Na 1000 m nadmorske visine nalazi se Uvačko jezero dugačko 26 km koje sa svojim meandrima privlači turiste godinama unazad. Duboko 106m ovo veštačko jezero uklješteno je između krivudavih visokih stena, u klisuri koju je Uvac usekao u krečnjački masiv sjeničke visoravni i kanjonske delove ušća Veljušnice i Kladnice. Prošle godine rezervat Uvac posetilo je više od 16.000 turista, a ove godine očekuje se i više.

Iako sa svih strana dolaze da vide prirodne lepote, stranih turista ima najviše. Izraelce, Dance i mnoge druge privukle su prelepe slike sa interneta, a Poljaci koje smo sreli u vožnji brodićem kroz uvačke menadre kažu da su u obilazak došli zahvaljujući sajtu „million dollar wiew“.

Uvačko jezero je prvo u nizu jezera koji su izgrađeni na reci Uvac i to za potrebe proizvodnje struje. Voda iz ovog jezera otiče u Zlatarsko jezero, a dalje u Radoinjsko jezero. Sva tri su popularna izletišta pogodna i za kupanje, pecanje, vožnju čamcima.

Pecaroši u ovom jezeru mogu da upecaju šarane, pastrmke, lipljane, a somovi teže čak i do sto kilograma.

 Bogate reke ribom pravi su švedski sto za mnogobrojne ptice među kojima su najbrojnije razne vrste pataka, kormorani i čaplje.

Iako ih češće ima u nizijama umesto brdovitih predela, ovo jezero je prava gostionica za čaplje. Osim u jurišu ka vodi da upecaju hranu za sebe, stene oko Uvačkog jezera takođe je puno čaplji.

Kraljevi neba

Ipak, kraljevi ovih prostora su beloglavi supovi, zaštićena vrsta ptica, ne samo u Srbiji, nego i u svetu. Živi na prostoru jugozapadne Azije, severne Afrike i južne Evrope. Nastanjuju visoke krećnjačke stene u klisurama, a na stenama iznad Uvačkog jezera nalazi se jedna od najvećih kolonija u Srbiji, 560 odraslih i 150 mladih jedinki.  

Sve njih strogo kontrolišu veterinari, čipuju i prate. Sa rasponom krila i do 280 cm ove ptice ponekad zalutaju strujeći u vazduhu i do udaljenih zemalja, pa su se orlovi sa Uvačkog jezera otisli čak i do Izraela.

Odrasle jedinke se razlikuju po tome što imaju belu paperjastu kragnu na vratu, dok mladi imaju smeđu kragnu. Ženka snese samo jedno jaje, a o mladuncu brinu oba roditelja.

„Kad se mlandunče beloglavog supa izlegne, o njima roditelji brinu godinu dana. Polnu zrelost dostiže sa 4 ili 5 godina, a kada nađe partnera veran mu je ceo život“ kaže kapetan Dragan Vujaničić, najstariji vodič u rezervatu. S obzirom da je lešinar, hrani se strvinama, a životinju dugačku samo 30cm spazi i sa udaljenosti od 30 km. Na ovom mestu broj supova je povećan i zbog prehranjivanja i bolje zaštite.

 „Ovo je čistač prirode jer nije agresor već se hrani unutrašnjim ogranima uginulih životinja. Pošto mu je potrebno 5kg mesa za mesec dana kako bi bio u punoj formi, svu uginulu stoku na okolnim planinama Zlatiboru i Zlataru, nakon pregleda veterinara donesu na hranilište iznad jezera, pa tako ima i više nego što mu je potrebno“, kaže Dragan i dodaje da supove stalno vrebaju vukovi, šakali i medvedi.

Ova čudesna ptica koja jezdi nebom iznad prekrasnog jezera, svakako je jedan od razloga za interesovanje ljudi. Ipak, umesto organizovanih tura vožnje brodićem, moguće su i brojne druge aktivnosti na jezeru koje takođe privlače veliki broj turista, a jezero je puno malenih plaža na kojima ima kupača. Pored svega toga, jezero je jedini put do Ledene pećine dugačke 2500 metara. 

Iako dugo poznata, niko nije pretpostavljao da se spaja sa Ušačkom pećinom koja se paralelno od nje nalazi na rastojanju od oko 100 metara, pa Ledena i Ušačka pećina čine jedinstven sistem dužine više od 6000 metara, najduži u Srbiji. Ime je dobila jer njeni ukrasi od čistog krečnjaka liče na ledenice. Prohodne su samo dve od ukupno 12 dvorana, i to su crvena i kristalna dvorana. 

Iako duboko više od 100 metara, ovo jezero je kristalno čisto. Zelena boja vode obasjana suncem kroz meandre potpuno doprinosi kompletnom uživanju u prirodi. Visoke bele stene poprskane zelenilom i omanjim žbunovima izazivaju divljenje prirodi kod svih koji vide ovaj prizor. Međutim, ono što do kraja oduzima dah su brojni vidikovci iznad kanjona. Ipak, do njih nije lako doći.

Uspon na jedan od nekoliko vidikovaca traje skoro sat vremena po vrlo strmom kršu gde caruju poskoci. Popeti se sa 1000 metara nadmorske visine na 1185 rezervisano je samo za privilegovane izdržljive turiste. Ali veličanstveni pogled na kanjon i meandre svakog ostavi bez teksta. „Zaista pogled vredi milion dolara, i uopšte se nismo pokajali“, kažu i Poljaci sa početka priče.

Tekst i foto: Jelena Đukić Pejić