Ministarstvo energetike: Treba očekivati sniženje cena grejanja

januar 06 2021

Dugo najavljivani gasovod Balkanski tok proradio je prvog dana ove godine. Pošto se očekuje sniženje nabavne cene gasa, treba očekivati i sniženje cena grejanja, obećavaju iz Ministarstva enegretike.

Nova 2021. godina za deo državnog vrha Srbije počela je radno. Još u prvim satima 1. januara, predsednik Aleksandar Vučić, direktor Srbijagasa, ruski ambasador i bivši ministar energetike čestitali su praznike građanima iz mesta Gospođinci u Vojvodini, odakle sada teče gas ka Mađarskoj. Tu će, najavljeno je, biti čvorište odakle će ruski gas teći i ka Bosni i Hercegovini.

Svečanost je protekla je bez prevelike pompe. Kako je predsednik Vučić i ranije objašnjavao, bilo je velikih pritisaka zbog realizacije tog projekta. Urednica portala „Energija Balkana“ Jelica Putniković podseća da su SAD instistirale da se Srbija odrekne potrošnje ruskog gasa i pređe na gas iz SAD i drugih izvora preko terminala tečnog prirodnog gasa (LNG).

„To je, međutim, za Srbiju nemoguć zahtev, jer ona nema gasnu vezu ni sa jednim LNG-terminalom. Uz to, taj gas bi mogao da bude skuplji od ruskog, a to je nepovoljno za potrošače, pa prema tome i za samu državu Srbiju“, kaže Putniković.

Manji troškovi transporta

Koliko će međutim gas sada biti jeftiniji i povoljniji za građane Srbije? Urednica portala „Energija Balkana“ iznosi sledeću računicu: „Cena gasa na bugarsko-srpskoj granici biće 155 dolara za hiljadu kubnih metara gasa, a direktor Srbijagasa je ovih dana naveo da je na najlikvidnijoj evropskoj berzi gasa, u Holandiji, cena sada 240 dolara. Prema njegovim najavama, nabavka sa srpske potrošače u prva dva kvartala 2021. godine biće od 60 do 90 dolara jeftinija za hiljadu kubika gasa, nego u slučaju da se kupuje na nekoj berzi.“

„Konkretno“, kaže Jelica Putniković, „transportni troškovi za snabdevanje gasom su manji, jer transport kroz Mađarsku sada košta 30, a do sada je plaćan između 40 i 70 dolara, jer su Mađari koristili to što je kroz njihove gasovode bio jedini pravac snabdevanja Srbije. Kroz Bugarsku će tranzitne takse biti od 12 do 14 dolara. Još se, međutim, ne zna koliko će to sve doprineti nižoj ceni gasa krajnjim potrošačima u Srbiji“, kaže Putniković.

Ministarstvo će kontrolisati opštine i gradovi

U Ministarstvu energetike Srbije, kojim ponovo rukovodi Zorana Mihajlović, kažu da cena gasa do sada nije interesovala državne institucije – ni Srbijagas, niti prethodno Ministarstvo. Ali to će, najavljuju, morati da se to promeni.

„Postoji uredba kojim se reguliše cena grejanja (Uredba o utvrđivanju metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom) kojom je predviđeno da predlog za promenu cene toplotne energije, zbog porasta varijabilnog dela cene može da bude podnet u slučaju kada se ukupna cena energenata poveća za više od tri odsto, a obavezno ako se smanji za više od pet procenata. To znači da, pošto se očekuje sniženje nabavne cene gasa, treba očekivati i sniženje cena grejanja. Ministarstvo će pratiti kako opštine i gradovi primenjuju tu uredbu i preko nadležnih inspekcija nećemo dozvoliti da se ta uredba ne poštuje“, navodi se u odgovoru koji su poslali DW.

Loša gasifikacija – zbog Srbijagasa?

Ministarstvo energetike za lošu gasifikaciju Srbije takođe prebacuje Srbijagasu. Kažu da je ona „nedovoljna i da se odvijala nedopustivo sporo“.

Milan Petrović iz Niša se recimo još 2008. raspitivao da li će svoje domaćinstvo moći da priključi na gas. „Ja se grejem na drva, i ceo moj kraj se greje na drva, a nismo daleko od užeg centra grada. Drva su mi preko glave. Još tada sam hteo da uvedem gas, ali su mi rekli da gasovod nije prošao kroz moju ulicu i da moram sam da platim kopanje. Mnogo nas se nadalo da će moći da koristi gas. Ko zna kako će to sada biti, ja nešto ne verujem da će biti mnogo drugačije”, kaže Petrović.

Ministarstvo energetike međutim naglašava: „Moramo imati diverzifikaciju izvora, odnosno snabdevača, i samo tada ćemo imati gasnu bezbednost. A ako se opredeljujemo da zemlju gasifikujemo, onda to mora biti strateški cilj. Građani sa gasifikacijom dobijaju kvalitetniji energent koji manje utiče na životnu sredinu i veću sigurnost u snabdevanju i u količini, i u kvalitetu. Ali potrebno je da tržište gasa u Srbiji bude pregledno i otvoreno, da potrošači imaju mogućnost izbora, a sve to nije moguće dok se ne promeni način funkcionisanja Srbijagasa. Nažalost, projekti gasifikacije u Srbiji kasne godinama, i zato imamo toliko nizak procenat domaćinstava koja su priključena na gasnu mrežu“, tvrde u Ministarstvu.

Takođe navode da se pitanje smanjenja određenih naknada koje naplaćuju lokalne samouprave može rešiti, ali da je neophodno da se projekti gasifikacije realizuju mnogo preglednije i efikasnije. Zbog toga Ministarstvo energetike najavljuje da će budnim okom kontrolisati ovaj proces kako se ne bi čekalo decenijama da se neki deo države gasifikuje.

Značajno za nove investicije

Novi gasovod kroz Srbiju nudi još dosta mogućnosti – osim što će biti dovoljno gasa za industriju i domaćinstva, biće ga i za izgradnju najavljenih gasnih elektrana. Urednica portala „Enegija Balkana“ Jelica Putniković smatra da će i to biti mamac za privlačenje novih investicija.

„Iz Bugarske u Srbiju će moći da stiže 13,88 milijardi kubnih metara godišnje, a Srbija do sada troši nešto više od dve milijarde kubnih metara prirodnog gasa. Procene su da će i bez gasnih elektrana potrošnja gasa porasti na 3,7 do 4,4 milijarde metara kubnih“, kaže ona.

Osim toga, od izuzetnog značaja je i ekološki efekat – smanjiće se zagađenje vazduha iz individualnih ložišta. U Ministarstvu energetike navode i da u gasnom sektoru postoji prostor i za druge vrste investicija, od gasnih skladišta, preko interkonekcija, za šta je, kažu, opet potrebno „da imamo snažniji, efikasniji i finansijski održiv Srbijagas“.

Pravac ka Hrvatskoj?

Na jugu Srbije, gasovod je stigao do Leskovca, odnosno so Vladičinog Hana. U Ministarstvu očekuju da bi gas do Vranja mogao da stigne krajem 2022. godine. Ove godine se po planu radi projektovanje kraka ka Bosni i Hercegovini, odnosno ka Republici Srpskoj, kojim će ka Banjaluci moći da se isporučuje gas iz Balkanskog toka. Takođe, ove godine će se krenuti i sa izgradnjom još jedne gasne konekcije sa Bugarskom – od Niša do Dimitrovgrada – koja će biti povezana gasovodnim sistemom kod Sofije. Tom trasom moći će i da se transportuje gas iz Grčke, iz Južnog koridora.

Projektom Južnog toka, od koga se odustalo 2014. zbog lobiranja iz Vašingtona i Brisela, bio je predviđen i krak ka Hrvatskoj, podseća Jelica Putniković. „Mada u to vreme hrvatski političari nisu pokazali interes da se spoje na srpski gasovodni sistem, neki hrvatski analitičari sada tvrde da će u budućnosti i gasna konekcija Srbije i Hrvatske biti izgrađena“, kaže Jelica Putniković.

Autor: Jelena Đukić Pejić     DW.com

Anketa

Sve više medicinara odlazi iz Srbije. Kakav je Vaš stav o tome?

  • Brinem jer najbolji odlaze i ne znam ko ostaje da nas leci
  • Nema razloga za brigu, to su normalne migracije
  • Ne brinem, verujem državi da ce zaustaviti odliv mozgova

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim