Jelašnička klisura mesto za retku biljku

Radovanski kamen u Jelašničkoj klisuri jedno je od dva mesta na planeti gde žive zaštićene retke vrste biljaka Ramonda serbica i Ramonda natalia zajedno. Na svim ostalim mestima gde su nađene, na prostorima centralnog Balkana i područja Afrike, ove dve biljke žive odvojeno.

Ove biljke su prvi put opisane u Srbiji

U Srbiji su ove vrste Ramonde nađene na više mesta. Ramonda serbicu prvi je opisao Josif Pančić i to sa Rtnja sredinom 1800tih godina, i dao joj je ime po teritoriji koju ona obuhvata. Ramonda natalia je opisana baš u Jelašničkog klisuri kod Niša. Nju je opisao sanitetski pukovnik i lekar kralja Milana dr Sava Petrović. Dao joj ime Ramonda natalia po kraljici Nataliji, supruzi Milana Obrenovića.

Biljke tropskog i suptropskog perioda

Ipak, ove biljke stare su nekoliko miliona godina i ostaci su geološke istorije naše planete kada su kontinenti izgledali drugačije. Tada je na našim prostorima bila tropska i suptropska klima, a biljke iz roda Ramonda su i specifične po tome što pripadaju porodici gesneriaceae, tropskoj i suptropskoj familiji i najveći broj predstavnika te porodice živi u tropskom i suptropskom pojasu Afrike.

 Žive na stenama

„Ovakve vrste biljaka se inače zovu relikti, vrste velike starosti, i uglavnom se sreću na visokim i zaklonjenim mestima gde su uspele da prežive nepovoljne periode, hladne talase koji su usledili posle tropskih. Obe vrste žive u klisurama u severno eksponiranim stranama planina gde su ušuškane u toj mikroklimi okoline“, kaže biolog, istraživač Prirodno-matematičkog fakulteta dr Miloš Popović.

Moć regeneracije

 „Nalaze se u pukotinama stena gde je jako malo zemlje, ali to im je dovoljno. Imaju neverovatnu sposobnost regeneracije. Još zanimljivije je što one mogu potpuno da se osuše, tj. da pređu u stanje koje mi biolozi zovemo stanje anabioze. Dakle, biljke prespavaju nepovoljni period i kada ponovo padne kiša, kada je voda ponovo dostupna, biljke mogu potpuno da ožive“, kaže biolog Popović.

Biljke fenix

„Čak i biljke koje su herbarizovane nekoliko godina, posle tih nekoliko godina mogu da se izvuku iz herbarijuma, malo nakvase i da ožive. Zato ih zovu biljkama fenix“, objašnjava on.

Nekada su bile jedna biljka

Ramonda Serbica i Ramonda Natalia su jako srodne vrste, pretpostavlja se da su se u doba tercijara razdvojile poliploidiom, što znači da se ćelijska struktura udvostručila. Tog trenutka kada su se razdvojile počele su da funkcionišu kao dve zasebne vrste, nisu više mogle da se ukrštaju.

Vešto oko vidi razlike

„Čak i danas te vrste su jako slične, vešto oko samo može da uoči da razliku u nazubljenosti listova ove vrste, kao i u dlakavosti lista. To su mali sistemski karakteri po kojima ih stručnjaci razlikuju“, priča o pojedinostima ovih vrsta Miloš Popović.

Endemi Balkana

I jedna i druga vrsta pravi su endemi centralnog dela balkanskog poluostrva. Endemične su vrste su koje naseljavaju male delove područja.  

Za pronalazak „zaslužan“ kralj Milan

Biolog Miloš Popović smatra da je kralj Milan Obrenović zaslužan za to što su naučnici dr Sava Petrović i Josif Pančić istraživali na ovom području jer je i on sam voleo ovaj kraj Srbije i često boravio na području Niša, Niške banje i okoline.

Tekst i foto: Jelena Đukić Pejić

Video: Saša Đorđević