Zavetni hrast, prečnika dva metra i obima stabla 6,35 metara, sa prilaznog puta izleda poput svakog drugog džinovskog drveta – ogromno stablo i ogromna olistala krošnja. Medjutim, sa suprotne strane, na dnu stabla nalazi se velika rupa, a ulaskom u nju vidi se da je od stabla ostala zapravo samo kora.

U rupu u hrastu istovremeno može da udje pet osoba, a svi oni videće iznad sebe izdubljeno deblo i delić neba.

Turistička organizacija Bele Palanke, na osnovu raspoloživih spisa, promoviše hrast kao najstarije živo biće na Balkanu koje su podanici makedonskog cara Samuila zasadili još 1.026 godine.

U Zavodu za zaštitu prirode Srbije rekli su da starost hrasta procenjuju nа preko 700 godinа, ali da tačan broj godina nije moguće odrediti. 

„Ne postoje pouzdаni metodi dа se odredi njegovа stаrost, pogotovu kаdа se uzme u obzir njegovo stаnje  - ogromnа šupljinа, mаlo zdrаvog kаmbijumа, tаko dа sistem pouzdаnog odredjivаnjа stаrosti stаbаlа (Preslerovim svrdlom) u ovom slučаju nije mogućа“, naveli su u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Stručnjaci zavoda procenju da je, s obzirom na dimenzije i izgled hrasta, šupljinа nа stаblu nаstаlа još pre nekoliko decenijа.   

„Oko tog stаblа se nаlаze ostаci nekаdаšnjeg grobljа, moguće je dа je stаblo u tom periodu i oštećeno zаsecаnjem, tesаnjem ili požarom od svećа“, kazali su u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Žitelji Divljane, sela udaljenog od Bele Palanke pet kilometara, govore da se hrast ne menja decenijama uprkost tome što je potpuno izdubljen.

„Od kako ja znam za sebe, a imam 70 godina, to drvo je takvo, ništa se ne menja. Selo se promenilo. Bilo je ranije puno ljudi. Za Svetu Trojicu pored hrasta je išla litija, sekao se „kolač“, igralo se i pevalo. Pre desetak godina je sve to prestalo jer se u selu ostali samo starci“, izjavila je Radica Ilić.

Prema njenim rečima, po pričama koje su se prenosile sa kolena na koleno zavetni hrast se nalazi upravo pored puta kojim su nekada prolazili Turci, koji su tu i zakopali blago.

Mnogi su, dodala je, kopali u blizini hrasta ne bi li pronašli blago, ali teško je reći da li je to nekom pošlo za rukom.  

Odmah naspram hrasta koji zbog njegovog izgleda mnogi sa pravom nazivaju čudesnim, nalazi se još jedan, nešto manji i nešto mladji hrast. To stablo je starosti oko 350 godinа i prečnikа 1,2 metra.

Zbog verovanja da se u podnožju njegove krošnje nalazi izvor bioenergije koji leči mnoge bolesti, to stablo su pre par godina posećivali u velikom broju bolesni ljudi iz mnogih mesta na jugu Srbije.

Tekst: B.Ljubisavljević

Foto: S. Đorđević

Tekst je deo projekta „Skriveno blago Bele palanke“ koji sufinansira opština Bela Palanka sredsvima iz sopstvenog budžeta.