Romi iz Bosilegrada neće da budu Bugari

maj 19 2022

U opštini Bosilegrad većinsko stanovništvo je bugarska nacionalna manjina. U tu statistiku spadaju i Romi koji tamo žive. Oni iz mahale Laloš koju smo posetili kažu, međutim, da više ne žele da budu Bugari.

Bosilegrad na krajnjem jugu Srbije, na granici sa Bugarskom. Malo mesto, uske ulice, par kafića, nekoliko prodavnica i zgrada opštine. Okolo po brdima razbacana sela.

Na dva kilometra je i mahala Laloš. To je, kako kažu tamošnji meštani, najveći geto na jugu Srbije. Tu žive Romi.

Romi Lalos Bosilegrad 08

Laloš

Jedinu asfaltiranu ulicu u mahali zatekli smo čistu i pometenu, jer im je, kažu, javljeno iz opštine da dolaze novinari. Okolo je nešto drugačije – razbacano smeće, ponegde se i dimi. Iznad svega toga, isprepletani kablovi kojima su pojedini meštani sami „sprovodili“ struju. Okolo se igraju deca.

Neki od 300 meštana Laloša žive u limenim kontejnerima, a neki u kućama, ali bez vode, kupatila i kanalizacije, mnogi i bez struje. U svakoj kući ista slika, gomila stvari i dotrajali nameštaj ispod rupa na plafonu, ponegde i na podu.

Problem sa predsednikom opštine

„Niko od nas nema primanja, sve porodice su većinom šestočlane, a vidite kako živimo, bez vode“, kaže Sunčica Aleksov dok pokušava da odvrne slavinu u dvorištu. „Ništa nismo nikada dobili, kuće su nam stare, većina nas je celog života gladna. Romi inače umiru bolesni odmah posle četrdesete.“

Romi Lalos Bosilegrad 03

Sunčica Aleksov

Nadali su se, kaže, pomoći od opštine Bosilegrad kada su njeni predstavnici obišli mahalu da bi popisali kome je šta potrebno od materijala za obnovu kuća. Taj materijal međutim, do njih, tvrde, nikada nije stigao.

„Doterani su i blokovi, i cement, i crep, i sve je doterano. Međutim, Zaharijev nijednom Romu do danas nije dao materijal. A gde je, ne znam. A znamo da ga ima“, kaže Sunčica.

Ona većinu problema koju meštani Laloša imaju, stavlja na teret na predsednika Opštine Vladimira Zaharijeva. Tvrdi da ih je mnogo puta prevario, a najviše je, kaže, boli što je tražio da srednju ćerku prebaci u školu u selu udaljenom 17 kilometara kako se ta škola ne bi zatvorila. Njena ćerka je, objašnjava, godinama tamo bila jedini đak, i seoskim i planinskim putevima svakodnevno putuje do škole i nazad.

Romi Lalos Bosilegrad 14

U ovom mestu vladaju tenzije između pojedinih meštana i predsednika Opštine Bosilegrad Vladimira Zaharijeva. Naši sagovornici u Lalošu kažu da predsednik opštine koristi to što su oni neobrazovani i nepismeni kako bi ih prevario za ono što mu je potrebno.

Jedna od takvih prevara je, kako tvrdi Sunčica Aleksov, to što su na poslednjem popisu svi u mahali popisani kao Bugari, a ne kao Romi. Kaže da su se popisivali za pakete Crvenog krsta sa hranom i kućnom hemijom, pa da su kasnije saznali da su zapravo popisani kao Bugari.

Romi Lalos Bosilegrad 02

„Kad sam čula da smo Bugari, ja sam onda pitala, pa zašto nemamo bugarsku dokumentaciju, zašto nemamo pasoše, zašto deca ne idu da se školuju u Bugarsku, zašto nemamo to što imaju njihova deca“, kaže Sunčica Aleksov.

Onda oni uzvikaše: „I mi smo si Bugari!“

U Bosilegradu živi oko 7.000 ljudi, većinom Bugara. S Dimitrovgradom koji ima sličan broj stanovnika i sličan broj ljudi koji se tako izjašnjavaju, to je centar bugarske manjine u Srbiji.

I Vladimir Zaharijev, predsednik Opštine Bosilegrad, izjašnjava se kao Bugarin. Iako je bio radni dan, zatekli smo ga na izletu sa zaposlenima u opštini u obližnjem selu. Kaže da ne vidi da postoji bilo kakav problem s meštanima Laloša i nabraja šta je sve opština za njih radila.

Romi Lalos Bosilegrad 05

Vladimir Zaharijev

A kada je reč o popisu, kaže da su ga meštani Laloša čak pitali kako će on da se izjasni: „Mogli su da se izjasne kako hoće. U Bosilegradu postoji čak i sedam-osam Eskima. Znači da su i oni mogli da se izjasne kako hoće. Pitali su me: ’Kako ćeš predsedniče ti da se izjasniš’, a ja sam im rekao: ’Ja sam si Bugarin, sve pradede i prababe su mi Bugari’. Onda oni uzvikaše: ’I mi smo si Bugari’“, priča Zaharijev. A onda dodaje, nešto zvaničnije:

„Na narednom popisu bi bilo dobro da se naše komšije sa kojima živimo svih ovih godina izjasne kao Romi, kao što se mi izjašnjavamo kao Bugari. Neka se i oni izjasne, ama bukvalno svi ako žele, kao Romi. Zajedno sa njima, kao što smo do sad živeli, živećemo još bolje. Zajedno ćemo projekte da radimo i imaćemo veće šanse da u Evropi dobijemo projekte ako se izjasne kao Romi“, siguran je Zaharijev.

„Romi i inače služe za razne manipulacije“

Predsednik Bugarskog nacionalnog saveta u Srbiji Stefan Stojkov navodi da je u posebnom biračkom spisku 2014. godine bilo oko 14.000 Bugara. Sada ih, kaže, ima više: „Svih ovih godina dok je predsednik Opštine Vladimir Zaharijev bio i predsednik Nacionalnog saveta, od 2014. do 2018, i ja kako sam posle toga nastavio, trenutno ima 21.000 Bugara u Srbiji“, kaže Stojkov. On tu veliku diskrepancu u brojevima objašnjava time što se „razgovaralo sa ljudima“ koji ranije nisu želeli da se izjasne kao Bugari.

S druge strane, Osman Balić, predsednik Lige Roma, najveće asocijacije romskih organizacija, tvrdi da u Srbiji Romi i inače služe za razne manipulacije. On u prilog tome navodi da, prema podacima, u Srbiji ima između 400.000 i 500.000 Roma, dok zvanično u Zavodu za statistiku stoji – 148.000. Ta razlika je, kaže Balić, posledica brojnih manipulacija, među kojima navodi upravo sprečavanje zatvaranja škola po selima, ali i znatno ozbiljnije stvari.

Romi Lalos Bosilegrad 06

Osman Balić

„Ovo kod popisa ima političku težinu zato što se falsifikuje stvarno demografsko stanje u Srbiji. Taj problem znamo zadnjih dvadesetak godina. To jeste posledica različitih manipulacija, a jedna je ovo što se dešava u Opštini Bosilegrad, jedna od tipičnih, ali nije usamljen primer. Mi znamo za te manire u vreme popisa, to se radi i u Vojvodini, to se radi i u drugim pograničnim oblastima gde su Romi naseljeni“, kaže Balić.

On smatra da državi odgovara da se Romi drže u neizvesnosti i strahu kako bi se njima lakše manipulisalo, a da je odgovor na to uobičajen: „Pa šta?!“ Ističe da su narušavanje prava na slobodno izjašnjavanje, kao što se dešava u Bosilegradu, kao i diskriminacija Roma uobičajeni politički manir. Ali to je, dodaje, krivično delo za koje bi trebalo da se odgovara pred zakonom.

„Teško je dati pravi odgovor šta je rešenje, ali kad bi par njih završilo u zatvoru zbog ovakvih pojava, onda bi se valjda opametili“, kaže Balić. „Evo ima deset godina kako smo usvojili Zakon o diskriminaciji, a niko nije odgovarao do sada, koliko ja znam.“

Autor: Jelena Đukić Pejić                      DW.com

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim