Otvorena televizija

Roditeljska ljubav jača od nasilništva dece Foto: S. Djordjević

Roditeljska ljubav jača od nasilništva dece

decembar 06 2017

Od početka primena novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, 1. juna ove godine, Osnovno javno tužilaštvo u Nišu pokrenulo je 650 predmeta koji se tiču nasilja u porodici.

U otprilike 20 odsto predmeta koja se vode u tužilaštvu žrtve su starije osobe, izjavila je za Medijski istraživački centar zamenik Osnovnog javnog tužilaštva i predsedavajuća Grupe za koordinaciju i saradnju Tatjana Stevanović. 

javni tuzilac nis 3

                                                           Tatjana Stevanović

Prema njenim rečima, ima slučajeva gde je supružnik počinilac nasilja, ali najčešće se radi o nasilju dece prema starim roditeljima.

„Ti predmeti su problematični zato što se radi o roditeljskom odnosu. Žrtve obično jako teško prijavljuju nasilje, a i kada ga prijave, vrlo je često odustajanje od daljeg učestvovanja u postupku što zaista otežava rad pravosudnim organima“, kazala je Stevanović.

Ona je istakla da se, kada je reč o porodičnom nasilju nad starijim osobama, uglavnom radi o ženama čiji su muževi preminulu, a nasilnici su sinovi.

„Moje dosadašnje iskustvo pokazuje da se obično se radi o udovicama i sinovima koji su se razveli i vratili u roditeljski dom. U takvim situacijama sinovi smatraju da celokupna imovina treba da pripadne njima, a zapravo su stanovi vlasništvo majke. Oni borave u tim stanovima ali ni na koji način se ne brinu o majkama. Sa druge strane očekuju da im majke budu na usluzi sve vreme, a da im se pri tom „sklanjaju s puta“ u svakom smislu te reči“, istakla je Stevanović.

UNDP nasiljenadzenama selo 4

Kako je kazala Stevanović, njeno iskustvo govori da su te  žene vrlo nesaradljive u krivičnom postupku, a taj problem trebalo bi da bude prevazidjen saslušanjem očevidaca i radnika Centra za socijalni rad.

Stevanović je istakla da su se od stupanja na snagu novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, policija, sud i tužilaštvo specijalizovali kako bi dodatnu pažnju posvetili slučajevima porodičnog nasilja, odnosno odredjeni su policajci, sudije i tužioce specijalizovani za postupanje u slučajevima porodičnog nasilja.

„ U Osnovnom javnom tužilaštvu (OJT) u Nišu formirana je grupa od četiri zamenika Osnovnog javnog tužilaštva koja  je specijalizovana za rad po pomenutom Zakonu. Ta grupa se  osim nasiljem u porodici bavi i nedavanjem izdržavanja i velikom grupom krivičnih dela koja spadaju u grupu krivičnih dela protiv braka i porodice“, izjavila je Stevanović.

MIC Tribina Zajednoprotivnasilja 10

Prema njenim rečima, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predvideo je nekoliko vrsta postupaka kod svake prijave nasilja i svi postupci funkcionišu u Nišu od samog dana stupanja na snagu novog zakona.

„Kada se porodično nasilje prijavi policiji, policijski službenici vode razgovore i prikupljaju obaveštenja. U zavisnosti od procene rizika policija izriče hitnu meru zabrane prilaska i komunikacije sa žrtvom ili hitnu meru privremenog iseljenja iz stana u trajanju od 48 sati. Već u toku  prva 24 časa od izricanja hitne mere predmet  se iz policije dostavlja tužilaštvu. Grupa koja je formirana u tužilaštvu vrednuje procenu rizika policijskih službenika i po potrebi, ukoliko oceni da postoji opasnost od nasilja u porodici, predlaže produženje hitne mere na još 30 dana. O predlogu tužilaštva odlučuje Osnovni sud“, rekla je Stevanović.

Za šest meseci primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici Prekršajni sud u Nišu izrekao je 63 kazne zbog nepoštovanja hitne mere zabrane prilaska žrtvi ili iseljenja iz stana. Prema podacima Uprave niškog Prekršajnog suda, 59 osoba koje su prekršila Zakon o sprečavanju nasilja u porodici kažnjeno je zatvorskom kaznom u visini od sedam do 60 dana. Podaci govore da je maksimalnom kaznom od 60 dana zatvora kažnjeno šest osoba, a samo jedna osoba kažnjeno je sa sedam dana zatvora. Najveći broj osoba, njih 18 kažnjeno je zatvorskom kaznom od 30 dana.

Ona je kazala da za 32 dana koliko traje hitna mera, sve druge institucije koje učestvuju u zaštiti žrtve rade svoj posao.

„Kao što se Osnovno javno tužilaštvo po hitnom postupku obaveštava o prijavi, po hitnom postupku se o prijavi porodičnog nasilja obaveštava i Centar za socijalni rad. Zaposleni u Centru razgovaraju sa žrtvom, počionicem i sa svim drugim ukućanima koji mogu da im pomognu da dodju do neophodnih saznanja o porodici. Centar za socijalni rad na osnovu tih saznanja sastavlja izveštaj i dostavlja ga tužilaštvu.  U slučaju da tužilaštvo proceni da se radi o krivičnom delu nasilja u porodici pokreće se krivični postupak, bez obzira da li je izrečena hitna mera ili ne“, objasnila je Stevanović i dodala da se sve pomenute aktivnosti tužilaštva predstavljaju prvi aspekt primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Prema njenim rečima, drugi aspekt delovanja predvidjen Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici je formiranje Grupe za koordinaciju i saradnju. Grupu čini po jedan predstavnik Osnovnog javnog tužilaštva, Centra za socijalni rad i policije.

„Članovi grupe se svakog petka sastaju u tužilaštvu i razmatraju svaki slučaj koji policija prijavi, bez obzira da li su hitne mere izrečene ili ne. Naizmenično se razmatraju predmeti sa područja Niša i sa područja Doljevca, Gadžinog Hana i Svrljiga. Grupa za koordinaciju izradjuje individualne planove zaštite i podrške. Članovi grupe  predlažu mere koje policija, tužilaštvo i Centar za socijalni rad treba da preduzmu u konkretnim slučajevima, izjavila je Stevanović.

Ona je kazala da treći apsekt primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, predstavlja saradnja u koju su uključene i sudije. Sud se, dodala je Stevanović, uz posredovanje lica za vezu, svakodnevno upoznaje sa svim dešavanjima koja se odnose na nasilje u porodici.

Piše: B.Ljubisavljević

Foto: Saša Đorđević

UNDP disclaimer

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

komesarijat-za-izbeglice logoo mirc

Pescanik XXZ