Otvorena televizija

U Nišu raste broj prijava za nasilje nad starijim ženama Foto: S. Djordjević

U Nišu raste broj prijava za nasilje nad starijim ženama

novembar 22 2017

U prvih deset meseci ove godine zaposleni u Centru za socijalni rad „Sveti Sava“ u Nišu pružili su pomoć  491 žrtvi  porodičnog i parnerskog nasilja, a među njima je bilo 396 osoba ženskog i 95 osoba muškog pola.

Podaci Centra pokazuju da se nasilnici ne libe da zlostavljaju starije osobe. U pomenutom periodu je evidentirano da je 49 žena starijih od 65 godina bilo žrtva porodičnog ili partnerskog nasilja.

Zvanična statistika takođe govori da je tokom cele prošle godine u Centru evidentirano 411 slučajeva nasilja, a u 38 slučajeva žrtve su bile starije žene. Njih 21 bile su žrtve fizičkog nasilja, 15 starica preživelo je psihičko nasilje, a jedna starija žena bila je žrtva seksualnog nasilja.

Od 49 zlostavljanih žena u periodu od januara do oktobra ove godine, njih 29 su bile žrtve fizičkog nasilja, a 20 žrtve psihičkog nasilja.

Prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije iz 2016. godine, čak jedna od tri žene u svetu iskusila je tokom života fizičko, psihičko i/ili seksualno nasilje u intimnom partnerskom ili nepartnerskom odnosu. Većina ovog nasilja počinjena je u intinmin partnerskim odnosima. Globalno posmatrano, čak 38 odsto ubistava nad ženama počinjeno je od strane intimnog partnera.

Zaposleni u Centru za socijalni rad su zabeleželi da su, kad je reč o nasilju nad starijim ženama, u 19 slučajeva nasilnici bila njihova deca, u 12 slučajeva supružnici ili bivši partneri, a u 10 osto slučajeva nasilnici su bili drugi srodnici.

Rukovodilac Tima za zaštiti od nasilja u porodici Centra za socijalni rad Milan Milenović kazao je za Medijski istraživački centar da raste broj prijava nasilja u kojima su nasilnici potomci žrtve, ali to ne znači da je to nasilje zastupljenije već da je društvena svest o potrebi prijavljivanja nasilja na višem nivou i da je  odnos društva prema toj vrsti nasilja promenjen.

UNDP Milan Milenovic centarzacocrad 2

                                                          Milan Milenović

Milenović je kazao da, kada je reč o nasilju nad starijim ženama, ono ima svoje specifičnosti u smislu da se često događa da je žrtva nasilje trpela dvadesetak, čak i 30 godina.

„Žrtva se na najrazličitiji način saživi sa takvim životom i dolazak u Centar za socijalni rad jeste i za nju zadatak da barem neku promenu prihvati, makar da prizna nasilje koje trpi. Postoje  situacije da žrtva negira nasilje koje prijave srodnici ili komšije, a najčešći razlozi su strah od reakcije javnosti, strah od reakcije samog nasilnika i ekonomska zavisnost. Na žalost, i dalje postoji uverenje da je sramota prijaviti nasilje i da je ono što se dešava u porodici porodična tajna“, kazao je Milenović.

On je istakao da zaposleni u Centru za socijalni rad nastupaju sa pozicije razumevanja žrtve da ne želi da potvrdi nasilje, ali se žrtva ohrabruje da potvrdi nasilje time što joj se predočava  da nema nikakve njene krivice za to što joj se događa i da nema razloga da i dalje trpi nasilje.

UNDP nasiljenadzenama 3

„Da bi razumeli žrtvu nasilja morate da razumete ceo fenomen nasilja. Strategija psihološkog nasilja koja se dugo primenjuje prema nekome izaziva zastrašenost, manjak samopouzdanja, nepoverenje, a sve to sputava žrtvu da nesmetano priča o nasilju koje trpi. Ima i dalje onih koji smatraju da neki mehanizmi psihološkog nasilja poput vređanja, omalovažavanja, socijalne izolacije i pretnji, ne pretstavljaju nasilje. Za stručnjake koji se bave problematikom nasilja ti mehanizmi psihološkog nasilja tumače se kao deo strategije kontrole i zloupotrebe moći nad nekim u cilju držanja u potlačenom odnosu“, naglasio je Milenović.

Prema Milenovićevim rečima fizičkom nasilju u porodici obavezno prethodi dugotrajno psihološko nasilje.

„Fizičko nasilje se primenjuje onda kada žrtva pokušava da se otrgne iz psihološkog nasilja. Fizičko nasilje se primenjuje kako bi se žrtva zadržala u stanju kontrole i moći koju nasilnik ima nad njom. Postoje studije koje pokazuju da psihološko nasilje u dužem trajanju ostavlja mnogo teže posledice nego što ostavlja povremeno fizičko nasilje. Statistika pokazuje da su psihološko i fizičko nasilje  otprilike podjednako zastupljeni“, izjavio je Milenović.

Naučne studije su pokazale da su moć i kontrola osnovne pokretačke snage porodičnog nasilja. Prema takozvanom „Točku moći i kontrole“ koji je razvijen u okviru medjunarodnog projekta „Intervencije u porodičnom nasilju“ taktike koje počinioci nasilja koriste kako bi uspostavili i održali moć i kontrolu su: prisile i pretnje, zastrašivanje, emocionalno i ekonomsko zlostavljanje, izolacija, minimizacija, poricanje i okrivljavanje (umanjuje se ozbiljnost zlostavljanja, negira se zlostavljanje i prebacuje odgovornost za nasilno ponašanje). Počinioci nasilja koriste decu za prenošenje poruka i prete oduzimanjem dece. Nasilnici takođe ističu privilegije muškarca, odnosno ističu da su oni „glava kuće“ i neko ko donosi odluke. Kada se gledaju zasebno, neke od pomentih taktika mogu a ne moraju biti nasilne. Međutim, kako objašnjavaju stručnjaci, kada se ove taktike i ponašanja koriste u kombinaciji jedne s drugima stvaraju obrazac ponašanja koji osigurava nasilnikovu kontrolu nad partnerkom. Kontrola se jača pretnjama ili korišćenjem fizičkog i seksualnog nasilja. Kako se porodično nasilje javlja između intimnih partnera, različito je od drugih oblika nasilja koje se javlja između stranaca. Iako se u oba slučaja javlja trauma, trauma žrtava porodičnog nasilja je obično naglašena jer napadač ima stalni pristup žrtvi, a žrtva doživljava napade kroz određeni vremenski period Takođe, postojanje intimne veze otežava ženama da se zaštite i prijave žrtvu. Izdvajanje žrtve od nasilnika je komplikovano zbog kompleksnosti i jačine veze. Žrtva možda ima decu sa nasilnikom, možda veruje da će se promeniti. Često žrtve smatraju da im policija ili zakon ne mogu ni pomoći, pa i ne prijavljuju nasilje.

On je istakao da se postupanje Centra za socijalni rad ne razulikuje kada su u pitanju psihološko i fizičko nasilje, a takođe se ne razlikuje postupanje kada je u pitanju partnersko nasilje i nasilje od strane potomaka i srodnika žrtve.

„O svakoj prijavi nasilja obaveštava se policija i procenjuje se rizik i potreba hitnosti postupanja. Novim Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, predviđeno je da stručna lica Centra za socijalni rad, zajedno sa policijom i žrtvom procenjuju rizik i na osnovu procene rizika, policija donosi  odluku o izricanju ili ne izricanju hitnih mera.  Postoji hitna mera iseljenja počinioca nasilja iz stana i hitna mera zabrane prilaska žrtvi u trajanju do 48 sati“, rekao je Milenović.

Kako je objasnio Milenović, žrtve porodičnog i partnerskog nasilja se odmah po prijavi nasilja upoznaju sa oblicima nasilja kako bi prepoznale koju vrstu nasilja su trpele i upoznaju sa mehanizmima zaštite.

„Centar za socijalni rad može žrtvu smestiti u Sigurnu kuću ili u prihvatnu stanicu Gerontološkog centra, može dobiti novčanu socijalnu pomoć i psihoterpiju u okviru savetovališta Centra za socijalni rad. Zaposleni takodje mogu žrtvu porodičnog ili partnerskog nasilja uputiti na ostvarivanje nekih drugih prava iz oblasti socijalne zaštitet poput tuđe nege i pomoći, i pomoći u kući. Obaveza zaposlenih u centru  je da u saradnji sa žrtvom, naprave individualni plan zaštite i podrške. Taj plan podrazumeva pravljenje spiska aktivnosti kako bi se obezbedilo da žrtva ima bezbedno i sigurno okruženje“, rekao je Milenović.

On je rekao da se Služba za zaštitu odraslih i starih lica Centra za socijalni rad bavi i slučajevima zanemarivanjem starih lica.

UNDP nasiljenadzenama selo 3

„Zakonska obaveza člana porodice je da brine o ostarelom članu porodice, ali postoje primeri emocionalnog, zdravstvenog i egzistencijalnog zanemarivanja starijih osoba. Kada se zanemarivanje prijavi, Centar za socijalni rad procenjuje oblik zanemarivanja i radi sa porodicom na zadovoljavanju potreba starije osobe. Jedna od mera pomoći u tim slučajevima je smeštaj starije osobe u prihvatnu stanicu Gerontološkog centra ili neku drugu ustanovu za smeštaj starih lica“, kazao je Milenović.

Centar za socijalni rad „Sveti Sava“ u Nišu ostvaruje blisku saradnju sa Gerontološkim centrom u Nišu kada je u pitanju pomoć i zbrinjavanje starih lica koje su pretrpela partnersko ili porodično nasilje.

U Gerontološkom centru su kazali za Medijski istraživački centar da se događa da se porodično i partnersko nasilje nekada otkrije nakon što starije lice provede izvesno vreme u tom centru.

Psiholog Gerontološkog centra Katarina Krstić podsetila je da korisnici dolaze u  centar sa uputom Centra za socijalni rad, a pre prijema sa njima razgovaraju članovi Komisije za prijem.

psiholog staracki dom 2

                                                          Katarina Krstić

„Imamo slučajeve da ljudi pred komisijom pokažu jednu stranu svoje ličnosti, ali kasnije uvidimo da je ta osoba sasvim drugačija. Događa se da korisnici tek nakon dužeg boravka u Gerontološkom centru sa nekim podele svoju tajnu da su pre dolaska u centar bili zlostavljani ili zanemarivani od strane članova svoje porodice ili sadašnjih i bivših partnera. Takva saznanja mi moramo da podelimo sa Centrom za socijalni rad, ali nemamo pravo da rešavamo porodične odnose naših korisnika“, izjavila je Krstić.

Gerontološki centar u Nišu, podsetila je Krstić, ima bezmalo 300 korisnika, a oko 80 odsto su starije žene. Prema njenim rečima, broj žena u Gerontološkom centru značajno je veći od broja muškaraca izmedju ostalog i zbog toga što žene žive duže od muškaraca, a uz to se mnogo lakše odlučuju za prijem u centar i mnogo lakše adaptiraju na novu sredinu.

Piše: B.Ljubisavljević

Foto: Saša Đorđević

UNDP disclaimer

 

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

komesarijat-za-izbeglice logoo mirc

Pescanik XXZ