Otvorena televizija

Težak put do samostalne proizvodnje struje

decembar 10 2015

Srbija se članstvom u evropskoj energetskoj zajednici obavezala da će do 2020. godine od ukupne proizvodnje struje 27% biti iz obnovljivih izvora energije. Pet godina pre isteka roka nije sa sigurnošću poznato da li je Srbija premašila 10% proizvodnje struje na ovaj način.

Ministarstvo energetike raspisalo je javne pozive u 2013. god. za dodelu lokacija, što je posebno stranim investitorima bilo primamljivo jer bi tako dobili status povlašćenog proizvođača, međutim zbog mnoštva problema koje Ministarstvo energetike nije rešilo, investitori se povlače. Među problemima koji se javljaju su predugačke procedure, zastareli katastri po kojima se dodeljuju lokacije, nerešeni imovinski odnosi i slično. Tako je i na jugu i jugoistoku Srbije gde se tek po neki stanovnik usudi da se izbori sa vetrenjačama i počne da pravi struju.

Dejan Đorđević iz Prokuplja imao je imanje kraj reke Toplice i mlin koji je nasledio od dede. Taj stari mlin je bio nacionalizovan, a kako se trudio da mu se dedovina vrati, odlučio je da kada se to bude dogodilo, počeće da proizvodi struju. Nakon 4 godine bitke sa administracijom, napravio je mini hidroelektranu 2007. godine, sa dve turbine od 30 i 75kW. U ovu investiciju uložio je tada oko 3.000 evra po kW i danas u proseku godišnje proizvede oko 400 000 Kw. - „ Mesečno proizvedem oko 30, 40, 45000 kW. Kako kad, zavisi. Zavisi i od nivoa vode, od svega. Ova godina je bila dobra, a pretprošla je bila loša, pet-šest meseci nije bilo vode, bila je suša. “

Proizvodnja struje poželjna u Srbiji, ali procedura neuređena

Na slivu Morave na jugu i jugoistoku Srbije ovakvih mini hidrocentrala ima nešto više od dvadesetak prema podacima iz Vodoprivrednog centra Morava. U poslednjoj studiji o obnovljivim izvorima energije koja je u Srbiji rađena 80-ih godina, na ovim vodama bi trebalo da ima oko 1000 lokacija sa mini hidroelektranama, što ne isključuje i druge lokacije, kaže Branko Kujundžić iz Vodoprivrednog centra. „ Tih hiljadu lokacija nije sve. Mi smo zemlja koja je među zadnjima koliko ja znam, u Evropi, po izdatim.. po radu mini hidroelektrana. U mnogim razvijenim zemljama se 10 do 15 % energije proizvodi preko mini hidroelektrana. “

Kujundžić dodaje da su pretpostavke da se kod nas proizvede do 10% struje na ovaj način, ali da su procene relativne jer kaže da to verovatno niko sa sigurnošću ne zna. Razlog za to može biti i gradnja mini hidroelektrane na lokaciji za koju nisu dobijene sve potrebne dozvole u vrlo komplikovanoj proceduri koja traje godinama. Od Ministarstva enegetike po ovom pitanju nismo uspeli da dobijemo odgovor, a u vodoprivrednom cetru Morava kažu da je ovakvih slučajeva bilo: „ Postoje verovatno i objekti koji se rade i mimo procedura, to ne znači da oni neće moći da dobiju dozvolu. Mi možemo da odlaskom na teren vidimo da neko gradi na lokaciji na kojoj mi nismo izdali dozvolu, i da prepoznavanjem na terenu pustimo tu neku prijavu da se nelegalno radi. Što se i dešava vrlo često. “

Stanvnici Vlasotinca i Grdelice strahuju od zagađenja vode

U pojedinim mestima u čijem se okruženju nalaze mini hidroelektrane, stanovnici brinu i o zagađenju okoline. Meštanin Grdelice Ljubiša Đorđević kaže da vodu iz Rupske reke koristi za piće već 40 godina baš kao i 20 000 stanovnika Grdelice, Vlasotinca i okolnih sela . Tvrdi da nema ništa protiv hidrocentrale koja se nalazi na Rupskoj reci, ali da ne bude iznad vodovoda, i vodozahvata vode za piće kao što je sada slučaj. „Hidrocentrala je izgrađena iznad našeg vodovoda, znači mi zahvatamo vodu iz te hidrocentrale. Voda koja dolazi iz cevi, i mi zahvatamo! Znači ta voda ne može biti onakva kao što je bila nekada. To je najbolja voda koja je postojala. Ali zbog rada hidrocentrale ta voda gubi u svemu, gubi na mekoći, gubi na kvalitetu, u svemu gubi. “

Stanovnici ovih mesta kažu da zbog izgradnje hidrocentrale na Rupskoj reci prošle godine više od 6 meseci nisu mali vodu. U ekološkom Udruženju „Rupska reka“ kažu da je pre toga ona po hemijskom sastavu proglašena za najpribližniju idealnoj vodi za piće i to bez ikakve obrade, a zbog hidrocentrale koja se nalazi iznad vodovoda, stanovnici ovih mesta mesecima ovu vodu nisu mogli da koriste ni kao tehničku, kaže predsednik Udruženja Srđan Jović. Zbog toga se bore kako kaže protiv bahatih vlasnika za zdravu i čistu pijaću vodu. „Turbine se ne podmazuju jestivim uljima nego visoko kancerogenim uljima, trafo ili turbinskim uljima koje može da ostavi traga na toj divnoj prirodi svakog momenta. Napravljena je ekološka katastrofa izgradnjom puteva i cevovoda mini hidrocentrale, više od 40 hektara rastinja i drveća je počupano i bačeno u korito reke. “

U ovom ekološkom udruženju upozoravaju i na ugroženost rečnog raka i potočne pastrmke koji su dokaz čiste vode.

Vodoprivredni cetar Morava – nema opasnosti od zagađenja

S druge strane u Vodoprivrednom centru Morava tvrde da hidroelektrane ne mogu imati uticaja ni na kvalitet vode za piće, a samim tim ni na živi svet u reci. Od nadležnog ministarstva nema odgovora ni na ovo pitanje, a Dejan Đorđević iz Prokuplja kaže da niko ne kontroliše rad njegove hidroelektrane osim što radnici Elektrodistribucije Srbije svakog meseca dolaze da očitaju proizvodnju struje. Ipak, tvrdi i Dejan, nema opasnosti od zagađenja.

„Voda uđe kroz turbinu, izađe iste sekunde i to je to. Tu nema ulja, nema, nema apsolutno ničega. Ne može da se ugrozi uopšte.7“

Pojednostaviti procedure za obnovljive izvore energije

Dejan Đorđević kaže da i pored procedure za dobijanje dozvola koja traje godinama, trud i ulaganje u mini hidrocentralu se isplati i to za 4 do 5godina. Prošle godine je napravio i solarnu elektranu na svom imanju i očekuje da mu se uloženi novac vrati za otprilike 6 godina. Kako Elektrodistribucija Srbije potpisuje sa vlasnicima elektrana status povlašćenog proizvođača kao vid subvencije, za kW struje iz hidroelektrane Dejan Đorđević dobija nešto manje od 13 eurocenti, dok za kW iz solarne elektrane dobija oko 21 eurocent. I pored razlike u ceni Dejan kaže da je znatno isplativija hidroelektrana i dodaje da bi država trebalo da olakša proceduru za potrebne dozvole kako bi se više ljudi bavilo proizvodnjom struje, a Srbija ispunila obaveze prema evropskoj zajednici da do 2020. god, 27% struje dolazi iz obnovljivih izvora energije.

Piše: Jelena Đukić Pejić

skola otv

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

komesarijat-za-izbeglice logoo mirc

Pescanik XXZ