Olupine ratnih brodova izronile na površinu Dunava

avgust 28 2022

Kad se vodostaj Dunava u Đerdapskoj klisuri smanji olupine tri nemačka vojna broda, deo flote koju su Nemci pri povlačenju iz Crnog mora na kraju Drugog svetskog rata sami potopili, izvire na površinu kod Prahova.

Procenjuje se da su tokom ove operacije koja je nosila naziv Dunavski vilenjak nacisti potopili između 160 i 220 svojih brodova kako ih ne bi preuzela Crvena armija ali i da njima prepreče plovni putu u blizini luke Prahovo.

Već 76 godina, minirane olupine brodova nalaze se na rečnom dnu i ometaju plovidbu Dunavom, naročito tokom niskog vodostaja reke.

Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavljuju da će radovi na izvlačenju stotina plovila, od kojih mnoga ometaju rečni saobraćaj, početi u oktobru i trajati bar pet godina. Projekat vredan 30 miliona evra otežavaju neeksplodirane naprave, tako da će posao biti započet razminiranjem, pa nastavljen sečenjem brodova i odlaganjem delova na obalu.

Prema najavama iz Ministarstva, ovaj deo Dunava bi posle čišćenja reke trebalo da postane ratni memorijal.

MIC

O Članku

  • Datum: ponedeljak, 03 jun 2019
  • Location: Nis

Povezani članci

  • Klimatske promene ubijaju krave i konje na Suvoj planini

    Jul i avgust postaju sve opasniji po krave i konje koji slobodno pasu na pašnjacima Suve planine. Poslednjih godina svakog leta isti problem  – nema vode na jedinom pojilu na koji ove životinje dolaze decenijama. Glavni krivac su klimatske promene zbog kojih zimi nema snegova, u proleće nema kiša, a leti nastane suša.

  • Šta je klima i po čemu se razlikuje od vremenskih prilika?

    Ako se planeta zagreva, zašto je onda tako hladno? Odgovor baš i nije tako jednostavan. Klimatske promene i svakodnevna promena vremenskih prilika nisu isto. A evo i zašto.

  • Ministarstvo: Klimatske promene oštetile Srbiju za više od 6,8 milijardi evra

    Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Srbije Sandra Dokić izjavila je da su od 2000. godine minimalne materijalne štete nastale kao posledica ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjene na najmanje 6,8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorni za više od 70 odsto šteta, dok su na drugom mestu - poplave.

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim