Rat u SFRJ – Mediji u vatri, građani u magli

jul 10 2022

Sa vrelim julskim danima u zemlje bivše Jugoslavije stiže i usijana politička retorika. Punih 30 godina je prošlo od početka rata u staroj Jugoslaviji, pa ipak najviše odjeka imaju događaji u godini u kojoj je rat završen. Ovo je 27. godina kako se svakog leta podgreva politička atmosfera u kojoj glavnu ulogu igraju mediji.

Izveštavati iz rata poseban je lični i profesionalni izazov za novinara. Još jedan izazov je decenijama nositi etiketu „izdajnika“ ili „plaćenika“ u svojoj zemlji zbog odgovorno i objektivno obavljenog posla. Tri decenije od rata u nekadašnjoj Jugoslaviji, od događaja „Srebrenica“ i Oluja“, medijski izveštaji iz Srbije, Hrvatske i BiH i dalje nisu puno odmakli od ratnohuškačke propagande – saglasni su sagovornici MICa.

„Emocije staviti po strani“

Aleksandra Nikšić, današnja urednica BBC News na srpskom, tog leta ’95. je za američki Time otišla u Vukovar koji je bio pod opsadom. Nova situacija za nju u ovim nesrećnim okolnostima, bila je, na sreću, nova situacija za sve kolege, priseća se ona.

Nije joj lako da prizove sećanja, ali to radi bez kajanja. Kaže, novinar je dužan da, iako okružen strašnim scenama, emocije „stavi u jedan folder“, a otvori drugi sa činjenicama, „jer je zadatak novinara da prenese ono što vidi“.

A nakon što je videla kolone žena i male dece, u staroj zadruzi u Kravicama je nekoliko dana kasnije videla na zidovima brojne fleke krvi i rupe od metaka u različitim visanama.

majke srebrenice

Majke Srebrenice, foto Roger LeMoyne

„Ono što nam je pomoglo da se povratimo  je bila svest da ako mi ne zapišemo i ne fotografišemo sve to, ne znamo da li će toga biti i sutra“, priča Aleksandra Nikšić u intervjuu za MIC koji u celini možete pogledati u videu.

Profesionalci ili izdajnici?

Za Time je izveštala o ubijenima bez obzira na nacionalnu pripadnost, pa ipak je nakon masakra u Srebrenici u Srbiji proglašena izdajnicom. Mediji u Srbiji su, baš kao i mediji u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini izveštavali o svojoj istini o ovim događajima, pa Aleksandra Nikšić nije jedina izdajnica.

Izdajnikom je proglašen u svojoj zemlji i hrvatski novinar Drago Hedl. Za MIC kaže da se nikada nije osećao ni kao izjadnik, niti kao strani plaćenik, čak ni manje vredan Hrvat samo zato što je upozoravao na ubijanje srpskih civila.

„Osećao sam se dužnim da upozorim na stvari za koje sam smatrao da su u redu i to činim i danas. Nije to lagan posao, znaju to oni koji to isto čine, ali je častan. Nije mi ni u jednom trenutku problem pogedati se u ogledalo, niti sesti za isti sto sa mojim kolegama u Srbiji i objasniti im da moja uloga u to vreme i u tom medijskom prostoru nije bila ružna, i da nisam spadao među one koji su bili huškaši i koji su dolivali ulje na vatru”, kaže Hedl i dodaje:

“Ja mislim da nijedna država ne vredi da se za nju laže ukoliko čini stvari koje nisu u redu,a pa sam tako i postupio”.

Hrvatska: “Stidljivo se priznaje da su počinjeni zločini nad civilima”

Srebrenica Oluja 3Koliko mediji dolivaju ulje na vatru, pitali smo tri novinara analitičara i iz Srbije, i iz BiH i iz Hrvatske, uključujući i Dragu Hedla. Hedl kaže da se u Hrvatskoj danima pre godišnjice „Oluje“ spominje taj događaj i uvek naglašava kako je to bila „legitimna vojna akcija Hrvatske“.

„Stidljivo se, verovatno zato što je Hrvatska još uvek pod lupom EU zbog te akcije, pa se stidljivo priznaje da su počinjeni zločini nad civilima. Takođe, Hrvatska ne priznaje brojke koje se pominju u Srbiji“, priča on i dodaje da je unazad nekoliko godina došlo do manje euforije nego što je to bilo ranije.

„Možda i zbog vremena koje prolazi, ali i zbog toga što je Hrvatska svesna da to i nije baš besprekorno čista vojna akcija, i da su se u toj akciji dogodili zločini koji su bili bespotrebni, a koji su sada mrlja na novoj Hrvatskoj istoriji“

BiH: Treba definisati šta je „objektivno“ izveštavanje

Lejla Turčilo sa Fakulteta političkih nauka u Sarajevu medijsko izveštavanje u BiH deli u tri kategorije.

„Prvo je humano, odnosno priče s ljudskim licem u kojima se storytelling zasniva na empatiji, na opštim ljudskim vrednostima i koje ne manipuliše nego da pokaže posledice rata na ljude. Drugo je manipulativno, političko i zasniva se na principu "mi" (žrtve) i "oni" (napadači) i koristi viktimološki narativ u svrhu političke manipulacije. I treće je "sterilno" izveštavanje u kojem se mediji drže samo podataka vezanih za događeje bez ikakve interpretacije ili konteksta – kaže Turčilo. Dodaje da bi trebalo definisati pojam „objektivno“ u kontekstu izveštavanja o zločinima i genocidu.

Srbija: Vremenom se izgubio kontekst

Novinarka iz Srbije, Antonela Riha objašnjava da se unazad tri decenije odnos prema zločinima u bivšoj Jugoslaviji u medijima delio na one koji nepristrasno izveštavaju, objašnjavaju kontekst, i one koji tragedije koriste u funkciji propagande političkih ili interesnih grupa.

“Na kraju je jedino bitno koliko građani znaju o tim događajima, da li znaju činjenice ili veruju u interpretacije. Čini mi se da se vremenom izgubio kontekst”, smatra ona i dodaje:

“Politika diktira teme i da će tako biti ubuduće, u izveštavanju iz novih ratova - publika će sama morati da traga za medijima koji nepristrasno objavljuju činjenice”.

CNA: Malo je medija koji podstiču na pomirenje

Organizacija Centar za Nenasilnu Akciju koja okuplja veterane iz regiona redovno obilaze i obeležavaju mesta stradanja. Za medijska izveštavanja na ovu temu kažu da su većina medija u Srbiji i u regionu odraz društva i dominantne politike, te da je malo onih koji podstiču na pomirenje. Onih koji šire nacionalističe ideje, kažu, mnogo je više.

oluja 01

Izbeglice tokom Oluje, foto Saša Đorđević

„Sa porukom da su naši počinioci po pravilu nevini, a oni sa drugih strana po pravilu krivi i nedovoljno kažnjeni. Takva atmosfera dovodi do toga da se gotovo bez izuzetaka osuđeni za ratne zločine u svojim sredinama smatraju herojima i nepravedno kažnjenima. Malo je prostora da se čuje glas žrtava, malo je prostora za analizu događaja, što stvara opštu atmosferu u kojoj se naši zločini negiraju, a tuđi preuveličavaju”, kažu u CNA.

Podsećaju da u Srbiji, konkretno, ne postoji zvaničan popis žrtava, i to pogoduje atmosferi stvaranja mitova i od ratnih zločina i o ratnim zločincima.

O značaju fotografije u ratnim sukobima, za MIC govori i Rodžer Lemojn, kanadski fotograf koji je fotografisao i rat na prostorima bivše Jugoslavije. Njegovu priču pogledajte u pagelflow platformi ispod teksta, a zbog boljeg prikaza fotografija, odaberite opciju full screen.

Tekst: Milica Milojević Kostić i Andrijana Adamović

Video i multimedija: Jelena Đukić Pejić i Saša Đorđević

“Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media & Reform Centar Niš.  Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim