Romima su potrebni predstavnici u svim institucijama Foto: S. Djordjević

Romima su potrebni predstavnici u svim institucijama

maj 12 2019

Iako čine dva odsto stanovništva, Romi u Srbiji već skoro deceniju nemaju svog predstavnika u Parlamentu. Nema ih ni u  skupštinama lokalnih zajednica i većih gradova. Kada se prave biračke liste, oni su uvek na papiru partije koja pretenduje da ostvari vlast – nažalost na marginama, gde i ostaju  nakon što se formira Vlada.

Nacionalni Savet Roma zdušno se zalaže za Rome, tvrdi potpredsednik Saveta Svetislav Jovanović i dodaje da su svi lideri u Savetu  školovani  i uspešni, mladi ljudi koji deluju na lokalu i bore se za narod. Njihova strategija je da sarađuju sa najjačima i nastupaju preko vladajuće stranke, dok se ne steknu uslovi za formiranje sopstvene partije, kaže Jovanović.

Očekuju da će Srpska napredna stranka dati više mandata Romima – tražiće dva predstavnika u Parlamentu, predstavnika u Vojvodini, kao i predstavnike u skupštinama gradova i lokalne koordinatore, ističe Jovanović.“Posle izbora očekujemo  da ćemo napokon imati svoje ljude u Parlamentu”, dodaje Jovanović.

Nasuprot ovom mišljenju o političkoj participaciji Roma, Koordinator Odbora za ljudska prava u Nišu, Dragan Đorđević ističe da je odgovornost političara da pripadnicima ove nacionalne manjine dodeli liderske pozicije. “Niko bolje ne može predstavljati neku zajednicu, nego član zajednice – a za to je potrebno imati afirmativno okruženje, čega prema njegovoj oceni, Srbija nema. Romi nemaju svoju političku partiju koja bi mogla ozbiljno da deluje“, kaže Đorđević.

On se ne oslanja ni na Nacionalni savet Roma, jer smatra da on proizilazi iz vladajućih struktura i ne komunicira dovoljno sa narodom.  Romima nisu potrebni samo predstavnici u politici, već su im „njihovi  ljudi“  neophodni u svim važnim instutucijama. Nosioci vlasti odavno ne mogu da se pravdaju izgovorima da nemaju adekvatan kadar u romskoj zajednici – jer je obrazovanje upravo oblast u kojoj je u poslednjoj dekadi Roma najviše postignuto. Neverovatno je i nedopustivo da nemaju svog predsavnika u Nacionalnoj službi za zapošljavanje ili Centru za socijalni rad – ustanovama koje su nažalost najvažnije za ovu nacionalnu manjinu, kaže Đorđević.romi politika 3

„Ne moramo otići daleko da bismo videli primer dobre prakse, tu je primer Severne Makedonije. Ova država standardizovala je romski jezik, Romi imaju svoje stranke koje već skoro dve decenije učestvuju u  političkom životu.  Romi se u Severnoj Makedoniji nalaze u najvišim zakonodavnim telima i izvršnoj vlasti -  potpredsednik Vlade bio je Rom. To je najbolji način da većinska zajednica kaže Romima da je tu za njih i da su oni dobrodošli“, smatra Đorđević.

romi politika 1

Naglašava da niko ne sme se osuditi Rome što bezrezervno podržavaju vlast -  zbog toga što su godina na marginama društva i egzistencionalno ugroženi. I sam smatra da Romi u nevladinom sektoru imaju kvalitetne i školovane  predstavnike i da je na njima velika odgovornost, zbog čega ne bi smeli da prihvataju poslednja mesta na izbornim listama, već moraju da se potrude i doprinesu boljoj vidljivosti Roma u političkom životu i javnom životu, zaključuje Đorđević.

U obrazovanju je možda najviše učinjeno tokom dekade Roma, ovaj problem se i prema mišljenju potpredsednika Nacionalnog Saveta Roma polako rešava, ipak, gorući problem su, kako on kaže, su nezaposlenost i stanovanje. “Čovek koji ima posao obezbediće sebi krov nad glavom i školovaće decu, zato je važno da se svi ovi problem rešavaju objedinjeno”, ističe Jovanović. romi politika 4

U narednom periodu Nacionalni savet zalagaće se i da se sistematizuje radno mesto romskog koordinatora, kako bi svaka lokalna samouprava imala najmanje jednog pripadnika romske nacionalne manjine – koji će biti most između narodna i predstavnika vlasti, zaključuje Jovanović.romi politika 2

Da Romi postaju “društveno vidljivi”, smatra i profesor Filozofskog fakulteta u Nišu dr Dragan Todorović i objašnjava da je to delom i zbog uspešnijego političkog predstavljanja. On dodaje da se takozvano “romsko političko polje“ u Srbiji tek formira nakon viševekovnog isključivanja iz procesa donošenja važnih odluka i učešća  u javnosti.

Todorović podseća da su se trudili da budu sveprisutni još od Prvog Svetskog kongresa Roma.

“Prvi Svetski kongres Roma održan je u Londonu 1971. godine kada je za prvog predsednika izabran je Slobodan Berberski, ugledni književnik iz Zrenjanina. Deset godina kasnije, na trećem kongresu u Getingenu za predsednika je izabran Sait Balić, inženjer iz Niša, tadašnji predsednik Saveza društava Roma Srbije. Na četvrtom kongresu u Varšavi 1990. godine za predsednika je izabran Rajko Đurić”, kaže Todorović.romi politika 6

“Nažalost, potencijal koji je  stvoren aktivnim učestvovanjem na međunarodnoj romskoj sceni još  sedamdesetih godina prošlog veka, nije se prelio u domaće okvire. Angažman se mahom završavao na pokretanju velikog broja romskih društava koji su bili posvećeni jedino promovisanju kulture i  i sportskim aktivnostima. Usled nedostatka iskustva u  političkom organizovanju, ali i konkretne podrške zvanične vlasti, izostalo je željeno unutarromsko jedinstvo na političkoj sceni. Zbog toga političku zajednicu Roma u Srbiji i dalje odlikuje nedovršena institucionalizacija”, smatra profesor.romi stanovanje 3

On objašnjava da su najugledniji romski predstavnici iz mahala bili vrbovani od lokalnih političkih lidera, kako bi u mahalama mogli da odigraju presudnu ulogu za vreme izbora. “Njihovu ubedljivost obično  „potpomognu“ skromnim poklonima u hrani, odeći i drugim potrepštinama, u kojima su siromašni Romi u mahalama redovno oskudevaju, i to je situacija koja nam se ponavlja od izbora do izbora, objanjava Todorović.

Sociolog Todorović smatra da je političko delovanje jedno od najbitnih sredstava unapređivanja položaja Roma. “Uzletom političkog aktivizma oni ne pokušavaju  da osvoje nove teritorije i tlače druge narode, već samo teže napuštanju postojećih autsajderskih pozicija i žele da se napokon pobegnu od  socijalne bede i diskriminacije”, zaključuje Todorović.

Tekst: Milica Milojević Kostić

Foto i video: Saša Đorđević

Prilog je nastao u okviru zajedničkih produkcijskih aktivnosti Medijskog istraživačkog centra i Romskog portala UDAR podržanih od strane Internews.

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim