Ovo "praistorijsko selo" sa replikama kućicama od trske i blata kakve su postojale u mlađem kamenom dobu, podignuto je na arheološkom nalazištu otkrivenom 1927. godine prilikom izgradnje železničke pruge.

Kako su pokazala istraživanja, naselje je činilo nekoliko celina koje su se prostirale na površini od 110 hektara. Stanovnici ovog sela pre svega su se bavili zemljoradnjom, ali su i lovili i pripitomljavali životinje. Tkali su odeću, bilo im je važno kako se oblače, izrađivali su i nosili nakit i pravili keramičko posuđe.

Iako im je glavno oruđe bilo od kamena, na lokalitetu je pronađen i alat od bakra, a u projektu od 2012. do 2014. godine, u kom su, osim domaćih, učestvovali i arheolozi sa londonskog UKL Univerziteta, dokazano je da je baš odavde krajem 6. milenijuma pre nove ere potekla najstarija metalurgija bakra u Evropi. 

Ovo nalazište je u Srbiji jedinstveno po tome što se u njemu održavaju manifestacije poput Neolitske žurke kada praistorijsko selo na jedan dan "oživi". Tako je u jednoj od kućica juče zamirisao hleb, napravljen baš onako kako bi to učinili i ljudi u neolitu.

Đaci su prvo kamenom trljali i drobili žitarice da bi napravili brašno, a onda su u njega, kako su činili naši preci iz praistorije, sipali mineralnu vodu sa obližnjeg izvora. Umesili su testo, kidali ga na delove koje je zatim u manje kolutove oblikovala četvorogodišnja Natalija, imače najmlađa učesnica Neolitske žurke. Uz pomoć starijih, pogačice su stavljene u peć od gline koja je zatvorena kamenom.

Kako je ispričala Aleksandra Đukić, vodič Narodnog muzeja "Toplica" u Prokuplju, neolitski hleb se pravio od integralnog brašna.

"Korišćena je mineralna voda sa izvorišta u okolini Pločnika. Ona se pomeša sa brašnom, a mi dodajemo i malo soli da bi bilo ukusnije. Hleb pravimo od malih kolutova. Založi se vatra i žar razgrne sa strane", priča Aleksandra Đukić, vodič Narodnog muzeja "Toplica" u Prokuplju.

Hleb je za degustaciju bio spreman već za desetak minuta, a posluženi gosti su komentarisali da je jako ukusan. 

Na Neolitskoj žurci učestvovali su i đaci Osnovne škole "Dr Zoran Đinđić" iz Niša. Oni su klinastim pismom ispisivali poruke i imena posetilaca na nakitu. Jedna od učenica je na pločici od keramike napisala ime svoje nastavnice Danijele. 

Đaci iz Prokuplja su, povodoom Meseca matematike, u jednoj od kućica održali prezentaciju "Matematika u doba neolita", a članovi gljivarskog društva govorili su o tome koje su se pečurke jele u davnoj prošlosti. 

Arheo-park Pločnik je na ideju arheologa Julke Kuzmanović Cvetković osmišljen i otvoreno za posetioce pre 9 godina. To je jedan od lokaliteta Vinčanske kulture koja se, prema njenim rečima, smatra najnaprednijom praistorijskom kulturom u svetu. Obuhvatala je današnju Srbiju, istočnu Bosnu i Hercegovinu, južnu Mađarsku, jugozapadnu Rumuniju, istočnu Bugarsku i severni deo Makedonije.

Piše: Sanja Janačković

Foto: Saša Đorđević