Zbog mobinga i otkaza po besplatnu pravnu pomoć Foto: S. Djordjević

Zbog mobinga i otkaza po besplatnu pravnu pomoć

novembar 12 2018

Povreda radnog prava, uz nerešene imovinske odnose i povrede prava na osnovu razvoda, jedan je od najčešćih razloga zbog kojeg se gradjani obraćaju za pomoć advokatu Pravnog centra Niš Igoru Milosavljeviću. 

Prema Milosavljevićevim rečima Nišlije traže pomoć zbog neisplaćivanja zarada, neprijavljivljivanja i neuplaćivanja poreza i doprinosa, nezakonitog prestanka radnog odnosa, mobinga na radnom mestu, povredjivanja na poslu…

„Bilo je nekoliko slučajeva ovog leta da su radnici koji su se povredjivali na gradilištima lekaru  prijavljivali da su povredjivali kod kuće zbog obećanja i „blagih“ pretnji poslodavaca. Poslodavci su im obećavali da će se brinuti o njima sve dok su na bolovanju i da će im isplaćivati odredjeni iznos kao da rade, a uz „blagu“ pretnju da ne prijavljuju povredjivanje na gradilištu jer više neće moći ni kod koga da rade. Od svih tih radnika koji su postupili tako, a koji su se obratili za pomoć, samo jedan radnik dobio je prvog meseca obećanu pomoć, dok ostali nisu dobili ni jedan jedini dinar“, rekao je Milosavljević za Medijski istraživački centar. 

igor mojradmojepravo

On  je kazao da radnici u pomenutim slučajevima na žalost vrlo teško mogu da dodju da nekih svojih prava jer su povredu na radu prijavili kao povredu kod kuće.

„Na sudu je veoma problematično i dokazivanje mobinga, a imamo primere vrlo latentnog mobinga radnika gde poslodavac bukvalno navodi i dovodi u situaciju radnika da da otkaz jer više ne može psihički ili fizički da izdrži torturu. Torutura je po pravilu „pokrivena“ papirima tako da je teško dokaziva, osim ukoliko je očigledna i pred svima pa to kolege posvedoče. Nedavno je pomoć zatražio  radnik koji ima zdravstvene probleme, a kojeg je poslodavac prebacio na novo radno mesto na kome ne može da radi upravo iz zdravstvenih razloga. Poslodavac je svestan da će zaposleni uskoro dati otkaz jer neće moći da izdrži na novom radnom mestu. To je takodje jedna vrsta mobinga“, izjavio je Milosavljević.

Prema njegovim rečima, kada je u pitanju rad na crno, isplata zaostalih zarada i neuplaćivanje poreza i doprinosa, sud je zaista zauzeo dobar stav da zaposleni mogu i svedocima da dokažu faktičko trajanje radnog odnosa, a ne samo papirom.

honorarci 6

„Svedočenjem kolega se utvrdjuje da je postojao radni odnos koji je trajao odredjeni vremenski period. Onda radnik može da tuži za minimalnu nadoknadu, a ako je primao platu, može da tuži poslodavca za neuplaćene poreze i doprinose. Nema potrebe za svedočenjem kolega ukoliko postoje dokazi da je neki posao faktički odradjen. Ukoliko je posao odradjen i poslodavac je prihvatio taj posao, njegova obaveza je da taj posao isplati. To što nije zaključen ugovor o radu pre realizacije posla, medjutim, problem je i zaposlenog i poslodavca. Zaposleni odgovara za to što je radio neprijavljen, a poslodavac za to što je držao radnika neprijavljenog. Svaki radnik odgovara za to što pristaje da radi na crno, ali to se kod nas retko sankcioniše zbog toga što je tržište radne snage enormno veliko, a tržište poslodavaca koji zaista plaćaju zaposlene užasno malo“, naglasio je Milosavljević.

On je istakao da je zbog zbog velikih problema sa svedocima i dokazivanjem na sudu najbolje da se za svaki posao potpiše ugovor o radu.

„Jedno vreme su se u firmama potpisivali ugovori o radu koji su se kupovali u knjižarama, a koji jedva da su sadržali osnovne generalije. Ugovori koji se sada sastavljaju i  štampaju u firmama nisu ništa bolji zato što ih pišu nestručna lica. Poslodavci bi morali, kada već osnivaju firmu i upošljavaju radnike, da za sastavljanje ugovora o radu angažuju diplomirane pravnike. Ugovori o radu treba da budu „skrojeni“ prema delatnosti koju obavlja poslodavac i treba da budu neutralni na obostranu korist, i u korist poslodavca i zaposlenog“, izjavio je Milosavljević.

beneton 2

Kako je kazao Milosavljević, činjenica je da su radni sporovi poslednje vreme  prilično ubrzani ali je problem što većina firmi počne da se gasi i ode u stečaj dok sporovi traju tako da radnici ne mogu da naplate svoja potraživanja.  Radi se, rekao je Milosavljević, o društvima sa ograničenom odgovornošću za čije je osnivanje potreban vrlo mali kapital,  rade u iznajmljenim prostorijama, nemaju nikakvu opremu koja se na njih vodi i vrlo se lako zatvaraju kada krenu problemi sa radnicima i drugim poveriocima.

„Preporuka svim zaposlenima je da obavezno obaveste inspekciju rada kad god su im radna prava ugrožena, jer ukoliko se bude povela neka vrsta radnog spora jedno od prvih pitanja biće da li ste se obratili inspekciji rada. Inspekcija rada ima mogućnost da vrati radnika na posao i izrekne mandatne (novčane) kazne ukoliko utvrdi nepravilnosti kod poslodavca. Takodje ima mogućnost da pokrene prekršajne i krivične postupke protiv poslodavca. Inspekcija rada ima zaista široka ovlašćenja, ali na žalost ljudi nemaju puno poverenje u nju“, rekao je Milosavljević.

Pravni centar u Nišu postoji već sedam godina, a samo u prošloj godini  u njemu je pravnu pomoć potražilo više od 1.600 gradjana. Milosavljević je istakao da je pravna pomoć besplatna za socijalno ugrožena lica, s tim što ljudi koji mogu daju dobrovoljni prilog i to je jedini prihod Pravnog centra.  

Tekst: B.Ljubisavljević

Foto: S. Đorđević

Tekst je deo projekta "Moj rad, moje pravo" koji je podržan od strane grada Niša u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2018 godini.

 

Radionice

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim