Koliko su velike razlike između žena istoka i zapada, da li su nepremostive i ima li među njima i nekih sličnosti, tema je kulturološkog foruma „Žene istoka i zapada“ održanog u Vranju. O ovome su govorile migrantkinje iz centara u Bujanovcu i Vranju i Vranjanke.

Medju ženama koje su ovih dana dobile pomoć Agencije za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga nalazi se i Dragana Stojčević, poreklom iz sela Temska kraj Pirota.

„Broj firmi u našoj zemlji koje se nalaze u vlasništvu žena porastao je sa 25 odsto, koliko je iznosio u 2009. godini, na 30 odsto u 2018. godini,  i po toj brojci se ne razlikujemo mnogo od Evrope. Medjutim, problem je što su kod nas mnoge stvari samo na papiru, a jedna od njih su upravo i ovi procenti.

Četrdeset žena sa područja opštine Svrljig dobilo je ovih dana  plastenike i sistem za navodnjavanje  u okviru projekta vrednog 2,8 miliona dinara koji su zajedno realizovali  agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, opština Svrljig i Udruženje žena „Etnoforum Svrljig“.

Držači za olovke u obliku opanka, piksle u obliku šajkače, zeke i mede, samo su neki od suvenira od gipsa koje u improvizovanoj radionici u porodičnom domaćinstvu u Gornjoj Vrežini kraj Niša prave  Danijela Petković (36) i Danijela Minić Petković (49).

Mame i buduće mame, ali i brojni gradjani Niša okupili su se danas na Trgu kralja Milana kako bi podržali zahtev inicijative #MameSuZakon za izmenu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Nakon što je posle 37 godina rada u ugostiteljskoj firmi ostala bez posla, Milica Nikolić iz Vranja je pune tri godine pokušavala da nađe izlaz iz svoje situacije. Kako ima 58 godina, to nije bilo lako jer se nalazi u kategoriji teško zapošljivih lica. Izlaz se pojavio, jer u Vranju postoji socijalno preduzeće koje zapošljava upravo teško zapošljive kategorije, žene preko 50 godina koje su ostale u procesu privatizacije bez posla, žrtve porodičnog nasilja i samohrane majke.

Danijela Pavlović Mutić upravo je završila svoju osmočasovnu smenu u IT kompaniji za koju radi. Njen laptop stoji otvoren na stolu koji se nalazi na terasi kuće u kojoj živi, u sred malenog sela Vrmdža. Sa suprugom i ćerkom poslednjih godinu i po dana tu gradi porodični život, a u selo pod Rtnjem došli su sa bučne i užurbane Zvezdare u Beogradu.

Brzi prsti na razboju i tišina. Ponekad se čuje samo zvuk “tupice” koja gusto sabija tanko predenu vunu. Nema razgovora među tkaljama dok se radi, jer za pravi pirotski ćilim potrebni su velika veština i odlična koncentracija.

Zahvaljujući “Tradiciji juga”, preduzetničkom preduzeću iz Vranja koje priprema obroke za migrante u prihvatnim centrima i za ekonomski ugrožena lica, do posla je do sada stigla 21 osoba – 18 žena i tri muškarca, iz kateogrije najteže upošljivih.