Ulaz veliki, sve ostalo skučeno

Na 15km od Niša, nalazi se Cerjanska pećina koja otkriva neobičan svet ispod zemlje. Kraj pećine još uvek nije otkriven, a po zvaničnim podacima pećina je dugačka 6.025 m.

To je čini drugom ili trećom po dužini u Evropi. Puna je dvorana različite veličline i skučenih hodnika, pa je prošle godine Zavod za zaštitu prirode pronašao vezu između pećine i Kraške jame i po ovim podacima, pećina je dugačka 7.100 m.

Prepreke na svakom koraku

Od momenta ulaska u pećinu, kreću igre bez granica i prepreke koje se moraju premostiti.

Osim što je dugačka, pećina je i duboka, pa se za obilazak do 1.000 metara dužine mora spustiti i na 200 m dubine. Za to je u zavisnosti od spremnosti posetilaca potrebno otprilike 3 do 4 sata. I to pod punom opremom.

Sve vreme mokri

Kaciga, nepropustive čizme, ribarsko odelo ili komplet od neoprena od glave do pete – sve to nije dovoljno da ostanete suvi.

Već u prva tri minuta, kvašenje je neizbežno jer pećina predstavlja ponor rečice Provalije, i sve vreme se prolazi kroz vodu, a u nekim delovima pećine mora i da se puzi kroz malene hodnike koje vode do prelepih prizora podzemnog sveta.

Nakit pećine poseban

Ova pećina je veoma bogata nakitom. U hodnicima i dvoranama prosečne visine od 15 do 40 m nalaze se različiti oblici različitih formi, veličina i boja.

Ono što je posebno karakteristično su heliktiti pronađeni u ovoj pećini koji predstavljaju posebnu vrstu pećinskog nakita koji se formira suprotno fizičkim zakonima i zemljinoj teži i visi u svim pravcima. 

Retkost pećine su heliktiti

„Heliktiti su retkost u našim pećinama, a u nižim delovima Cerjanske pećine preovladava baš ovakav nakit.

Oni nastaju dejstvom promaje, strujanja vazduha, i u  jednom visokom kanalu imamo čitave stubove koji su nalik kaktusima. To su heliktiti koji prkose svim zakonima“, kaže speleo vodič Nebojša Petrović, čuvar prirodnog dobra „Cerjanska pećina“.

Zaštićeni stanovnik pećine

Pećinski nakit nije jedino čemu se posetioci dive. Tu je i vatreni daždevnjak koji se nalazi na listi strogo zaštićenih divljih životinjskih vrsta.

Pećina je puna daždevnjaka i neretko se desi da umesto na suvom, plivaju oko vaših nogu. 

Provlačenje kroz hodnike

Temperatura u pećini je 12 stepeni, i leti i zimi. Noge u vodi, ali stalno u pokretu, pa nije neizdrživo hladno. Neizvesnost, dezorijentisanost i mrak su svakako ključni razlozi da se ne misli o hladnoći.

Provlačenje kroz uske hodnike u kojima se ne zna dubina vode koja može biti i do grudi i kojima se ne zna kraj, pojačavaju adrenalin posetilaca. Ovaj hodnik je komotan u odnosu na neke.

Baterije prve izdaju

Hodnici su kao u lavirintu sa gomilom zamki u vodi, klizavog kamenja zbog čega se desi da neko može i da padne. Najveći strah je da se ne ugasi lampa na kacigi i ostale pomoćne lampe.

Pećinu je zato moguće posetiti samo u manjim grupama uz pomoć profesionalnih speleo vodiča.

Ekstremno lepa samo za ekstreme

Nebojša Petrović je speleo vodič već deset godina i objašnjava zašto obožava kada mu se jave potencijalni posetioci.

„Posebna je po mnogo čemu, eto, ne može da uđe svako. Ima jako teških elemenata, ima jako teških uspona, puno vode. Ona će stalno da ostane neistražena jer se konstanto pronalaze neke nove mogućnosti da se proba da se promuva tuda, puzi se, diže se, spušta. Ona je za ekstreme.“

Bezimene dvorane

Iako je nastala pre 2.000 godina, a prvi put je istraživana 1976. godine, mnoge prelepe dvorane u Cerjanskoj pećini još uvek nemaju imena, pa se traže kumovi.

Svaka figura budi različite asocijacije, zbog čega možda i nije teško dati ime nekoj od njih.

 (S)lepi miš

Još jedan stanovnik pećine na kog smo naišli je jedna od nekoliko vrsta slepih miševa koji je nastanjuju.

Ovde žive različite vrste iz roda potkovičara, kao i dugoprsti večernjak, mali mišouhi večernjak i dugokrilni ljiljak. Sve to skupa razlog je zašto je Cerjanska pećina pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika prirode još od 1998. kao prirodno dobro prve kategorije.

Kapija podzemnog sveta

Vrlo nepristupačna i malo poznata, Cerjanska pećina je izuzetan biser prirode.

O njoj brine samo čuvar Nebojša Petrović, a Direkcija za izgradnju grada Niša planira da napravi vizitorski centar i znatno više uloži u promociju ove prirodne lepote. Iako kaže da nije za masovne posete, Nebojša se nada da će ova kapija češće biti otvorena za ljubitelje ekstremnog sporta.

Autor: Jelena Đukić Pejić