Između srpskih banja i grčkog mora

maj 25 2020

Turističke agencije u Srbiji očekuju da posao krene posebno jer Grčka uskoro otvara granice. Više ljudi namerava da odmor provede u zemlji, za šta država deli vaučere. Ali će udarac za turističku branšu ipak biti snažan.

Od kako je početkom maja ukinuto vanredno stanje, život u Srbiji se naizgled vraća u normalu. Ipak, dok su prethodnih godina ljudi najkasnije u maju obično znali da li će i kuda na odmor, ove godine još vlada neizvesnost.

Grčka, omiljena letnja destinacija građana Srbije, granice za turiste otvara 15. juna i, prema najavama, za ulazak neće biti potreban ni karantin ni test na koronu. „Uplatili smo još u decembru hotel, i idemo sigurno, nećemo odustati. Tim pre što hotel ima svoju plažu, pa ne očekujem da će biti ikakvih problema. Takođe, mislim da u julu, kada mi idemo, virus neće biti aktivan“, kaže nam Nišlija Miodrag Savović.Turizam kovid 4

Drugi Nišlija uz osmeh kaže: „Prošle godine nisam hteo da idem u Grčku, a ove godine neću da idem u Španiju. Šalu na stranu, imam kuću u Vrnjačkoj banji, tako da tamo idem sa suprugom.“

Dok građani vagaju hoće li i gde će na godišnji odmor, turističke agencije jedva čekaju da se sve pokrene. Prve smene za letovanje odavno su otkazane, a nadaju se da će od otvaranja granica 15. juna konačno početi da funkcionišu normalno.

„Verujemo da ćemo u julu 'govoriti šta to beše korona'“, kaže Snežana Obradović iz turističke agencije Epic Travel. Ona kaže da je, na sreću, turistička sezona počela ranije u odnosu na prethodne godine, pa su već početkom oktobra prodali prve aranžmane. Ali šteta od epidemije će tek da se oseti.Turizam kovid 5

„Generalno mart i april budu malo slabiji što se tiče letovanja, jer tada ljudi više traže osmormartovska, pa uskršnja i prvomajska putovanja, i to je vreme koje prođe u potrazi za drugačijim destinacijama. Ali od maja opet krene interesovanje za letovanja. Mi smo izgubili sve ove navedene praznike, a još uvek nemamo zainteresovane za Grčku, Tursku, Egipat ili Bugarsku, koje naši ljudi najviše traže“, kaže Snežana Obradović.

Više vaučera

Turističke agencije su više morale da se okrenu programima za izlete, banje i planine. Međutim, tvrde, banje i planine ljudi u Srbiji ne vide kao zamenu za more.

Za takve destinacije šestu godinu za redom država izdvaja novac za program vaučera. Osim prvih 160.000 vaučera podeljenih pre epidemije, zbog novonastale situacije odobrena su sredstva za još 400.000 vaučera u nameri da se stimuliše domaći turizam.Turizam kovid 7

Državni sekretar u Ministarstvu turizma Miroslav Knežević kaže da se do sada prijavilo nešto manje od 37.000 građana, i da su vaučeri dostupni do sredine oktobra. Osim većeg broja vaučera, ove godine je i veći broj ugostitelja koji će te vaučere primiti.

„Tokom 2019. godine za šemu dodele vaučera bilo je prijavljeno 1.377 ugostiteljskih objekata na više od 50 destinacija. Ove godine je to 1.662 s obzirom da su sada i ugostitelji iz Beograda i Novog Sada u mogućnosti da se prijave“, kaže Knežević i dodaje da će ovo biti godina domaćeg turizma.

Najtraženiji su Sokobanja, Zlatibor i Vrnjačka banja, ali i Divčibare i Srebrno jezero.Turizam kovid 8

Vaučer je vrednosti 5.000 dinara i može ga koristiti samo jedna osoba koja spada u kategoriju penzionera, studenata, nezaposlenih, zatim korisnika različitih socijalnih pomoći ili zaposleni sa primanjem do 70.000 dinara. U Ministarstvu se nadaju da će privlačenjem više domaćih turista i gostiju iz regiona moći da ublaže ekonomsku štetu.

Nedostajaće Kinezi

Baš kao što građanima planine i banje nisu prava zamena za more, tako ni domaći turisti nisu zamena za strane, smatra Radojka Nikolić, urednica Magazina Biznis. „Srbija je prošle godine imala preko milijardu evra deviznog priliva od turista“, rekla je Nikolić za RTS. Posebno će zaboleti izostanak kineskih turista.

Ona je dodala da Srbija „ima sreću u nesreći“. „Nama turizam utiče dva odsto u stvaranju bruto domaćeg proizvoda, a imamo priliv od preko milijarde evra. Hrvatska na primer ima 10 do 11 milijardi evra i imaće pad od 9,6 odsto bruto domaćeg proizvoda.“

U Udruženju turističkih agencija Srbije (UTAS) kažu da će napori Vlade pomoći malim ugostiteljima i seoskom turizmu, ali ne i agencije koje bi kriza mogla da pati godinama.Turizam kovid 6

„Ulažu se veliki napori da se na najbolji mogući način reorganizuju putovanja i ispoštuju klijenti. S druge strane, borimo se da sačuvamo svako radno mesto i to je posebno veliki napor za male agencije koje su mahom porodične. Gašenje ovakvih agencija bi značilo da cele porodice ostaju bez sredstava za život“, kaže predsednica UTAS-a Marija Matijević.

Rad agencija zagarantovan je tokom maja, juna i jula zbog isplaćivanja minimalca o trošku države. „U turizmu su potrebni dodatni podsticaji jer će se agencije nakon otvaranja baviti premošćavanjem krize i odlaganjem posla za narednu godinu. Dakle, usluge koje su prodale za ovu godinu, naplatiće tek sledeće, ili ih neće ni naplatiti jer će vratiti novac“, dodaje Matijević.

Prema izveštaju članica UTAS-a, smanjiće se broj putovanja u inostranstvo, ali veliki broj ljudi će ići na more ukoliko ne bude karantina i dodatnih finansijskih opreterećenja. Dok je najviše rezervacija za Grčku, Tursku i Egipat, povećan je broj upita za planine, banje i jezera u Srbiji.

Osnovni razlog je, kažu, to što se u ovom trenutku veliki broj turista oseća sigurnije u svojoj zemlji. Međutim, dodaju da ne treba zaboraviti one koji uopšte neće ići na odmor jer su bili na prinudnom odmoru tokom vanrednog stanja. Oni će birati samo najbliže destinacije za produženi vikend.

Autor: Jelena Đukić Pejić               DW.com

Additional Info

  • Datum: ponedeljak, 03 jun 2019
  • Location: Nis

Anketa

Sve više medicinara odlazi iz Srbije. Kakav je Vaš stav o tome?

  • Brinem jer najbolji odlaze i ne znam ko ostaje da nas leci
  • Nema razloga za brigu, to su normalne migracije
  • Ne brinem, verujem državi da ce zaustaviti odliv mozgova

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim