Otvorena televizija

Lekari leče rane, ali i dušu zlostavljanih žena Foto: S. Djordjević

Lekari leče rane, ali i dušu zlostavljanih žena

decembar 03 2017

Za pet godina, koliko u Domu zdravlja u Niš radi Tim za pomoć ženama koje su žrtve porodičnog nasilja, u toj ustanovi zabeleženo je 109 slučajeva nasilja u porodici.

Medju žrtvama je dosta starijih žena, a nasilnici su uglavnom njihovi supružnici ili deca. Na žalost, bilo je slučajeva gde su starice istovremeno zlostavljali i suprug i deca, izjavila je za Medijski istraživački centar koordinator pomenutog tima, doktorka Lucija Hristov Mitić.

Lucija Hristov Mitic 1

                                                          Lucija Hristov Mitić

Prema njenim rečima, radeći sa ženama žrtvama porodičnog nasilja, lekari Doma zdravlja susretali su se  proteklih godina jako teškim životnim pričama.

„Imali smo pacijentkinju koja je priznala da je maltene čitavog života bila žrtva porodičnog nasilja. Ispričala nam je da ju je suprug tukao godinama, čak i nekoliko poslednjih dana pre smrti. Nije mogao da ustaje iz kreveta, ali kada god bi ona prišla da ga nahrani ili presvuče udarao ju je štapom“, rekla je Hristov Mitić.

Ona je kazala da Tim za pomoć ženama koji sačinjavaju izabrani lekar, psiholog, socijalni radnik i ginekolog, svaku prijavu porodičnog nasilja odmah prosledjuje policiji i Centru za socijalni rad.

„U isto vreme kada je formiran Tim za pomoć ženama koje su žrtve porodičnog nasilja, Dom zdravlja je počeo da u slučajevima porodičnog nasilja primenjuje poseban protokol Ministarstva zdravlja. Na osnovu protokola napravljeni su plan i procedura postupanja u tim slučajevima. Akutno prisutne povrede žrtve najpre se zbrinjavaju, a žena se upućuje hirurgu, psihologu ili psihijatru. Izabrani lekar, ili lekar koji je dežuran kada žena prijavi nasilje, obavezno popunjava poseban obrazac koji propisuje Ministarstvo zdravlja i upisuje sve povrede žrtve. Obrazac predstavlja zvaničan medicinski dokument dostupan samo ženi, i eventualno sudu, u slučaju pokretanja krivičnog postupka“, izjavila je Hristov Mitić.

Ona je kazala da se u slučaju kada se žena upućuje psihijatru obavezno u uputu upisuje posebna šifra koja pokazuje da je u pitanju žrtva porodičnog nasilja, kako joj se kasnije, u toku sudjenja i borbe oko starateljstva nad decom, ne bi pripisale neke psihijatrijske dijagnoze.

Lucija Hristov Mitic 2

„Nakon zbrinjavanja aktunih povreda žrtve porodičnog nasilja, najbitnije je njeno osnaživanje, a ne deljenje gotovih saveta poput onih „razvedite se“ ili „zašto trpite“. Cilj osnaživanja je da žrtva postane svesna toga da je žrtva nasilja i da o njemu progovori. Mnoge žene nisu svesne da je nasilje to što im je muž udario šamar, šutnuo ih i vredjao ih. Dešava se da žene kažu „on mene nikada nije pretukao“. One moraju da shvate da su šamar i verbalno nasilje, takodje nasilje. Nije nasilje samo ukoliko vas neko pretuče „na smrt“ ili vam zada teške telesne povrede. O nasilju svakako mora da se više priča da bi žene koje su izložene nasilje, prepoznale da jesu žrtve porodičnog nasilja“, istakla je Hristov Mitić.

Prema njenim rečima, dosadašnje iskustvo zaposlenih u niškom Domu zdravlja pokazuje da obično prodje od devet do 11 godina dok žena prizna lekaru, rodjacima ili prijateljima da je žrtva porodičnog nasilja.

„To je veoma dug period za koji žena prihvati jedan takav način života. Vremenom je nasilje sve izraženije, a mogućnost da se ženi pomogne  sve je manja i manja jer nasilje prihvata kao svoj život, bilo zbog finansijske zavisnosti od nasilnika i zbog toga što nema gde da ode, ili zbog ucena da će joj oduzeti decu, izjavila je Hristov Mitić.  

UNDP nasiljenadzenama selo 5

Ona je kazala da Dom zdravlja od 2012. godine kontinuirano radi na edukciji zaposlenih kako bi svi medicinski radnici prihvatili porodično nasilje kao krivično delo i borili se protiv njega.

„Stalno organizujemo seminare i treninge na kojima lekare podsećamo da je porodično nasilje krivično delo protiv koga se moramo svi zajedno boriti. Samim tim što evidentiramo porodično nasilje automatski se stavljamo se na stranu žrtve, a ne onog ko je počinilac. Za nasilje je kriv samo nasilnik. Ne možemo ženu koja je žrtva porodičnog nasilja da osudimo za to, da je smatramo krivom iz bilo kog razloga. Ona ni zbog čega nije kriva jer niko nema pravo da bilo koga maltretira, da bije i vredja“, naglasila je Hristov Mitić.

Dom zdravlja u Nišu proglašen je od strane obudsmana Republike Srbije  2014. godine za najbolji Dom zdravlja u Srbiji u pogledu primene protokola o postupanju u slučajevima porodičnog nasilja. Iste godine je predsednik Parlamentarne komisije za kontrolu izvršenja krivičnih dela i predsednik Odbora Skupštine  Republike Srbije za ljudska i manjinska prava Meho Omerović takodje proglasio niški Dom zdravlja za najbolji u primeni protokola.

Piše: B.Ljubisavljević

Foto: Ivan Dinić

UNDP disclaimer

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

komesarijat-za-izbeglice logoo mirc

Pescanik XXZ