućnih ljubimaca a to ne možemo da rešimo niti mi kao pojedinci, niti udruženja koja se bave zaštitom životinja. Mora da postoje državni organi koji će time da se bave. Na državi je da formira odseke pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje će se baviti tim kriminalitetom”, rekla je Stamenković.

Prema njenim rečima potrebno je formirati i posebnu službu koja će se baviti potragom za nestalim licima uz pomoć pasa, ali formirati i registar lica koja su obučena za traganje za nestalim licima, po uzoru na mnoge druge zemlje u Evropi.

Piše: B.Ljubisavljević

Foto: Saša Đorđević i Animal rescue Serbia