Društvo 313

Dok se većina ljudi u Srbiji trudi da se što manje kreće kako bi se ispoštovale mere Vlade i kako bi sprečili širenje virusa korona, oni su i dalje u prvim borbenim redovima. To su heroji u vreme vanrednog stanja.

Mere Vlade Srbije, a posebno zabrana kretanja, mogu pozitivno uticati na razvoj širenja virusa, ali negativno na psihičko zdravlje mnogih građana, posebno starijih koji žive sami. Upravo zbog toga su mnogi osnovali različite mehanizme psihološke pomoći u vreme pandemije.

Starijim Nišlijama, sprečenim da zbog zabrane kretanja ili neke bolesti napuste svoje domove, volonteri kontakt centara pet niških opština lekove i hranu nose do kućnog praga. Na takvom zadatku anagažovani su i srednjoškolci.

Srbija je već nedelju dana u vanrednom stanju. Kretanje građana svedeno je na minimum, a svakog dana uvode se nove rigoroznije mere. Među njima je i policijski čas.

Udaljena planinska sela u Srbiji u karantinu su u stvari – oduvek. Kako izgleda život starih i bolesnih sada u vreme vanrednog stanja?

Vanredno stanje u Srbiji, iznenadilo je mnoge građane. U trenutku su zatvorene škole i vrtići, a nastava prebačena na tv kanale i internet. Neki roditelji imaju mogućnost da rade od kuće, ali ipak moraju pametno da organizuju dan deci koja sada svo vreme provode u četiri zida.

Od nedelje uveče u Srbiji je uvedeno vanredno stanje kako bi se sprečilo širenje korona virusa. Vojska je izašla na ulice, dok bi građani trebalo da ostanu kod kuće. Zbog nepoštovanja prvih Vladinih mera, one su pooštrene.

Nakon što je u Srbiji potvrđen prvi slučaj korona virusa, u Nišu se „povećava spremnost zdravstvenih službi“. Na niškom aerodromu, sa kog avioni direktno  lete prema tri italijanska grada, putnika ka „području intenzivne transmisije virusa“ značajno je manje, dok je kontrola onih koji odatle doleću pojačana.

Plata, veća tri ili pet puta, nije jedini motiv da zdravstveni radnici iz Srbije posao potraže u inostranstvu. Odlaze i da bi imali više materijala za rad, doživeli bolji odnos sa poslodavcima i da bi lakše profesionalno napredovali, rečeno je na konferenciji za novinare Medijskog istraživačkog centra.

Problema u srpskoj železnici ima kao soli u moru, pa i mašinovođe traže rešenje po svojoj meri. Baš takvo rešenje srednjoškolcima železničke škole u Beogradu nudi nemačka firma. 

Nakon dve godine pružanja besplatne pravne pomoći za žrtve torture, čak dva slučaja nalaze se pred sudom u Strazburu. Besplatnu pravnu pomoć Centar za ljudska prava Niš u okviru projekta nudi još godinu dana.

Zagađenost vazduha u Nišu, od početka ove godine, svakog dana prevazilazi dozvoljenu vrednost, u nekim trenucima čak šest i po puta, pokazuje automatski monitoring kvaliteta vazduha u Srbiji. Građani se žale da ih posle boravka na otvorenom peku oči, štipa u nosu i grebe u grlu.

Prema procenama udruženja prevoznika, Srbiji fali oko 2.000 vozača autobusa i 6.000 vozača kamiona. Međutim, i Evropa ima sličan problem, pa će situacija u Srbiji biti još gora. Već sada se oseća da vozača nema – čak i kada se pozove taksi.

Medijski istraživački centar završio radionice za nevladine organizacije koje se bave ekologijom. Radionice su iz oblasti novinarstva, fotografije i videa u okviru projekta “Sa više znanja do većeg uticaja”.

Udruženja osoba sa invaliditetom u Nišu po prvi put dodelila su  nagrade “Svetlost” pojedincima koji se svakodnevno zalažu za primenu ljudskih prava i vidljovost onih koji su drugačiji. Nagrađeni su i osnivač i urednica MICa Saša Đorđević i Jelena Đukić Pejić.

Aleksandra Manojlović Kocić i njen suprug Dragan Kocić jedan su od mnogobrojnih parova u Nišu koji su postali roditelji putem vantelesne oplodnje i jedan su od malobrojnih parova koji žele da o tome javno govore.  

Priznavanje diploma sa Kosova i udžbenici za decu albanske nacionalnosti u Srbiji – to pitanje i dalje visi u vazduhu. Nastavnici i đaci se snalaze – fotokopiraju udžbenike. Poseban je problem nastava istorije..

Medijski istraživački centar održao je radionicu o video novinarstvu, namenjenu aktivistima ekoloških organizacija.

Inženjer mašinstva Marko Ilić, rodjeni Nišlija, od pre dve godine živi i radi u Tamnjanici, selu sa osamdesetak kuća na obroncima Suve planine nedaleko od Bele Palanke.

Kako bi ekološki aktivisti iz Niša bili što vidljiviji i svojim aktivnostima lakše doprli do građana i medija, Medijski istraživački centar započeo je projekat „Sa više znanja, do većeg uticaja“.

Katarina Grujić (30) i Goran Djordjevića iz Smedereva i njihovo petoro dece – David (12), Filip (11), Viktor (9) i dvoipogodišnje bliznakinje Aleksandra i Andjela doselili su se ove jeseni u Crnu Travu i započeli novi život u tom mestu na krajnjem jugoistoku naše zemlje.

Strana 1 od 13

Anketa

Sve više medicinara odlazi iz Srbije. Kakav je Vaš stav o tome?

  • Brinem jer najbolji odlaze i ne znam ko ostaje da nas leci
  • Nema razloga za brigu, to su normalne migracije
  • Ne brinem, verujem državi da ce zaustaviti odliv mozgova

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim