Dug put srpskih vinarija do evropskog tržišta

april 14 2016

Iako u Ministarstvu poljoprivrede Republike Srbije tvrde da su subvencije vinogradarskom i vinskom sektoru najveće i najpovoljnije u odnosu na druge zemlje u regionu, godišnji budžet celog Ministarstva oko 340 miliona evra ne ide u prilog ovoj tvrdnji. Susedna Rumunija samo za podsticaj vinarske industrije daje 47.7 miliona evra godišnje.

S druge strane, u Srbiji je ukupno 23 000 hektara zemlje pod vinogradima, uključujući KiM, dok Rumunija sa svojih 8 vinskih regija ima 180 000 hektara registrovanih vinograda. Naši zakoni još uvek nisu dovoljno usklađeni sa zakonima EU u ovoj oblasti - uspostavljen je vinogradarski registar, ali ne i elektronski obrasci i povezanost sa njim, a još uvek nisu usklađene ni uredbe EU poput osnivanja organizacija, asocijacija proizvođača vina, zatim programi pomoći za uređenje tržišta vinskih proizvoda i programi kvaliteta za vinski sektor. U ministarstvu kažu će ovo biti prioritet u narednom periodu.

Rumunija je međutim sa ulaskom u evropsku zajednicu sve ovo morala da reguliše. Veliki broj Asocijacija proizvođača i izvoznika vina već godinama pomaže vinarijama i to najviše kada je reč o otkupu grožđa od malih vinogradara, kao i o zajedničkom nastupu na različitim vinskim sajmovima po Evropi i svetu. Rumunija je otišla i korak dalje, pa svoje subvencije daje i za destilaciju proizvoda, što je u Srbiji još nepoznanica. To znači da sve što ostane od grožđa kad se proizvodi vino, šalje se savremenoj destileriji koja će se za te ostatke pobrinuti ekološki po okolinu.

Broj vinarija isti, a razlike ogromne

Savetnica u Ministarstvu poljoprivrede i agrikulture Rumunije Daniela Motriuc kaže da nema podataka od pre evrointegracija Rumunije, ali od kako je članica EU, ova zemlja strogo poštuje zakone usklađene sa evropskim i vodi računa o vinogradarstvu kao vrlo važnoj oblasti poljoprivrede.

Rumunija ima oko 250 vinarija koje su aktivne na tržištu i prodaju vino, a pored njih još oko 250 proizvođača grožđa plemenitih sorti, što je oko polovina od 180 000 hektara ukupne površine pod grožđem. Svi su oni registrovani proizvođači grožđa i vina, dok broj onih koji proizvode vino za ličnu upotrebu nije poznat. Godišnja proizvodnja tih 250 vinarija u zavisnosti od godine iznosi (u hiljadama hektolitara), za 2013. godinu 5113, za 2014. god. ukupno 3750, a za 2015. Rumunija je proizvela istu količinu vina kao i prethodne godine, s ogromnom razlikom što je 2015. vino zbog suše bilo daleko kvalitetnije u odnosu na prethodnu godinu kada je bilo dosta kiša.

Prema podacima srpkog Ministarstva poljoprivrede, u Srbiji ima 235 vinarija, a malih proizvođača u okviru porodičnih gazdinstava daleko više. Na osnovu podataka iz Vinarskog registra proizvodnja vina je zbog loših klimatskih uslova za 2014.god. iznosila oko 0.3 miliona hektolitara.

U Srbiji ima ukupno 9 vinskih regija, u Rumuniji 8. Kako je rumunsko tržište zasebno u EU, zakone koji se odnose isključivo na prozvođače vina strogo poštuju i periodično ih dopunjuju i unose promene kako bi se tržište konstantno razvijalo.

Pozitivne promene kroz programe podrške vinogradarima u Rumuniji

Prvi program od ulaska u EU koji je Rumunija imala odnosio se na period od 2009. – 2014. god. i zvao se Support, a  EU je finansirala ovaj program sa 42 miliona evra godišnje. Od svih oblasti koje razvijaju vinogradarstvo, Rumunija je izabrala 4: obnjavljanje vinograda i obnavljanje sorti grožđa, promovisanje vina na tržištima van EU, osiguravanje proizvoda i upotreba koncentrovane mase da bi se podigla jačina vina. Vinogradari su mogli da izaberu jednu od 4 oblasti za uzimanje novca, a 95% je izabralo prvi program odnosno reorganizaciju vinograda i sorti grožđa. Kroz ovaj program obnovljeno je oko 35 000 hektara vinograda.

To im je u sledećem programu omogućilo da povećaju iznos koji traže od EU na 47.7 miliona evra godišnje za naredne 4 godine, a izabrali su 5 oblasti: obnavljanje vinograda, promovisanje vina i u EU i van EU, investicije, osiguranje proizvoda, destilacija proizvoda. Kako i Vlada Rumunije ulaže u ove oblasti, u zavisnosti od oblasti koju vinogradari izaberu, deo novca se dobije od EU, deo od Vlade Rumunije, a deo ulažu sami.

„Repovi koje Rumunija nosi iz perioda posle revolucije kada je posle ’89.godine seljacima vraćena zemlja malih površina, proizveli su problem u pojedinim vinskim regijama kao što je Vrandža – veliki region pod vinogradima, a mnoštvo malih vinogradara. Seljaci nisu želeli da uđu u asocijacije niti da se ujedine, a da bi dobili novac potrebno je da imaju veliku zemlju. Kroz ove fondove, Rumunija je uspela da ih primora da naprave asocijacije, da rade zajedno i da prodaju grožđe velikim proizvođačima. Nekoliko pozitivnih primera uspelo je da promeni stav seljaka o ukrupnjavanju zemljišta i zajedničkom delovanju.“ – dodaje Daniela Motriuc iz Ministarstva poljoprivrede Rumunije. Prema njenim rečima, u Rumuniji je situacija sa vinogradima i proizvodnjom iz godine u godinu sve bolja, pa se i mnoštvo mladih iz vinskih regija obrazuje iz oblasti vinogradarstva, a potom vraća u svoje krajeve kako bi se bavili ovim poslom.

S druge strane, u Ministarstvu poljoprivrede Srbije kao jednu od 20 mera navode podsticaj za podizanje vinograda za koji daju 2 miliona dinara godišnje. Vinarije u Srbiji smatraju da novac za koji mogu da apliciraju kod države nije ni blizu dovoljan.

Enolog Darko Tomićević iz vinarije Toplički vinogradi kod Prokuplja, kaže da je ova vinarija, nastala 2009. godine, do sada dva puta koristila pomoć države: „Dobili smo oko 11 miliona dinara za podizanje vinograda i dva puta po 3 miliona dinara za kupovinu opreme za vinariju, tj. za preradu grožđa i proizvodnju vina. Dobija se oko 1 milion dinara za podizanje vinograda, za sadnice, stubove i žicu. To je oko polovina od potrebne sume za podizanje jednog hektara vinograda. Vi prvo uložite pa vam oni vrate. To ne može svako, jer su to ozbiljna sredstva.“ – kaže Darko Tomićević.

Vinarija Aleksandrović sa tradicijom dužom od 100 godina takođe smatra da sredstva koja nudi država nisu od značajne pomoći: „Reč je milionima evra. Ulaganje u tehnologiju i vinograde je ogromno. Kao i u personal, počevši od vinogradara, traktorista, enologa, tehnologa, stručnih konsultanata i tako dalje“ – kaže Aleksandar Marinković iz oplenačke vinarije.

I Rumunija izvozi manje vina nego što uvozi

Iako ima daleko veću proizvodnju i površine pod vinogradima od Srbije, Rumunija još uvek ima problem sa izvozom vina. Daniela Motriuc kaže da 70% proizvodnje plus vino koje se uveze, ostaje u Rumunji. Drugim rečima Rumunija izvozi 3 puta manje vina u odnosu na uvoz, što pokušavaju da reše upravo programom koji je u toku, a to je promovisanje rumunskog vina u okviru Evropske unije, ali i van nje.

I u Ministarstvu Srbije takođe ističu negativan spoljnotrgovinski bilans, kako u pogledu količina vina, tako i sa aspekta vrednosti prometa. Samo u 2014.godini, u Srbiju je uvezeno oko 12.6 miliona litara vina više nego što je izvezeno.

Zemlje porekla i zemlje destinacije u slučaju Srbije i Rumunije se takođe veoma razlikuju. Srbija najviše izvozi u Rusiju, dok Rumunija najveće količine šalje Ukrajini, Kini, zatim Nemačkoj, Italiji I Španiji. Međusobna razmena naše dve zemlje je ispod 1%  i uvoza i izvoza. Kada je reč o uvozu, Srbija najveći uvoz vina ima iz Makedonije, Crne Gore, potom iz Italije I Francuske, dok Rumunija najviše pije francuska, italijanska I španska vina. Iako nema znaka jednakosti u uvozu i izvozu Rumunije na konkretnim tržištima, u Srbiji je ta nejednakost daleko više izražena. Primer za to su susedna Bugarska u kojoj Srbija ne prodaje svoje vino, kao i Španija i Makedonija, a čija su vina kod nas veoma zastupljena. Još jedna bitna razlika između Srbije I Rumunije kada je reč o izvozu je da Rumunija ima daleko veću paletu zemalja u kojima se može naći njihovo vino, dok se srpska vina najviše izvoze CEFTA zemljama.

Ipak, njihov put izvoza je sada znatno olakšan kada su ravnopravna članica EU, ali do pre nekoliko godina to nije bilo tako. Članstvo im je pomoglo da se nađu na tržištima na kojima ne bi drugačije uspeli: Japan, Koreja, Vijetnam, Tajland, SAD i sl. Još uvek vuku probleme iz perioda kada je Rumunija imala loš imidž u svetu.

Konkretni problemi vinarija

O tome govori i enolog vinarije Budureasca, englez Stephen Donnelly koji je u Rumuniju došao još 1995.god. kada je čuo za potencijale ove zemlje. Veoma modernu hi – tech vinariju Budureasca na 150 km od Bukurešta podigao je 2009. godine, dok se nepregledni vinogradi prostiru na 275 hektara I to na različitim mestima sa različitim klimatskim uslovima. Pre Budureasce vodio je vinariju sa preko 1000 hektara vinograda, ali sa, kako kaže, užasno zastarelom tehnologijom, bez mogućnosti da se nešto popravi, što je bilo loše po kvalitet vina. 

Budureasca ima kapacitete za 3 miliona litara vina godišnje od 2.900 tona grožđa u zavisnosti od godine. Odnos belog I crvenog vina je 60 prema 40, a pored svih internacionalnih vrsta grožđa, najvrednije su autohtone vrste. Ova vinarija je jedna od poznatijih u Rumuniji, I iako još uvek rumunska vina nisu među cenjenijima u svetu, konstantnim radom na stalnom poboljšanju kvaliteta, trude se da budu prepoznatljivi.

“Prodajemo naša vina u Engleskoj, Belgiji, Kini, Kanadi, Americi, I te količine konstantno rastu iako još nisu velike. Rumunija se još uvek bori sa lošim imidžom u svetu, ali vremenom stvari moraju biti bolje. Eto, ni sad nije isto kao kada sam došao 1995. kada su postrojenja bila užasno loša, a ništa od preparata i hemije nije moglo da se kupi ovde, već smo morali da uvozimo. Sada kada je Rumunija članica EU, sve je olakšano I poboljšano. Ono što nam je trenutno najpotrebnije je bolja promocija u Evropi i svetu. Želim da vidim da rumunsko vino bude u top 5.“ – tvrdi Stephen Donnelly.

Prema njegovim rečima, ljubitelji vina konstatno žele da probaju nove stvari, zbog čega pored uobičajenih sorti grožđa ova vinarija znatno polaže na rumunske autohtone vrste kojih ima daleko više nego u Srbiji, što je još jedna od prednosti naših suseda: Feteasca Alba, Feteasca Regala, Feteasca Neagra, Tamaiosa Romaneasca, Babeasca neagra, Rosioara i dr.

Da su autohtone vrste najvažnije, jasno je i enolozima u Srbiji. Darko Tomićević koji vodi mladu vinariju Toplički vinogradi kaže da na 35 početnih hektara vinograda polovinu zauzima autohtoni prokupac. - „ Šardonizacija, sovinjonizacija, kabernezacija – to ne želimo. Sve su to internacionalne vrste i sva ta vina postoje negde ili bolja ili drugačija. Zato se mi držimo prokupca, naše autohtone vrste iako ne spada u visokokvalitetne sorte, mi pokušavamo uz pomoć tehnologije uzgajanja i prerade da podignemo njegov kvalitet što je moguće više“.

Toplički vinogradi izvoze vrlo male količine vina u Nemačku i Crnu Goru, a veterani Srbije u izvozu vina, oplenačka vinarija Aleksandrović 30% svoje proizvodnje izvozi pored zemalja regiona i u Ameriku, Nemačku, Belgiju, Holandiju, Dansku, Češku, Rusiju, Kinu i Japan.

Srbija i Rumunija umnogome se razlikuju, ali svoj potencijal 6. zemlje po proizvodnji vina u Evropi, Rumunija dosta dobro koristi. I kultura vina je znatno zastupljenija u ovoj zemlji u odnosu na Srbiju, pa Rumuni rado piju vino, daleko više od Srbije. 

Šta je Srbiji potrebno da se bolje kotira sa svojim vinima? Darko Tomićević tvrdi da u Srbiji stručnjaci ne manjkaju, za razliku od vinograda. Što više vinograda, to više znanja i kulture korišćenja. Takođe, potrebna je daleko veća pomoć države, i da se podignu vinogradi i da se opremi laboratorija u vidu mašina, repro materijala, ali i u vidu servisiranja jer je reč o veoma skupim delovima, koji u slučaju kvara prete da unište celu berbu grožđa. Darko dodaje da je u Srbiji dodatni problem komplikovana administracija.

Daniela Motriuc, savetnik u Ministarstvu poljoprivrede za odsek vinogradarstvo smatra da je za ulazak na druga tržišta važan bilo kakav ugovor, ne mora biti veliki, jer je najteže probiti se. Njihovo iskustvo sa Kinom koja je bila preplavljena francuskim vinima govori da je nekad potrebno i više od godinu dana osvojiti tržište i da je upornost neophodna.

 Ovaj tekst realizovan je u sklopu programa Delegacije EU u Srbiji „Mediji u poseti zemljama Evropske Unije“

Izvor statističkih podataka:

Ministarstvo poljoprivrede I agrikulture Rumunije http://www.madr.ro/

Ministarstvo poljoprivrede I zaštite životne sredine http://www.mpzzs.gov.rs/

Republički zavod za statistiku http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Default.aspx

Piše Jelena Đukić Pejić

Anketa

Sve više medicinara odlazi iz Srbije. Kakav je Vaš stav o tome?

  • Brinem jer najbolji odlaze i ne znam ko ostaje da nas leci
  • Nema razloga za brigu, to su normalne migracije
  • Ne brinem, verujem državi da ce zaustaviti odliv mozgova

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim