Dok je, u jeku pandemije, Zagreb pogodio zemljotres, na Kosovu još uvek podrhtava politička scena. Pala je Vlada Aljbina Kurtija, nakon što je doskorašnji koalicioni partner Demokratski savez Kosova podneo zahtev za izglasavanje nepoverenja Vladi Kosova.

Samoopredeljenje i Demokratska liga Kosova zajedno će da vladaju. A da bi se ispunila predizborna obećanja i pokrenuo dijalog sa Srbijom potrebni su tvrdi kompromisi, smatra urednica DW na albanskom Vilma Filjaj-Balvora.

Priznavanje diploma sa Kosova i udžbenici za decu albanske nacionalnosti u Srbiji – to pitanje i dalje visi u vazduhu. Nastavnici i đaci se snalaze – fotokopiraju udžbenike. Poseban je problem nastava istorije..

“Samopredeljenje” kao pobednik vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu, nije iznenađenje poznavaocima političkih prilika. Lider ovog pokreta,  ranije prepoznatljiv po oštrim stavovima, čestim protestima pa i suzavcu u skupštinskim klupama Aljbin Kurti, kaže da je njegova politička opcija,godinama, strpljivo gradila imidž boreći se  protiv dosadašnjih vladajućih stranaka, kriminala, nepotizma i korupcije.

Štampa na nemačkom i danas komentariše pobedu pokreta Samoopredeljenje na izborima na Kosovu. Podseća se na velikoalbanske ideje Aljbina Kurtija, ali i na to da je on nepotkupljivi borac protiv korupcije i nepotizma.

Uz pucnje petardi gradonačelnik Mitrovice i lider Srpske liste Goran Rakić započeo je svoje obraćanje ispred sedišta Srpske napredne stranke, nakon što je par minuta ranije predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio istorijsku pobedu na Kosovu.

Rukovodstvo Kosova tvrdi da su društvo za primer kada je poštovanje multietičnosti u pitanju, ali činjenica da najbronija, albanska zajednica Srbe na Kosovu vidi kroz prizmu Beograda, ovoj tvrdnji ne ide u prilog. Baš kao što ne ide ni činjenica da se ni na koji način ni jedna od političkih partija koje učestvuju na ovogodišnjim izborima nije osvrnula  na potrebe komšija nealbanske nacionalnosti.

Ostavkom Ramuša Haradinaja predsednik Hašim Tači ostaje bez glavnog konkurenta. To bi moglo da vrati na sto ideju o razmeni: teritorija za priznanje, komentariše Vilma Filaj-Balvora, urednica redakcije DW na albanskom.

Trenutno ni Srbija ni Kosovo ne pokušavaju ozbiljno da uđu u međusobni dijalog. Na to ni međunarodna zajednica ne može da ih prisili, mada bez nje nikakav dijalog i nije moguć, smatra prištinski analitičar Naim Rašiti.

Već osam godina se razgovara i pregovara o dijalogu između Kosova i Srbije, potpisano i parafirano je trideset tri sporazuma, ali Kosovo i Srbija nisu sazrele potpisuju jedan sveobuhvatni i zakonsko – ustavni obvezujući sporazum. „Finalna faza“ dijaloga još nije zaživjela svoj oblik i pitanje je kad će doći osjećaj da će biti blizu da se desi.Zašto propade i Brisel i Berlin i Paris, iako vide da kao medijatori olakšavaju stranama, Kosovu i Srbiji da dođu do sporazuma o normalizaciji međusobnih odnosa i znaju da bi to skinulo neprijateljstvo i netrpljivost kao instrument manevrisanja aktuelnih političkih klasa u svojim sredinama?