Wednesday, August 16, 2017

Zašto Romi idu u Jehovine svedoke?

Juli 24 2017

Šezdesetak niških Roma spada u malu zajednicu Jehovinih svedoka u Nišu. Od njih ćete čuti da su tu pronašli „istinu“, ali i utočište od prezira. Iako mirni u uglađeni, Jehovini svedoci su isključivi po pitanju religije.

Tihi i Nada Ristov žive u jednoj od niških romskih mahala. Njihova kuća izgleda gotovo isto kao i komšijske. Oni međutim izgledaju potpuno drugačije. Pantalone, košulja i kravata, za dečaka leptir mašna, tako izgleda muški deo porodice. Nada je jednostavno našminkana, kose skupljene u punđu. Njih dvoje i njihov najstariji sin Filemon su kršteni Jehovini svedoci, a dva mlađa sina, blizance od tri godine, takođe vaspitavaju tako.

„Postao sam bolji momak“

Upoznali su se na kongresu Jehovinih svedoka u Beogradu pre 14 godina i od tada su u braku. Nada je već sa nepunih 14, kako kaže, „predala svoj život Bogu“ dok se Tihi kada je imao 19 godina. Razlozi zbog kojih su ušli u Jehovine svedoke su različiti: Tihi je, kaže, shvatio da njegovi prijatelji, da su alkohol i mnogo devojaka nepotrebni u životu i da se može biti bolji od toga. Nada se konačno osećala prihvaćenom. Tihi kaže da mu je drago što se oslobodio lošeg društva.

jehovini svedoci 7

„S vremenom sam video da Jehovini svedoci ono što proučavaju iz Biblije zapravo i rade. Video sam da su neutralni u politici, da ne učestvuju u ratu, sve to me je privuklo da budem Jehovin svedok. Vremenom sam i ja postajao sve bolji momak. Što sam ja postajao bolji, to su i komšije primećivale, pričali smo o tome pa su i oni prihvatili da budu Jehovini svedoci“, objašnjava Tihi Ristov.

Iako je imala samo osam godina kada su joj Jehovini svedoci zakucali na vrata, Nada se seća osećaja koji su probudili u njoj. „Mene je oduševila njihova srdačnost, istinska ljubav i briga za ljude svih nacija. Za nas Rome je to posebno značajno, jer ima raznih predrasuda o nama, ali među Jehovinim svedocima tako nečega nema. To ne postoji, jer Bog prihvata ljude iz svih nacija.“

Prihvata, ali samo ako pripadaju ovoj verskoj zajednici, upozorava sociolog religije Dragan Todorović. „Prema Jehovinim svedocima, nije važno da li si Rom, Srbin ili Portorikanac, važno je samo da li si vernik. Jehovini svedoci zaista gledaju jednako na svakog svog člana. Ali ako Jehovin svedok želi da se oženi ili uda, kako oni kažu, za 'nekog iz sveta', onda dolazi do problema. U svom istraživanju sam upoznao porodicu koja se odrekla najstarije ćerke jer se udala za čoveka koji nije Jehovin svedok“, priča Todorović za DW.

Romi traže mesto gde ih prihvataju

Ipak, Jehovine svedoke nepravedno nazivaju „sektašima“, priča Todorović, a taj pežorativni naziv se lepi i drugim malim verskim zajednicama u Srbiji: „I to najčešće iz redova Srpske pravoslavne crkve, kao većinske, odnosno tradicionalne crkve na ovim prostorima. Sociologija religije Jehovine svedoke nikako ne vidi kao sektu zbog milionskog članstva u preko dvesta zemalja. Moguće je da se ona može po sociološkim kriterijumima u nekom malom prostoru tumačiti kao sekta, ali evo vam i kontra pitanje – šta su pravoslavci, vernici SPC, na Severnom polu? Ili u Japanu? Imajući u vidu brojčanu zastupljenost, broj molitvenih hramova i slično – pa sekta su, kad ih tako posmatrate .“

jehovini svedoci 1

Ali zašto Romi ulaze u Jehovine svedoke? Niški borac za prava Roma Osman Balić objašnjava da iako Romima nije važna religija, važno im je prihvatanje. „Romi ne pridaju mnogo značaja veri, romska zajednica je višekonfesionalna, a to je i posledica istorijskih okolnosti. Romi se prilagođavaju oduvek, a u ovom siromaštvu Romima je to možda utočište od stanja u kojem se nalaze. Tu mislim i na stanje prezira, ne bih rekao diskriminacije, dakle prezira segregiranog društva. Svuda u Evropi vlada anticiganizam, na Balkanu posebno, to Romi osećaju. A očigledno im Jehovini svedoci nude tačno ono što im treba“, objašnjava Balić.

Šta osim prihvatanja i uvažavanja od ove verske zajednice Romi dobijaju, a šta gube nije lako odgovoriti. Jehovini svedoci od svojih sledbenika zahtevaju elitističko ponašanje što je kod romske nacionalne manjine napredak, saglasni su Balić i sociolog Todorović. Oni moraju biti pismeni, kulturni, moraju da izgledaju lepo, uvek su nasmejani, ljubazni i blagi. Ipak, i dalje su odbačeni od većinskog stanovništva.

jehovini svedoci 2

                                                          Sociolog religije Dragan Todorović

Primer za to bi mogao biti i Filemon, najstariji sin naših sagovornika Nade i Tihog. Završio je peti razred, i iako se druži sa drugarima iz odeljenja dok je u školi, kod kuće se igra sam. Kako Jehovini svedoci ne slave rođendane, Filemon ne ide ni na rođendane svojih školskih drugova. „Ne, imam ljubav svojih roditelja, a sa drugarima se igram u školi“, kaže Filemon i dodaje da se ipak dešava da mu se rugaju zbog vere. „Ja znam da je moja vera prava, a oni nek imaju svoje mišljenje“, kaže dvanaestogodišnjak.

„Oni će samo gledati tupo…“

Osim što ne slave rođendane, ne slave nijedan praznik. „Svi ti tradicionalni običaji vuku poreklo iz prethrišćanskog doba, odnosno iz vremena pagana“, kaže za DW Vojislav Kostić, starešina u Skupštini Niš Jug. „U Bibliji nigde ne stoji kada je Isus rođen. I jednostavno, proučavanjem Biblije, dolazite do toga šta bi to hrišćani trebalo da rade, a ono što ne stoji u Bibliji mi ne radimo jer se držimo Božje reči.“

Jehovini svedoci veruju u ponovni dolazak Isusa Hrista na Zemlju kada će samo 144.000 odabranih moći da vladaju s njim na nebu. Tu bi moglo da bude gusto i za Jehovine svedoke jer ih u svetu ima nešto više od osam miliona u 240 zemalja. Štampaju časopise na stotinama jezika, aktivni su na internetu, a često su percipirani kao nametljivi jer idu od vrata do vrata kako bi širili „reč Božiju“.

jehovini svedoci 5

                                                          Starešine zajednice, Kostić na slici desno

Bojana (pravo ime poznato redakciji) u porodici ima Jehovinog svedoka zbog čega kaže, nikada nije mirna. „Imam poverenja da ostavim svoje dete sa njom jer znam da će ga čuvati brižno i odgovorno, ali će zato deci izokola objašnjavati da je glupo slaviti rođendane, da Deda Mraz ne postoji, kako će se mrtvi vratiti jednog dana“, objašnjava ona.

„Jehovinom svedoku je vera na prvom mestu u svakom trenutku. Puna je kuća njihovih časopisa, raznih prospekata i naravno Sveto pismo – mislim da im je druga literatura zabranjena, a svakako im je gubljenje vremena“, kaže Bojana. „Ako takvoj osobi pokušate da objasnite da su samo alat manipulacije, da to nije najvažnija stvar na svetu, da ako i dođe do Armagedona niko od nas neće biti živ, a sigurno se neće spasiti i da postoje lepše stvari u životu, oni će samo gledati tupo kroz vas i eventualno ponavljati citate iz Biblije koji se izgovaraju kao po automatizmu.“

Da li je „religija opijum za narod“ kako je smatrao Marks, tek, vera je lična stvar svakog pojedinca. Međutim, porodica Ristov je ponosna na to da im komšije ostavljaju ključeve od kuće kad odu na odmor.

Autor Jelena Đukić Pejić    DW.com

 

eusrb

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

komesarijat-za-izbeglice logoo mircPescanik