Geopolitika Balkana 40

U politici je vreme relativan pojam. Može se odvijati vrlo različitom brzinom - ponekad deset godina nije dovoljno da bi se promena dogodila, a ponekad dva meseca mogu dramatično promeniti situaciju. Bugarska je sada u drugom scenariju.

Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ, umro je 4. maja 1980. godine u Kliničkom centru u Ljubljani, posle 122 dana intenzivnog lečenja zbog začepljenja krvnih arterija leve noge.

Iz skromnih izvora beležimo da je Autonomna Kosovo-metohijska oblast današnje granice dobila 1959. godine, kada je delovima teritorije opštine Raška, proširena opština Leposavić. Od 1963. ta se oblast zvanično zove Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, da bi, ustavnim amandmanima iz 1966. pokrajini bio priznat status „konstitutivnog elementa federacije“.

Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju predoči ključne događaje i ličnostikoje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetihgodina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.

Jamila ima samo šest godina, ali se već suočila sa mnogim problemima u svom kratkom životu. Rođena u Bugarskoj od roditelja avganistanskog porekla kojima je dodeljen izbeglički status, već je naišla na mnogo poteškoća koje su prevelike čak i za odrasle.

Dok je Srbija nabavljala vakcine sa svih strana, u komšiluku su čekali na pomoć Zapada ili čak smatrali ruske vakcine „provokacijom“.

Savet ministara Bugarske odlučio je da produži rok proglašene vanredne epidemiološke situacije, počev od 1. oktobra 2020. do 30. novembra 2020. Bugarska treća po smrtnosti u regionu.

Švajcarski Tagesancajger piše o navodnom curenju podataka o svedocima protiv komandanata UČK. „Svedoci na Kosovu žive opasno: Stradaju u saobraćajnim nesrećama, vrše samoubistva, odbijaju da svedoče.“

„Kao u lošem mafijaškom filmu“ – pod tim naslovom piše švajcarski Tagesancajger o zastrašivanju svedoka na Kosovu. Reč je tvrdnjama ratnik veterana Oslobodilačke vojske Kosova (UČK) da su došli do hiljada dokumenata iz Specijalnog suda za ratne zločine UČK. „Očito je cilj tog misterioznog poduhvata da se podrije rad međunarodnih tužilaca“, piše švajcarski list.

Navodeći da nekadašnji kosovski borci stalno ističu kako je rat sa njihove strane bio „čist“, list piše da Specijalni sud u Hagu još razmatra optužnicu protiv nekadašnjeg političkog komesara UČK, a današnjeg predsednika Hašima Tačija, te da će odluka o optužnici pasti do 24. oktobra.

„Što se datum više bliži, to je jasnije da bivši pobunjenici verovatno imaju nešto da sakriju i da prljavim trikovima pokušavaju da otežaju rad pravosuđa“, navodi se u tekstu novinara Envera Robelija. On piše da dosijei koji su dospeli do ratnih veterana „očito sadrže i imena i adrese zaštićenih svedoka“. Jedan kosovski portal koji je dobio deo dokumenata ipak, posle upozorenja iz Haga, nije objavio detalje.

Istražitelji Euleksa su u petak (25. septembar) ponovo pretraživali prostorije ratnih veterana. Priveden je šef udruženja veterana Hisni Gucati, a dosijei su zaplenjeni. „Nejasno je da li su kopirani dokumenti otuđeni u Hagu, u Euleksovoj centrali u Prištini, ili na nekom drugom mestu.“

„Za Specijalni sud je curenje tajnih dokumenata velika havarija“, piše dalje Robeli, podsećajući na izjavu američkog pravnika Marka Elisa iz međunarodnog udruženja advokata koji je rekao da bi objavljivanje imena svedoka moglo da izazove kolaps sudskih procesa.

„Kosovski podzemni mediji i vodeći političari ocrnjuju kao izdajnike svedoke navodnih zločina pobunjenika iz UČK. Jedan intimus predsednika Tačija je nedavno označio više boraca za ljudska prava, nezavisnih publicista i opozicionih političara kao srpsku septičku jamu koju valja hitno zabetonirati“, piše švajcarski list.

„Godinama se u izveštajima međunarodnih organizacija utvrđuje i kritikuje to što svedoci na Kosovu žive u opasnosti. Stradaju u saobraćajnim nesrećama, vrše samoubistva, odbijaju da svedoče ili ih pronalaze mrtve u automobilima. Poslednjih meseci su dva moguća svedoka Specijalnog suda ubijena pod čudnovatim okolnostima“, dodaje se u Tagesancajgeru.

Novinar Enver Robeli podseća da je nekadašnjoj glavnoj tužiteljki Haškog tribunala Karli del Ponte to što se dešavalo na Kosovu izgledalo kao omerta, mafijaški zakon ćutanja. Ideja SAD i EU je bila da skrše tu omertu upravo osnivanjem Specijalnog suda.

Podsećajući da su posle dolaska trupa NATO 1999. i „umereni Albanci došli na nišan UČK“, Tagesancajger piše: „Samozvani oslobodioci su gazili preko leševa kako bi prigrabili moć. EU i SAD su se sporazumeli sa moćnicima jer su im garantovali površinsku političku stabilnost. Američki predsednički kandidat Džo Bajden nazvao je Tačija 'Džordžom Vašingtonom Kosova', a EU ga je prihvatila kao sagovornika u pregovorima o zbližavanju Kosova i Srbije.“

„Ni pravosuđu UN niti evropskoj policijskoj misiji u protekle dve decenije nije pošlo za tukom da izvedu visokorangirane članove UČK pred lice pravde. Kosovskom pravosuđu je naprosto nedostajalo političke volje i nezavisnosti da istražuje protiv Tačija i kompanjona“, dodaje ugledni švajcarski list.

To je razlog što je Specijalni sud, iako zvanično kosovski, smešten u Hagu. Do sada je u svojstvu svedoka ili osumnjičenih saslušano oko 250 bivših boraca UČK, a zaštićeni svedoci žive u Švajcarskoj i drugim zapadnim zemljama, navodi list.

„Najnovija sabotaža protiv pravosuđa mnogim kritičkim posmatračima na Kosovu liči na loš mafijaški film“, zaključuje Tagesancajger i prenosi reči Bekim Blekaja, aktiviste za ljudska prava: „Šteta je već načinjena. Sada postoji bojazan da će pojedini svedoci odbiti da svedoče iz straha za svoju bezbednost.“

Informativni portali u Nemačkoj preneli su i vest da je na Kosovu uhapšen prvi osumnjičeni koji će biti izveden pred sud u Hagu. U pitanju je Salih Mustafa, nekada jedan od komandanata UČK na severu Kosova, prenosi nedeljnik Štern na svom portalu.

Drugi mediji prenose da se Mustafa konkretno tereti za ubistvo jedne i mučenje šest osoba u jednom improvizovanom zatvoru u blizini Prištine. Žrtve su navodno bili kosovski Albanci koje je UČK označio srpskim „kolaboracionistima“.

Izveštavajući o tome, najveći švajcarski list Noje cirher cajtung piše takođe o zaštiti svedoka: „Najveći problem pravosudnog suočavanja sa ratom oduvek je bio da se svedoci motivišu da svedoče protiv uticajnih osoba u jednom stešnjenom društvu koje obeležavaju tesne porodične veze. Teški pokušaji zastrašivanja svedoka obeležili su dva procesa protiv bivšeg kosovskog premijera i nekadašnjeg komandanta UČK Ramuša Haradinaja.“

Curenje osetljivih dokumenata iz Haga list naziva „blamažom i aferom“ koja je zasenila korak od sedam milja načinjen u pravosudnom suočavanju sa kosovskim ratom.

priredio Nemanja Rujević                    DW.com

 

Vrativši dijalog „kući“ sa „izleta“ u Vašington, Srbija i Kosovo su u Briselu potvrdili svoju posvećenost evrointegracijama i dijalogu pod okriljem EU. Tu su otvorene možda i presudne teme procesa normalizacije odnosa.

Dijalog Srbije i Kosova pod pokroviteljstvom Evropske unije jeste dobio novi impuls, ali poznavaoci situacije iz Beograda nemaju velika očekivanja i procenjuju: sve se na neki način vraća na početak.

Većina albanskih partija u Srbiji zajedno izlazi na republičke izbore. Nadaju se osvajanju tri poslanička mesta i poboljšanju položaja Albanaca. Na lokalnim izborima u Bujanovcu su, međutim, u žestokoj konkurenciji.

Uprkos proglašenim merama izolacije i zabrane masovnog okupljanja građana, u romskim naseljima u Bugarskoj one nisu poštovane. Čak je i jedna romska svadba trajala tri dana. Zbog toga posebni timovi medicinskih i humanitarnih ekipa koji edukuju Rome o preporučenim merama kriznog štaba.

Dok je, u jeku pandemije, Zagreb pogodio zemljotres, na Kosovu još uvek podrhtava politička scena. Pala je Vlada Aljbina Kurtija, nakon što je doskorašnji koalicioni partner Demokratski savez Kosova podneo zahtev za izglasavanje nepoverenja Vladi Kosova.

Evropska komisija predstavila je dva izveštaja o napretku Albanije i Severne Makedonije u daljim reformama u vezi sa vladavinom prava, a naročito u područjima koja je Evropski Savet odredio u junu 2018.

Samoopredeljenje i Demokratska liga Kosova zajedno će da vladaju. A da bi se ispunila predizborna obećanja i pokrenuo dijalog sa Srbijom potrebni su tvrdi kompromisi, smatra urednica DW na albanskom Vilma Filjaj-Balvora.

Ako je "Makedonsko pitanje" skoro dva veka aktuelno na međunarodnoj sceni, hteo neko ili ne, samo po sebi se nameće pitanje, kako onda za neke Makedonija ne postoji.

Posle štapa umesto zaslužene šargarepe, između opcija o “norveškom modelu”, “Malom Šengenu” i “tampon zoni”  s jedne, i praznog terena na koji bi “utrčale” Rusija, Kina ili Turska, s druge strane, Makedonija se, duboko razočarana zbog nedoslednosti EU, izazvane francuskim egocentrizmom, sprema za vanredne izbore…

“Samopredeljenje” kao pobednik vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu, nije iznenađenje poznavaocima političkih prilika. Lider ovog pokreta,  ranije prepoznatljiv po oštrim stavovima, čestim protestima pa i suzavcu u skupštinskim klupama Aljbin Kurti, kaže da je njegova politička opcija,godinama, strpljivo gradila imidž boreći se  protiv dosadašnjih vladajućih stranaka, kriminala, nepotizma i korupcije.

Štampa na nemačkom i danas komentariše pobedu pokreta Samoopredeljenje na izborima na Kosovu. Podseća se na velikoalbanske ideje Aljbina Kurtija, ali i na to da je on nepotkupljivi borac protiv korupcije i nepotizma.

“Mali Šengen”, “nova Jugoslavija bez Slovenije i Hrvatske”, “balkanski Višegrad”…, su naslovi reakcija u medijima u region, na predlog srpskog predsednika o nalaženju zajedničkog interesa i pojednostavljivanju carinskih procedura, kako bi Srbija, Albanija I Severna Makedonija bile zamajac, da bi potom i ceo Zapadni Balkan, uklanjanjem dosadašnjih barijera za slobodu kretanja ljudi i prometa robe i usluga, postao regionalna ekonomska zona, jedinstveno tržište i prihvatljivija lokacija za strane investitore.

Strana 1 od 2

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim