Wednesday, August 16, 2017

Analize i istraživanja 13

Šezdesetak niških Roma spada u malu zajednicu Jehovinih svedoka u Nišu. Od njih ćete čuti da su tu pronašli „istinu“, ali i utočište od prezira. Iako mirni u uglađeni, Jehovini svedoci su isključivi po pitanju religije.

Mesto na jugu Srbije, tri slova, na ulazu tabla „Dobrodošli u grad elektronike“. Pogađate, reč je o Nišu, nekadašnjem gigantu u privredi bivše Jugoslavije. Danas je to grad u kojem se proizvode kablovi za autoindustriju.

Oko 6.000 izbeglica zaglavljeno je u Srbiji čekajući na Mađarsku da ih prozove za prelazak granice kako bi došli do željenih zemalja EU od kojih je najčešća Nemačka. Samo 10 migranata dnevno i to radnim danima ovu želju ostvari.

Iako toplana u Nišu grejanje isporučuje pojedinačnim stanovima, građani poslednjih godina ne mogu da se isključe sa sistema jer nemaju potpisana rešenja o grejanju za svoje stanove, već rešenja postoje samo za cele stambene zgrade. Nova odluka Grada traži od stanara da sami odvoje grejne instalacije od onih u zgradi.

Srbiju njeni građani oduvek rado porede sa Nemačkom koja je sinonim za stabilnost i uspešnost. U svakom razgovoru koji se povede o (ne)funkcionisanju naše države i njenih institucija, Nemačka je uvek kec iz rukava. Ne samo građani, i političari rado koriste primer Nemačke kao nešto čemu treba stremiti i na šta se treba ugledati, pa i premijer i novoizabrani predsednik Aleksandar Vučić u svakoj oblasti posebno koristi primere iz Nemačke, bilo da je reč o autoputevima, platama, penzijama, fiskalnoj politici, bilo da je reč o radu, bolovanjima, radnicima, preduzećima, fabrikama. 

Kada je upisala turizmologiju na geografiji, misleći da će joj ovaj fakultet, kao nekome ko obožava putovanja i ima veliku želju da se obrazuje, pružiti priliku da nekada nađe dobar posao, Svetlana Krstić iz Niša nije ni sanjala da će je potraga za radnim mestom, desetak godina kasnije,  zaustaviti u sopstvenom domu a da će ambicije vezane za upoznavanje novih kultura ostvariti u - držanju časova engleskog Japancima  preko interneta!

Dok su u većini evropskih zemalja već odavno osobe sa invaliditetom uključene u sve pore društva, kod nas i dalje ima nebrojeno onih koji gotovo da ne napuštaju svoje domove... Dok se u razvijenijim zemljama više i ne gleda na to da li je neko osoba sa invaliditetom ili ne, već se ljudi zapošljavaju shodno svom obrazovanju, i na osnovu toga da li imaju fizičke i intelektualne sposobnosti za određeno radno mesto, na ovim prostorima je i dalje udarna vest postavljanje rampe za osobe sa invaliditetom u nekoj ustanovi...

„Boravak Vlade Srbije u Nišu i na jugu Srbije, znak je da nam je stalo do Niša, Pirota, Leskovca, Vranja i drugih mesta u ovom kraju“ – gotovo da su prve reči premijera Aleksandra Vučića koje su „otvorile“ njihov sedmodnevni rad u Nišu. Tokom ovih sedam dana, otvoreno je mnoštvo skupova, različitih sastanaka značajnih za jug Srbije, otvoren je biznis forum između srpskih i albanskih privrednika, otvorene su fabrike, potpisani razni sporazumi i dogovorene brojne buduće saradnje.

Položaj žene u društvu i danas je jedna od vodećih tema diskusija o diskriminaciji.

Mogu li se radnici „Jure“ i drugih stranih kompanija  u Nišu izboriti za svoja prava

(2. deo)

Interesantno je da se radnici u stranim kompanijama koje posluju u Nišu i ovom delu Srbije uglavnom žale na ugnjetavanje od strane domaćih uposlenika koji su na poziciji šefova, lidera, menadžera, a ne na poslodavce, odnosno direktore – strance!

 Mogu li se radnici „Jure“ i drugih stranih kompanija  u Nišu izboriti za svoja prava?

(1. deo)

„Beneton“, „Jura“, „Leoni“, „Geox“ neke su od stranih fabrika od čijeg se otvaranja u Nišu i ovom delu Srbije mnogo očekivalo, ali su ta nadanja i očekivanja za mnoge poprimila gorki ukus. Situacija u kojoj poslodavci radnicima daju ugovore na određeno vreme, te ih često menjaju kako ne bi morali da ih prime u stalni radni odnos; u kojoj je prekovremeni rad previše česta pojava a sindikat nešto što se ne može ni zamisliti – nije tipična samo za rad u stranim kompanijama. Radnici su obespravljeni i u mnogim domaćim privatnim firmama, ali je to naročito teško prihvatiti u slučaju stranih investitora, znajući da država  daje subvencije za nova radna mesta, koje idu i do 9000 evra (u slučaju „Geoxa“).

Iako u Ministarstvu poljoprivrede Republike Srbije tvrde da su subvencije vinogradarskom i vinskom sektoru najveće i najpovoljnije u odnosu na druge zemlje u regionu, godišnji budžet celog Ministarstva oko 340 miliona evra ne ide u prilog ovoj tvrdnji. Susedna Rumunija samo za podsticaj vinarske industrije daje 47.7 miliona evra godišnje.

Sestre Danica i Jovana Kostadinović trijumfuju na svim mogućim literarnim, odnosno likovnim konkursima, a Stefan Sretić i njegova sestra Anastasija briljiraju na pijanističkoj sceni. Iako ponosni i zadovoljni, roditelji ove talentovane niške dece moraju da se dobro napregnu kako bi finansijski pratili njihove uspehe.   

eusrb

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

komesarijat-za-izbeglice logoo mircPescanik