Otvorena televizija

Nasilje nad starima – najbolje čuvana porodična tajna Foto: S. Djordjević

Nasilje nad starima – najbolje čuvana porodična tajna

decembar 07 2017

„Nasilje nad starima u Srbiji je najbolje čuvana porodična tajna, nešto što se događa između četiri zida, u krugu najbližih, od kojih stariji i zavise, pa zato starima ostaje samo da trpe i ćute“, jedna je od često citiranih izjava kada je u pitanju nasilje nad starim osobama, a koju je na tribini posvećenu starim osobama izrekla direktorka Sigurne kuće u Nišu Sonja Šćekić.

SRB

Suočena svakodnevno sa slučajevima porodičnog nasilja, Šćekić je za Medijski istraživački centar izjavila da su najpotresnije scene u Sigurnoj kući upravo one kada starije žene dolaze u tu ustanovu. Za protekle dve godine bilo ih 11, od ukupno oko 250 zbrinutih žena i dece.

UNDP nasiljenadzenama selo 8

Šćekić ističe da su, kada je u pitanju nasilje nad ženama starijim od 65 godina, nasilnici uglavnom sin ili ćerka žrtve, a potom sadašnji ili bivši suprug. Najčešće su nasilnici, govori Šćekić,  zavisnici od alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Da su starije žene uglavnom žrtve svoje odrasle dece i muževa pokazuju i podaci Centra za socijalni rad. Ta ustanova je u periodu od januara do oktobra ove godine registrovala 49 slučajeva zlostavljanja starijih žena, a u 19 slučajeva nasilnici su bila njihova deca. U 12 slučajeva nasilnici su supružnici ili bivši partneri, a u 10 osto slučajeva nasilnici su bili drugi srodnici.

MIC Tribina Zajednoprotivnasilja 18

                                                          Sonja Šćekić

Doktorka Doma zdravlja u Nišu i koordinator Tima za pomoć ženama koje su žrtve porodičnog nasilja u toj ustanovi Lucija Hiristov Mitić istakla je za Medijski istraživački centar da je za nasilje nad ženama karakteristično to da žrtve veoma dugo trpe nasilje pre nego što o njemu progovore.

Prema njenim rečima, dosadašnje iskustvo zaposlenih u niškom Domu zdravlja pokazuje da obično prodje od devet do 11 godina dok žena prizna lekaru, rodjacima ili prijateljima da je žrtva porodičnog nasilja.

„Imali smo pacijentkinju koja je priznala da je maltene čitavog života bila žrtva porodičnog nasilja. Ispričala nam je da ju je suprug tukao godinama, čak i nekoliko poslednjih dana pre smrti. Nije mogao da ustaje iz kreveta, ali kada god bi ona prišla da ga nahrani ili presvuče udarao ju je štapom“, rekla je Hristov Mitić.

UNDP nasiljenadzenama selo 9

Da starije žene jako teško prijavljuju nasilje, naročito ako su nasilnici njihova deca pokazuje i svakodnevna praksa zaposlenih u Osnovnom javnom tužilaštvu.

Prema rečima advokatice Maje Gluščević najznačajnije novine koje je 1. juna ove godine uveo novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, jesu pravo žrtve porodičnog nasilja na besplatnu pravnu pomoć, pravo na obaveštenje i obaveza Centra za socijalni rad da izradi individualni plan pomoći i zaštite žrtve. Gluščević je kazala da su svi advokati dužni da besplatno pomognu žrtvi porodičnog nasilja i da je obaveste koje su njena prava i mogućnosti za sprečavanje nasilja. Ona je kazala da Zakon o sprečavanju porodičnog nasilja ima za cilj prevenciju nasilja i sprečavanje da nasilje eskalira.

„Žrtve obično jako teško prijavljuju nasilje, a i kada ga prijave, vrlo je često odustajanje od daljeg učestvovanja u postupku što zaista otežava rad pravosudnim organima“, kazala je zamenik Osnovnog javnog tužilaštva Tatjana Stevanović.

UNDP nasiljenadzenama 2

Ona je istakla da se, kada je reč o porodičnom nasilju nad starijim osobama, uglavnom radi o ženama čiji su muževi preminulu, a nasilnici su sinovi.

„Moje dosadašnje iskustvo pokazuje da se obično se radi o udovicama i sinovima koji su se razveli i vratili u roditeljski dom. U takvim situacijama sinovi smatraju da celokupna imovina treba da pripadne njima, a zapravo su stanovi vlasništvo majke. Oni borave u tim stanovima ali ni na koji način se ne brinu o majkama. Sa druge strane očekuju da im majke budu na usluzi sve vreme, a da im se pri tom „sklanjaju s puta“ u svakom smislu te reči“, istakla je Stevanović.

Gradjanke A. Dj. i S. M. koje su se obratile redakciji Medijskog istraživačkog centra nakon serije objavljenih tekstova o porodičnom nasilju nad starijim ženama, istakle su da i same znaju za slučajeve zlostavljanja starijih žena, ali da ne znaju kako da im pomognu.

A. Dj. kazala je da njena komšinica stara 87 godina svakodnevno trpi psihološko nasilje, a nasilnici su njen sin, snaja i unuka. Starica medjutim, ne želi da ih prijavi, niti dozvoljava da bilo ko drugi to učini umesto nje.

„Komšinica mi se vrlo brzo posle smrti supruga požalila da je sin, snaja i unuka nazivaju najpogrdnijim imenima, i prete joj kada god se sretnu u hodniku. Oni žive u istoj kući - baka u prizemlju, a sin sa porodicom na prvom spratu. Ranijih godina takodje nisu bili dobri i pažljivi prema njoj, ali su se stvari naglo pogoršale kada joj je umro suprug. Glavni razlog je prizemlje kuće u kome baka živi. Sin i snaja priželjkuju da ga dobiju što pre kako bi ga izdavali. Pokušali su da izvrše pritisak na staricu da se preseli u starački dom, ali je ona to odbila i od tada nema mira“, kazala je A. Dj.

Prema njenim rečima, uzaludni su svi pokušaji da se starica nagovori da prijavi sina, snaju i unuku.

„Baka uporno govori da bi pre umrla nego što bi ih prijavila, jer su kaže „njeni“. Kaže da ne zna šta bi sa njima bilo ukoliko bi ih prijavila, gde bi se odselili kada nemaju drugi dom. Takodje kaže da se ne bi uopšte obazirala kada bi je samo snaja maltretirala, ali ne može nikako da preboli to što je maltretira sin koga je rodila, othranila i kome je, “sa deset prstiju”, podigla krov nad glavom“, izjavila je A. Dj.

S. M. kazala je za Medijski istraživački centar da je sasvim sigurna da je njena osamdesetogodišnja komšinica  žrtva porodičnog nasilja jer svakodnevno čuje šta se u njenom stanu dogadja, s obzirom da živi u stanu pored.

„Starica ni za „živu glavu“ neće da prizna da je sin bije i maltretira. Ona je neko vreme nakon smrti supruga živela sama u stanu, a on se doselio nakon što se razveo od žene. Stalno viče na nju, cela se zgrada trese, a posebno kada se napije. Tada ne samo da viče, nego i baca stvari po kući, verujem da je tada i udara. Verujem da joj je u trenucima pijanstva prošle godine polomio ruku. Bila je u gispu nedeljama, ali je uporno pričala da je polomila ruku tako što je pala niz stepenice. Ne verujem joj, takav prelom može da se zadobije samo kada vas neko nečim jako udari po ruci“, izjavila je S. M.

Na pitanje zbog čega neko od komšija ne prijavi nasilje nad staricom, S. odgovora pitanjem „a ko bi to smeo“.

„Kako smemo da ga prijavimo, znaće odmah da je to učinio neko iz zgrade, jer zgrada nije velika i svi se medjusobno dobro poznajemo. Sumnjamo da ima pištolj, doći će jednog dana i sve će da nas pobije. Ko bi i na sudu dokazao da je on nasilnik. Majka će prva poricati, a niko od stanara ne bi smeo da bilo šta kaže“, naglasila je  S. M.

Ona je kazala da je primer komšinice najdrastičniji koji zna, ali sigurno može da pobroji još sigurno desetak starijih žena koje nemaju pažnju dece kakvu zaslužuju. S. kaže da su te starice vrlo nesrećne jer ih deca retko obilaze, nekima uzimaju celu penziju pa ih posle moraju da mole da im kupe lekove, nekima deca nedaju maltene da progovre, ućutkuju ih kad god nešto kažu, smatraju ih ludim i dementnim, iako to nisu.  

Piše: Biljana Ljubisavljević

Foto: Saša Đorđević

UNDP disclaimer

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

komesarijat-za-izbeglice logoo mirc

Pescanik XXZ