Društvo 204

Belopalanačko selo Veta na čitavom jugu Srbije poznato je po meštanima koji  vredno drvare tokom čitave godine. Za njih kiša i sneg ne predstavljaju nikakvu prepreku, jer kad im mušterije iz Bele Palanke, Niša, Pirota i drugih mesta naruče drva oni odmah kreću na posao ma kakvo da je vreme napolju. 

Niška publika će u subotu imati nesvakidašnju priliku da uživa u nastupu niških muzičara- tinejdžera koji stasavaju pod okriljem udruženja „Radosna vest“, potpomognutih drugarima iz udruženja „Drugačiji zajedno“.  Zajednički nastup zakazan je za subotu, 21. maj, od 14 sati, u prostorijama udruženja „Drugačiji zajedno“ u ulici Naserovoj (preko puta „Rode“), a koncertom koji se održava uveče, od 20 sati, u istom prostoru, predstaviće se bend i hor Muzičke radionice koja radi u okviru udruženja „Radosna vest“.

Medju ljubiteljima cveća u našoj zemlji, a posebno medju ljubiteljima kaktusa Nišlija Boban Stanković poznat je kao vlasnik najveće kolekcije kaktusa u svom gradu.

Meštanima Pirota odavno je poznat njihov sugrađanin Panta, koga su, ne bez razloga, nazvali čudakom. Otkako je nedavno dospeo u medije, priču o Panti čuli su u čitavoj Srbiji, pa i van granica zemlje. Od atrakcije, što svakako jeste njegova kućica sagrađena na drvetu, mala je granica da to pređe u ruglo, smatraju mnogi Piroćanci. Neki su čak pokušavali i da unište njegov neobični dom. Ipak, Panta nije ozlojeđen ni na koga, živi svoj život na drvetu, sa koga mu svet izgleda nekako bolje.

Narod Vietnama, zemlje na krajnjem istoku indokineskog poluostrva danas živi haotično brz život, okružen masom neeksplodiranih bombi iz američko vietnamskog rata, vodom i prašumom, pokušavajući da poveže tradiciju i moderan način života.

-Sa rukama i nogama ili bez njih, zdravi ili bolesni, bogati ili siromašni, ako imate nadu, imate sve!, poručio je u jednom od svojih nadahnutijih govora, a prvom u Nišu – Nik Vujičić, svetski poznati motivacioni govornik poreklom iz Srbije. Tema večeri, koje  je Nišlijama priredilo Udruženje „Radosna vest“ , uz još nekoliko organizacija koje se bave humanitarnim radom, bila je „Živeti život bez ograničenja“.

Kada su se pre 4 i po godine dogovorili da će biti hraniteljska porodica, Bojan i Jelena Ametović sa svoje dvoje dece nisu ni mogli da zamisle da će ih Ministarstvo rada i socijalnih pitanja Republike Srbije proglasiti zvanično najboljima u Srbiji. Zahvaljujući svojoj humanosti i nesebičnosti, oni ovu titulu ponosno nose, pa od decembra prošle godine pehar „Čovek godine“ ima posebno mesto u domu Ametovića.

Za izgradnju novog dečjeg hemato – onkološkog odeljenja Klinike za dečje interne bolesti u Nišu, Udruženje NURDOR prikupilo je skoro milion dinara u akciji koja je sprovedena u 23 grada u Srbiji. Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka je uličnom akcijom obeležilo Svetski dan dece obolele od raka, a posetioci u Nišu, Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, i u mnogim drugim gradovima Srbije su kupovinom balona i drugih promotivnih artikala učestvovali u ovoj humanitarnoj akciji namenjenoj deci oboleloj od raka. Akciju u Nišu podržali su i niški mali i veliki bubnjari, zatim i bubnjari iz Leskovca, Drum dum fest Leskovac i školica bubnjeva Drum&roll.

Košarkaška reprezentacija Srbije  je od 2014. ponovo u vrhu svetske košarke. Srebro na SP ocenjeno je tada kao najveće iznenađenje prvenstva jer su srpskim košarkašima presudile jedino SAD. Godinu kasnije, Evropsko prvenstvo i borba za treće mesto. Tada se Srbija nije pela na postolje, ali ostala je velika nada i želja da ovi momci ponove uspehe iz ranijih godina. Tako to izgleda na malim ekranima širokoj publici. Kakvo je stanje u srpskoj košarci unutar klubova međutim nije toliko očigledno. Tek ponekad isplivaju problem, i to onda kada dogori do noktiju. Tako je ovih dana isplivala činjenica da na nacionalno takmičenje Kup Radivoja Koraća neće moći svi plasirani klubovi i to zbog para.

Iako se naizgled sjaj srpskoj košarci vraća, pa je srpska reprezentacija aktuelni vicešampion sveta i čertvrta u Evropi, stanje u srpskim klubovima ne samo da nije sjajno već zabreklo loše. Srpski košarkaši posebno u Košarkaškoj ligi Srbije, rezultate postižu uz pomoć štapa i kanapa, a jedan od najsvežijih primera je KK Smederevo 1953 koji nije imao novca da se pojavi na nacionalnom košarkaškom takmičenju Kup Radivoja Koraća, održanom poslednja 4 dana u Nišu. Smederevci su se plasirali za četvrtfinale Kupa, gde ih je čekao najjači srpski tim Crvena Zvezda Telekom, a malo je falilo da ne dođu jer nisu imali novca ni za prevoz, ni za smeštaj i hranu. U poslednjem trenutku su se snašli za prevoz zahvaljujući prijateljima, kaže Zoran Todorović, i trener i predsednik ovog košarkaškog kluba.

Nakon više od pola veka rada, mnoge zanatlije zatvaraju svoje zanatske poslove kojima su se generacije bavile. Zamalo da jedan od njih bude i Branislav Đorđević, ćurčija koji se bavi šivenjem odevnih predmeta od kože i krzna već 40 godina. Iako ima 75 godina, 20 godina je u penziji, ali se i dalje se bavi svojim zanatom. Njegov sin Nenad ima 50 godina i iako je dugo odbijao da nastavi očevim stopama, pre pet godina je završio ovaj zanat i sada radi sa ocem. Deka Branislav kaže nije jedini ćurčija u Nišu, ali je jedini koji se time bavi.

Slađana Mitrović rođena je Valjevka, a čest je gost u Nišu. U Niš je dovodi ljubav prema Goranu koga je upoznala zahvaljajući društvenoj mreži facebook i Pokretu malih ljudi. Zajedno su već 6 godina i jedva čekaju da se venčaju. U tome ih sprečava jedino činjenica da Slađana ne može da nađe posao u Nišu.

Da mediji i rad novinara na terenu mogu biti od velike pomoći u rešavanju životno bitnih pitanja pokazuje i film „U kući sa mrtvima“ produkcijske kuće NGTim production. Ovaj film opisuje život Bratislava Stojkovića, čoveka koji više od 15 godina spava u grobnici pored tri limena sanduka na napuštenom starom groblju u Nišu.

Još sredinom godine hotele i kafane u Nišu i gradovima istočne i jugoistočne Srbije rezervisali su Bugari za doček Nove godine, a umesto da Srbi idu u EU kod Bugara na doček, Bugari svake godine sve više dolaze u Srbiju.

Za čuvenog pevača iz Niša, Šabana Bajramovića čuo je ceo svet zbog autentičnog glasa i brojnih kompozicija koje je tokom života napisao. Njegove kolege muzičari kažu da je bio muzički genije. Pevao je u velikom broju zemalja, dok je na poziv Nehrua i Indire Gandi pevao u Indiji gde su ga proglasili za kralja romske muzike.  A Đelem, đelem i to baš njegova verzija, ustanovljena je kao romska himna 1971. godine na svetskom kongresu Roma.

Srbija se članstvom u evropskoj energetskoj zajednici obavezala da će do 2020. godine od ukupne proizvodnje struje 27% biti iz obnovljivih izvora energije. Pet godina pre isteka roka nije sa sigurnošću poznato da li je Srbija premašila 10% proizvodnje struje na ovaj način.

Kada je 80-te godine počela da se bavi streljaštvom u klubu Niš 1881. Lidija Mihajlović je dospela u sukob sa svojom majkom oko pitanja da li je to muški sport. Kako su u nju verovali treneri, Lidija nije odustajala, a kada su počele da stižu medalje i mama je popustila.

U selu Donja Lokošnica, petnaestak kilometara od Leskovca crveni se svaka kuća. Tokom jeseni oko 350 domaćinstava na zidovima kuća i pomoćnih objekata ima guste crvene zavese, ručno nizanu papriku od koje se pravi začinska aleva paprika, obavezan dodatak svakom jelu u Srbiji.

Prema podacima Centra za socijalni rad u Nišu, više od 650 000 ljudi u Srbiji koristi neki oblik socijalne pomoći i zbrinjavanja, a među najugroženijima su stariji od 65 godina. Kako Niš važi za jedan od gradova sa izraženim problemom nezaposlenosti, od 250 000 stanovnika, 15% je bez posla, a čak 20% nije radno sposobno i prima neku vrstu socijalne pomoći. To znači da čak 19 000 Nišlija živi od pomoći države.

Pored tri sanduka,  pokriven starim jorganom roze boje leži Bratislav Stojkovic, jedini živi stanar Starog groblja u Nišu.

Od početka sedamdesetih godina prošlog veka niško Staro groblje se ne koristi za sahranjivanje. Grobnice koje se nalaze na tom groblju godinama niko ne posećuje, a lokalne vlasti planiraju da groblje pretvore u memorijalni centar.

Selo Vrelo na samo 20 km od Babušnice i 95 od Niša, skoro da je na kraju sveta. Kuće su uglavnom napuštene, čak 70 odsto njih. Škola od blata prazna je već decenijama jer najmlađi žitelj ovog sela ima oko 40 godina. U njoj popucali zidovi i karta SFRJ. Najbliža prodavnica selu Vrelo udaljena  je 15 km, a apoteka i lekar još više. U selu Vrelo živi oko 50 meštana. Uglavnom su sami i veoma stari. I skoro zaboravljeni.

DUŠICA VUČKOVIĆ,PRVA ŽENA AKTIVISKINJA ZA ZABRANU KASETNIH BOMBI, SUPRUGA SLAĐANA VUČKOVIĆA ČOVEKA KOJI SE IZBORIO SA HENDIKEPOM

"Prvih osam godina posle tragedije bile su najteže, a onda sam rekla sebi, dogodilo se to što se dogodilo, sada moramo da se uspravimo i krenemo dalje jer smo potrebni svojoj deci, kaže Dušica Vučković, supruga Slađana Vučkovića koji je ostao invalid čisteći teren na Kopaoniku od kasetnih bombi"

Strana 8 od 9

Radionice

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim