Na otvaranju leskovačkog Old Traforda slušam pesmu Vukova:“Leskovac moj je grad, uz njega ja sam sad, za njega živim i borim se – Dubočice volim te!“. Ali glavni junak ovaj put nije fudbal nego stadion.
Fanovi Roštiljijade, od Bugarske do Slovenije, hodočaste Leskovac, dok Leskovčani izbegavaju centar. Ali razigranost leskovačkih ukusa i romskih prstiju na trubama jaki su razlozi da ovom vašaru oprostimo sve ostalo.
Prvi maj u Srbiji donosi protest ispred fabrike Jura u Leskovcu kao simbola gaženja radničkih prava. Ali, pitanje je koliko su danas i sindikalci i radnici spremni da se bore za više od pukog radnog mesta i loše plate.
Jedan Leskovčanin spojio je drevne veštine Japana i Kine, i medicinu Istoka sa navikama stanovnika severne Evrope. Rezultat je spoj sa prirodom po minusu.
Zbog obilnih padavina na jugu Srbije, poplavljena su mnoga mesta, a vanredna situacija proglašena je gotovo u svim opštinama, dok u pojedinim nema vode, ni struje.
Planina se zove Kukavica, a reka Vučjanka - to obećava divljinu. Iskoračimo li iz turističke zone komfora naći ćemo se na mestima čija upečatljiva lepota još nije u ponudi prestoničkih agencija.
Od sredine avgusta pa tokom septembra cela Srbija sprema zimnicu. Omiljena na svačijoj trpezi je paprika spremljena na mnogo načina. Ljudi u okolini Leskovca nemaju dilemu – ovde se, kažu, pravi najbolji ajvar na svetu.
Kuće na par spratova sa kamenim lavovima na ogradama i veliki broj dece na ulicama, prvo je što se uoči u romskom naselju Podvorce nedaleko od centra Leskovca.
Započet još 2004. godine, most koji spaja meštane pet leskovačkih sela sa njihovom obradivom zemljom nikada nije završen. Most koji liči na svemirski brod u sred ničega, meštani ipak koriste svih ovih godina.