Prema bazi Ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja u Srbiji zvanično posluje 16 preduzeća. Ali njih ima mnogo više.

Socijalna preduzeća su važna karika svake privrede. Ali Srbiji je trebala čitava decenija da ovu granu prezetništva prepozna kroz zakon. U tome je veoma značajnu ulogu imao civilni sektor.

Na krajnjem jugu Srbije u jednoj od opština poznatoj po nezaposlenosti, u vreme najveće ekonomske krize, grupa žena rešila je da se „izdigne iz pepela“. Lebančanke iz Udruženja Žena Ruža su uz pomoć veštih ruku obezbedile svoj dinar za sebe. Tako je nastala Radanska ruža, preduzeće koje danas svoje organske proizvode izvozi i van granica Srbije.

Punih 15 godina Udruženje Lužničke rukotvorine iz Babušnice radi na smanjivanju siromaštva kroz razne projekte. Zadnjih 6 godina iz ovog udruženja proizašla je i prva ženska zadruga na jugu Srbije. Njihov cilj je da postanu socijalna zadruga.

Još u prvoj deceniji dve hiljaditih, pioniri socijalnog preduzetništva u Srbiji krenuli su sa radom. Zakon o socijalnim preduzećima došao je više od deset godina kasnije. Za to vreme ova kategorija živi na talasu donatora od projekta do projekta.

“Tradicija juga” je prvo socijalno preduzeće u Srbiji koje je zaposlilo samohrane majke, žene žrtve nasilja, kao i one koje tržište rada odavno ne vidi. Za vreme migrantske krize imali su preko 20 radnica, a danas samo dve i bore se za opstanak, jer im ni novousvojeni Zakon o socijalnom preduzetništvu nije garant za bolji plasman robe na tržištu.

Od starih paklica cigareta, oni prave novi papir za slikanje. MIC vam donosi priču o Zadrugarstvu iz Kragujevca, mladom preduzeću koje posluje po principu socijalnih preduzeća.

Osmomartovska statistika za Srbiju je šarena: žene više učestvuju u javnom i političkom životu, ima ih više i među preduzetnicima, ali i dalje trpe mizogine i seksističke komentare, porodično i druge vrste nasilja.

Za Vranjanke obolele od multiple skleroze, svaki  novi dan predstavlja veliki izazov. Rad na finoj motorici im je od velikog značaja, a mašina koju je njihovo Udruženje dobilo od programa EU PRO, za njih ima dodatnu vrednost.

Nakon što je posle 37 godina rada u ugostiteljskoj firmi ostala bez posla, Milica Nikolić iz Vranja je pune tri godine pokušavala da nađe izlaz iz svoje situacije. Kako ima 58 godina, to nije bilo lako jer se nalazi u kategoriji teško zapošljivih lica. Izlaz se pojavio, jer u Vranju postoji socijalno preduzeće koje zapošljava upravo teško zapošljive kategorije, žene preko 50 godina koje su ostale u procesu privatizacije bez posla, žrtve porodičnog nasilja i samohrane majke.