Vaskrs uz prazne crkve

april 17 2020

Širom pravoslavnog sveta crkve neće biti otvorene za vernike na Vaskrs, mada ponegde ima izuzetaka. Komplikovan je i odnos crkvi i vernika prema merama izolacije.

U nekim zemljama istočne i jugoistočne Evrope crkve će ostati zatvorene, u drugima neće. U cilju zaštite stanovništva od korona-virusa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić produžio je policijski čas do utorka u pet ujutru.

Ta odluka je protivna volji Sinoda Srpske pravoslavne crkve. Sinod je zamolio predsednika Vučića da odobri privremeni prekid zabrane kretanja na Uskrs od pet do deset časova prepodne, kako bi vernici učestvovali u liturgiji. Ali vlada je ostala nepokolebljiva.

Kao i u susednoj Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Grčkoj, u Srbiji neće biti vaskršnjih liturgija iz straha da se virus korone ne proširi u crkvama punim ljudi. Vlasti u Beogradu ukazuju i da je Episkop Valjevski Milutin preminuo od posledica korona virusa.

Izdaja Hrista?

Braća po veri u Rusiji ne ponašaju se kao Srpska patrijaršija. Patrijarh Ruske pravoslavne crkve Kiril još je krajem marta zatražio od vernika da se odreknu odlaska u crkvu. U propovedi se pozvao na primer Svete Marije Egipatske, koja je živela u pustinji, istočno od reke Jordan u 4. veku. Tamo se naselila i provela desetine godina, nije išla u crkvu da bi primila pričest, a na kraju je, zahvaljujući potpunoj promjeni života i predanosti Bogu, proglašena hrišćanskom sveticom.

„Ne izdajete Hrista ako ne idete u crkvu, Hrista izdajete samo ako se neko razboli zbog vas“, rekao je početkom aprila šef Odeljenja spoljnih poslova Moskovske patrijaršije mitropolit Ilarion. Crkve ostaju preko Vaskrsa zatvorene za veća okupljanja vernika. U Rusiji i Ukrajini je već nekoliko sveštenika i monaha umrlo od posledica virusa.

I u Rumuniji su crkve zatvorene – uskršnja liturgija obaviće se bez vernika. Zapaljen plamen sveće će sveštenici nositi sa maskom i rukavicama – od kuće do kuće, iz stana u stan – onako kako požele vernici. Policija bi trebalo da obezbedi da se poštuju propisi o zaštiti od zaraze. To su posebnim protokolom dogovorili Ministarstvo unutrašnjih poslova i Patrijaršija.

Razgovarano je i o tome može li se tradicionalna vaskršnja pogača deliti izvan crkve. Rumunski predsednik Klaus Johanis izjasnio se protiv toga, zbog visokog rizika od infekcije. Prema poslednjoj izmjeni protokola, uskršnji hleb bi trebalo da se deli od kuće do kuće.

„Egzistencijalna tema“

U Gruziji je opet situacija drugačija. Tamo se Patrijarh izborio protiv sumnji koje je imala vlada, tako da velike crkve ostaju otvorene – čak i za velika okupljanja ljudi. I to uprkos činjenici da se virus sve više širi po ovoj zemlji i da je zaražen i jedan sveštenik. Međutim, između vernika mora biti odstojanje od dva metra. Boravak u malim crkvama dozvoljen je samo sveštenstvu.

U Gruziji je zapravo na snazi zakon kojim se zabranjuje okupljanje više od tri osobe. Međutim, premijer Giorgi Gakharia ipak je bio za to da crkve na Vaskrs ostanu otvorene. „Vernici bi sami i na sopstvenu odgovornost trebalo da vode brigu o svom zdravlju“, rekao je on i najavio da će liturgiju gledati na televiziji.

Bugarska pravoslavna crkva takođe će ostaviti crkve otvorenim tokom praznika. Izborila se da se liturgije održavaju ispred crkava, na otvorenom. Tamo ljudi mogu držati razdaljinu od dva metra. Neki episkopi su pozvali vernike da ostanu kod kuće tokom Vaskršnjih praznika.

Gotovo sve pravoslavne crkve, nezavisno jedna od druge, odbile su preporuke eksperata i epidemiologa da koriste jednokratne kašike za pričest. U pravoslavlju je uobičajeno da tokom liturgije svako primi pričest iz iste posude i kašike. Stav Grčkog pravoslavnog sinoda čuo se i u Srbiji i drugde: „Pričešćem iz iste posude, kaleža života, ne može se preneti bolest.“

Crkva veruje da u euharistiji, uz pomoć Duha Svetoga, vino i hleb postaju telo i krv Isusova. Mnogi doktori, ne samo u Grčkoj, na to gledaju drugačije. Na posletku, virus se prenosi kapljično. Crkveni ljudi s tim u vezi ukazuju na udeo alkohola u vinu. Sporno je da li je to dovoljno da se ubije virus.

Teško pronaći konsenzus

Među sveštenstvo i vernicima traje žestoka rasprava kako crkva treba da se nosi s virusom. Na to ukazuje teolog Tomas Bremer, stručnjak za Istočnu pravoslavnu crkvu na Univerzitetu u Minsteru. „Postoje vernici koji kažu da se vlastima ne treba pokoravati i da se moraju održavati Božije službe i oni koji žele da slede preporuke državnih organa. To se odnosi i na katoličku crkvu“, rekao je profesor Bremer za DW.

Dodatna otežavajuća okolnost je što u nekim pravoslavnim crkvama Patrijarh nema tokvu moć kakvu ima Papa u Rimokatoličkoj crkvi. Patrijarh je često samo „prvi episkop“, kaže profesor Bremer. Oni moraju pronaći konsenzus unutar Sinoda. To komplikuje donošenje odluka.

Vladika Grigorije, episkop Srpske pravoslavne crkve u Nemačkoj, pozdravio je mere predostrožnosti koje je nemačka vlada preduzela. Eparhije, za koje je on odgovoran, ostaju zatvorene. U svojoj vaskršnjoj propovedi, on će govoriti o „žrtvi“, koju vernici moraju podneti da bi zaštitili bližnje i sebe.

„U proteklih 2.000 godina postojali su periodi kada hrišćani nisu mogli da se okupljaju u crkvama. Ali to nije oslabilo veru“, kaže vladika Grigorije.

DW.com

Anketa

Sve više medicinara odlazi iz Srbije. Kakav je Vaš stav o tome?

  • Brinem jer najbolji odlaze i ne znam ko ostaje da nas leci
  • Nema razloga za brigu, to su normalne migracije
  • Ne brinem, verujem državi da ce zaustaviti odliv mozgova

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim