U Crkvi cvetog cara Konstantina i carice Jelene često se čuje zvuk gitare tridesetdvogodišnjeg sveštenika koji je, kako kaže, spojio svoje dve velike ljubavi iz detinjstva - crkvu i muziku.

Kao mali maturant našao se na prekretnici - hoće li upisati bogoslovsku ili srednju muzičku školu. Pošto je otišao na bogosloviju, muzika je ostala hobi koji mu danas jako koristi u službi. Naglašava da ne svira za vreme liturgije jer to nije svojstveno pravoslavnoj crkvi, ali svojim akordima sa vernicima komunicira pre i posle bogosluženja.

 "Ovo je nešto što bi ljude približilo crkvi, približilo ih liturgiji. Sviram pre same službe, da bi oni imali zbog čega da dođu, da bi imali veću motivaciju", priča mladi sveštenik.  

 Po uzoru na pesme vladike Nikolaja Velimirovića, i njegove govore o putu čoveka prema Bogu i njegovom duhovnom stanju. Za nas je odsvirao pesmu "Svih žalosnih radost".

 "Nekad su mi inspiracije tekstovi iz Svetog pisma, a nekad su događaji određenih praznika", kaže Mladen Marinković.

 Da je gitara dobar način za prenošenje duhovnih misli i poruka shvatio je kao veroučitelj. Veronauku je, kao izborni školski predmet, predavao punih 8 godina u više škola, a tom poslu je od samog početka pristupao kreativno jer, kako kaže, "svako ko se bavi određenom profesijom mora da uradi više od onoga što mu je u službi zadato".

 "Mi smo pozvani od Boga da se naša služba ne završava tu, samo u onome što je propisano jer, ako radiš samo šta je propisano, ispada da je to samo iz nekog moranja i zato što je čovek najamnički shvatio svoju službu", smatra ovaj sveštenik. 

Đaci su ubrzo zavoleli njegove muzičke lekcije sa dečjim duhovnim pesmama. Ovo je učenike motivisalo da uče, a Mladena da piše i komponuje. Do pre dve godine radio je kao đakon u Nišu i tamo sarađivao sa Dečjim crkvenim horom "Branko". Najveće priznanje za svoj rad dobio je kada je ovaj hor izveo njegovu pesmu "Svetlost Vaskrsenja" na Vaskršnjem koncertu u Hramu Svetog Save u Beogradu, a zatim je pevao na nastupima u Rusiji. 

Mladen skoro da ne ulazi u crkvu bez gitare. Svakodnevno svira vernicima u Svrljigu i priznaje da nije bio siguran kako će to biti prihvaćeno jer je, kaže, bilo kolega koji su "s nepoverenjem gledali na to". 

"Neki su reagovali sa čuđenjem. Čak je i mene bilo strah, ja ne znam nikog ko to radi, da ne shvate ljudi pogrešno i kažu - eto, napio se pop, pa uzeo gitaru. To je bila prva stvar koje sam se plašio, ali reakcije su bile sto posto pozitivne", ispričao je Mladen. 

Njegova dela redovno izvodi dečji crkveni hor Sabornog hrama u Svrljigu. I pevači, i sveštenik nadaju se gostovanjima i putovanjima u druge gradove jer žele da se njihove pesme čuju što dalje.

Tekst: Sanja Janačković

Foto i video: Saša Đorđrvić