Demonstracija (de)centralizacije – šta je Nišu ostalo od Vlade Srbije

oktobar 22 2016

„Boravak Vlade Srbije u Nišu i na jugu Srbije, znak je da nam je stalo do Niša, Pirota, Leskovca, Vranja i drugih mesta u ovom kraju“ – gotovo da su prve reči premijera Aleksandra Vučića koje su „otvorile“ njihov sedmodnevni rad u Nišu. Tokom ovih sedam dana, otvoreno je mnoštvo skupova, različitih sastanaka značajnih za jug Srbije, otvoren je biznis forum između srpskih i albanskih privrednika, otvorene su fabrike, potpisani razni sporazumi i dogovorene brojne buduće saradnje.

Takođe, premijer Vučić i resorni ministri obišli su aerodrom, Klinički centar u Nišu, domove zdravlja, bolnice, škole i različite uprave kako u Nišu, tako i u ostalim gradovima. Obišli su različita sela gde su mogli da se upoznaju sa problemima i potencijalima, premijer je najavio mnoge investicije, obnovu Niške banje i značajnu pomoć Vlade.

decentralizacija 10

                                                          Niška banja

Nedelju dana Nišlije su mogle čuti ohrabrujuće najave za svoj grad po pitanju kvaliteta života, zaposlenja, izgleda njihovog okruženja. Međutim, iako premijer smatra da je ovo svojesvrsni vid decentralizacije, najavljujući sve bolje nego što ima čak i Beograd, u Nacionalnoj koaliciji za decentralizaciju smatraju da je zapravo poruka sasvim suprotna, jer na ovaj način se demonstrira moć jedne ličnosti, jedne osobe, a urušavaju i institucije i lokalna vlada.

decentralizacija 11

                                                          Vlada Srbije u Nišu

„Ljudima je jasno da institucionalno neko na lokalu je gotovo potpuno bespomoćan, i imaju privid velike moći te jedne političke figure. Ja mislim da i ta jedna polička figura zapravo uopšte nema tu moć. Iz prostog razloga što se pokazalo da bilo ko ko je na vlasti pokušao da uradi neku ozbiljnu promenu i reformu, nije imao izgrađene institucije kroz koje bi to sproveo. Dakle, ta moć je poprilično lažna ili netačna. To je privid moći, jer ona se zasniva pre svega na medijskim pojavljivanjima i na fokusu koji nam mediji stvaraju u odnosu na tu ličnost. I u malim opštinama kada nešto treba jednostavno da se promeni, gradonačelnici nemaju tu snagu da to urade kroz institucije, jer su institucije urušene. A zašto su urušene? Pa zato što su redovno do sada bile primoravane da prave ustupke svim različitim šefovima partija. „ – smatra Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije.

decentralizacija 2

                                                          Mladen Jovanović

Još jedna poruka Vlade suprotna od decentralizacije su nedavno usvojene izmene zakona o finansiranju lokalnih samouprava po kojima će se gradovima i opštinama od ukupnog budžeta od 01. januara 2017. godine vraćati umesto dosadašnjih 11.8%, svega nešto više od 7% ukupnog budžeta. To znači da će Srbija na godišnjem nivou dobiti 4.8% milijardi više u svojoj kasi, a da će opštine izgubiti 1.6 milijardi, a gradovi 1.3 milijarde godišnje. Na konkretnom primeru, Niš će biti siromašniji za oko 140 miliona dinara godišnje, Leskovac za 41 milion, a Pirot za 28 miliona dinara.

Iako je Niš 50 miliona evra u deficitu  oko čega se i premijer lično žustro ljutio na lokalne vlasti, a na poslednjoj skupštini grada rebalansom budžeta u zadnjem kvartalu je 330 miliona dinara preusmereno na pokrivanje dugova javnih preduzeća, gradonačelnik Niša Darko Bulatović kaže da ni malo ne brine za budućnost grada.

decentralizacija 9

„Što se tiče rebalnsa budžeta, radi istinitosti, rebalans nije napravljen zbog pokrivanja ikakvih dugova, niti će to ikada biti dok sam ja gradonačelnik, već je rebalans urađen po nalogu državne revizije. Kada je u pitanju manji iznos novca koji ćemo dobijati od države, to je umanjenje za nekih 1.94%  u odnosu na ono što je bilo do sada. Po našem shvatanju i razmišljanju, radi se zaista o malom procentu i u tom smislu, mislimo da neće biti problema u funkcionisanju i radu lokalne samouprave, čak naprotiv. Čak naprotiv, jer zakon ima ideju da stimulativno deluje na lokalne samouprave koje rade i obavljaju poslove koje su dužni da obavljaju, u smislu podsticaja za projektno finansiranje, kandidiovanje najboljih održivih projekata koji su od značaja za građane. Sa te strane, lokalne samouprave koje budu na valjan način obavljale svoj posao, budu imale dobre kadrove koji će moći da odgovore svemu tome, u tom smislu one će biti čak nagrađene“. – rekao je Bulatović.

decentralizacija 3

                                                          Gradonačelnik Niša Darko Bulatović

Na pitanje kako će grad sa manjkom novca u kasi dobro i valjano raditi svoj posao, gradonačelnik je ponovio sistem nagrađivanja. Iako gradonačelnik Niša nije jedini gradonačelnik koji se nije pobunio protiv ovakvih izmena zakona koje će dodatno osiromašiti lokalne samouprave, jedine bundžije, ali nedovoljno jake bile su opozicione partije i u Skupštini Srbije i na lokalu.

„Naš stav je da oni očigledno imaju problema sa budžetom na republičkom nivou i da im fali novca, pa su rešili da novac koji ide lokalu preusmere na republiku i na taj način da zakrpe neke rupe. Kad slušamo nacionalne medije, stalno čujemo da je država u suficitu i da je sve savršeno, međutim, ovakvi zakoni nam šalju suprotnu poruku da postoje problemi. Naravno, kažu da je MMF to tražio od njih, ali ni to nije potpuna istina, jer kada MMF nešto zahteva, ne kaže i način na koji nešto treba da se ispuni.“ – istakao je narodni poslanik Pokreta „Dosta je bilo“, Miloš Bošković.

Premijer Aleksandar Vučić je na pitanje novinara upravo odgovorio da su izmene zakona zahtev MMFa, Evropske unije i Svetske banke. Takođe, na pitanje novinara zašto se u Srbiji od ukupnog budžeta gradovima vraća oko 7%, dok se u EU vraća minimum 30% , a u razvijenijim evropskim zemljama i 50%, premijer je rekao:

decentralizacija 5

                                                          Premijer Srbije Aleksandar Vučić

„Ovo mi ne bismo donosili, odmah da vam kažem, nama te pare nisu ni potrebne. To je bio uslov, to je bio bukvalno condicio sine qua non (nešto bez čega se ne može) za nastavak aranžmana sa MMFom. A ja se nikad na to ne vadim. Al' vas pitam što ne kažete da ti gradovi u Evropi sami ulažu u svoje kliničke centre, a Niš ne može da uloži ni 30 hiljada, a ne 50 miliona evra. Nego to daje Vlada Srbije (izgradnju odobila EIB)“.

Grad, međutim sa 50 miliona evra u gubitku ima problem i sa dugovima javnih preduzeća, pa rupe u budžetu Srbije koje pominju i poslanik Bošković i Jovanović iz NKD, izmenama zakona o finansiranju lokalnih samouprava neće biti jedine rupe, smatra Jovanović.

„Ukupan budžet lokalnih samouprava je negde oko 40% od ukupnog budžeta Srbije, pa smanjen procenat jedne lokalne samouprave koja je već u krizi nije malo novca i naše istraživanje (istraživanje NKD) pokazuje da njihovi razlozi za izmene zakona ne stoje. Pošto se lokalne samouprave bave važnim pitanjima kao što su komunalni problemi, ja mislim da građani već osećaju manjak budžeta u gradskoj kasi jer od 2007. do danas se budžet smanjuje raznim intervencijama. Ovo je samo još jedna u nizu. Kasni nam grejanje, javna preduzeća koja pripadaju lokalu nemaju novca za investicije, nema dovoljno kamiona za odnošenje đubreta, puni su kontejneri u celom gradu, kamioni koji odnose to đubre cure, ceo grad nam smrdi, nemamo lepo asfaltirane ulice već se svuda nalaze rupe... Sve je to posledica manjka novca u gradskom budžetu.“

decentralizacija 6

                                                          Niš

Činjenica je da građani Niša nisu zadovoljni kvalitetom života, međutim, mnogi očekuju da će dolazak premijera i Vlade na jug Srbije promeniti stvari na bolje. Iako je razgovor sa građanima zakazan za jedno veče od 7 dana koliko je premijer boravio u Nišu, još prve večeri upoznali smo Radojicu Milosavljevića iz sela Barlova kod Kuršumlije kako moli ministarku državne uprave i lokalne samourpave Anu Brnabić za pomoć.

„Ja sam zamolio gospođu ministarku, ako je moguće, da pita gospodina Acu Vučića za jedan kraći prijem kod njega, ja sam i pisao pisma, jer supruga i ja smo u kategoriji teško zapošljivih, zamolio sam ga u pismu za posao, bilo kakav, samo da radim. Kuća mi je stara, oronula, imam jednog klinca, supruga radi, ali je na PP, i to je ono kad strepiš k'o ovca od noža, danas radiš, sutra nemaš posao. Eto. Rekla je da će da pokuša, uzeli su moje ime i prezime, broj telefona mobilnog koji imam, a to je ujedno i ceo moj kapital. Ja drugo nemam.“

decentralizacija 7

                                                          Radojica Milosavljević

Radojica Milosavljević je i tokom prijema građana bio u gomili ljudi koji žele do premijera. Na spisku nije bio. Na spisku je bila Marina Adamović, pesnikinja koja se bavi humanitarnim radom na ulici već godinama. Pomogla je mnogima kojima treba lečenje u zemlji ili inostranstvu skupljajući novac od prolaznika. Kaže da mesečno uspe da sakupi i po 150 000 dinara, ali da joj je zaista teško po snegu, kiši i vetru da bude na ulici jer je i sama u kolicima zbog multiple skleroze.

„Tražila sam jedan mali objekat, sklonište u Pobedinoj ulici da bih nastavila da skupljam novac i po lošem vremenu. Ja sam to i ranije tražila od opštine Medijana, ali su moj zahtev odbili rečima da nemaju pravo po zakonu da išta grade u Pobedinoj ulici. Sad mi je premijer rekao da će moju molbu uslišiti i napraviti mi taj objekat.“

decentralizacija 4

                                                           Marina Adamović

Novi predsednik Opštine Medijana Milan Krstić je ubrzo potom izjavio da mu je žao što prethodna vlast to nije uradila i da će Medijana stajati iza objekta koji je premijer lično obećao humanitarki Marini Adamović.

Premijer je obećao i kako sam kaže legendarnoj Lidiji Mihajlović novu streljanu u kojoj olimpijka iz Niša sprema nove takmičare za državna, međunarodna i svetska takmičenja.

„Rekao je da je to skup objekat, ali da će uraditi sve što je u njegovoj moći da već u startu imamo 50, 60 miliona nekih sigurno obezbeđenih sredstava i da probamo da nađemo investitore da se to sve uradi do kraja. Ako se to sve desi, biću prezadovoljna“ – rekla je Lidija Mihajlović.

decentralizacija 8

                                                          Građani čekaju zakazani razgovor sa premijerom

Na pitanje novinara zašto se premijer bavi problemima građana, a ne institucije, Vučić je odgovorio:

„Ljudima je važna topla reč, ne predstavlja moj razgovor sa njima negiranje institucija, već želju da oni vide da neko brine o njima, da se neko bori, da se neko trudi. Ne možete da pomognete svima i kada pogledamo koliki je procenat ljudi kojima možemo probleme da rešimo, nećemo doći ni do jednog promila.“

decentralizacija 12

                                                          Niš

Kocka je bačena, topla reč i nada za nove fabrike, sređenu Nišku banju, poboljšan turizam, nova radna mesta i privredne potencijale. Tu su i novi autoputevi, a o putu kroz Grdeličku klisuru je prema rečima premijera još i Bizmark sanjao. Kaže da će Niš doživeti veliki preporod, ali koliko god se on ili neko drugi trudio, građani nikada ne mogu biti 100% zadovoljni. Koliko će građani zaista biti zadovoljni pokazaće se kada krenu u šetnju centrom grada i sačuvaju štikle i đonove na obući,  ne gledaju padove svojih sugrađana kroz pešačku zonu i ne gaze po naslagama đubreta da bi bacili svoje. Bizmark je možda sanjao o putu kroz Grdeličku klisuru, a Nišlije sanjaju jednostavno o normalnom i pristojnom životu.

Piše: Jelena Đukić Pejić

Foto: Saša Đorđević

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim