Nakon četvrtih uzastopnih vanrednih izbora 2. oktobra ove godine, Bugarska je još uvek bez stabilne vlade. Prvi ukaz za formiranje vlade predsednik Rumen Radev doneo je pre samo nedelju dana posle dugotrajnog procesa konsultacija sa svim partijama koje su izabrane u parlament na oktobarskim izborima. Sada najveća parlamentarno zastupljena stranka GERB, koja je ranije bila na vlasti sa više vlada koje su bile gotovo neprekidne između 2009. i 2020. godine, predložila je vladu.

Šta se trenutno dešava?

GERB-SDS je izneo neverovatnog kandidata za premijera - šefa neurologije u najvećoj bugarskoj hitnoj bolnici "Pirogov" - prof. Nikolaj Gabrovski. Stranka koja se često dovodi u vezu sa masovnim korupcijskim praksama i koja je naterana da se povuče sa vodstva zemlje 2020. godine posle višemesečnih protesta, Gabrovskog i njegovu potencijalnu vladu predstavlja kao stručnjaka.

Međutim, mnogi od budućih članova kabineta koje je Gabrovski naveo su imena koja su u Bugarskoj dobro poznata iz prethodnih vlada, još od Bugarske socijalističke partije-Pokreta za prava i slobode-Nacionalnog pokreta za stabilnost i napredak 2005-2009. tročlana koaliciona vlada.

Predloženu vladu ove nedelje nije prihvatila skupštinska većina i prikupila je samo 113 od potrebnih 121 glasa. Većina stranaka je bila nepokolebljiva u svojoj odluci da ne podrži bilo kakvu vladu, koju je predložio GERB-SDS, jer su u posljednjih 12 godina temeljito uprljane korupcijskim skandalima. Nacionalni pokret za etnička prava i slobode podržao je prof. Gabrovskog za premijera – stranku koja je isto toliko ukaljana korupcijskim skandalima i optužbama kao i GERB. Druga partija koja je podržala Gabrovskog bila je novoformirana i izabrana u parlament prvi put u oktobru „Bugarski ustanak“ na čelu sa generalom Štefanom Janevim, koji je prošle godine bio privremeni premijer i bio ministar odbrane u vladi Kirila. Petkova, ali je od njega zatraženo da napusti svoju poziciju nakon što je negirao da se ruska invazija nazove ratom i kopirao opaske Vladimira Putina nazivajući je „specijalnom vojnom operacijom“.

Kako smo došli do ove tačke?

Trenutno u zemlji postoji prelazna vlada, koju je izabrao predsednik Rumen Radev. To je bilo neophodno nakon što je prethodna redovna vlada izglasana izglasavanjem nepoverenja krajem juna ove godine. Četvorodelni koaliciona vlada u početku nije bila baš stabilna i upravo je više stranaka u njoj dovelo do njenog raspada - na kraju „Takvi ljudi ne postoje“ na čelu sa šoumenom Stanislavom Trifonovim povukla je podršku mandatara „Nastavljamo promene ” i ubrzo potom GERB-SDS zatražio izglasavanje nepovjerenja, što je i prošlo.

Lideri „Nastavljamo promenu“ – Kiril Petkov i Asen Vasilev, obrazovani na Harvardu, prvobitno su bili deo prethodne prelazne vlade koju je uspostavio predsednik Rumen Radev. Nakon što su tada stekli popularnost kao članovi kabineta, pojačali su se da učestvuju na opštim izborima 2021. godine i na kraju pobedili, što je dovelo do konstituisanja pomenute četvoropartijske vlade.

Bugarska ima dugu istoriju davanja velikog poverenja (a samim tim i glasova) pridošlicama na političkoj sceni. Nedavno se isto dogodilo i sa „Takvih nema“ na čelu sa Trifonovim, koji je pobedio na izborima u julu 2021., ali do kraja ove godine – na izborima u oktobru 2022. nisu uspeli ni sa brojem glasova potrebnim za ulazak u parlament. .

Niko novi na horizontu

To je jedan od razloga zašto je velika verovatnoća da se ništa neće mnogo promeniti ako su pred Bugarskom još jedan opšti izbori početkom 2023. Trenutno, „Mi nastavljamo sa promenom“ su izgubili neke od svojih prvobitno entuzijastičnih glasača jer su morali da vladaju u teškom trenutku - posle pandemije Covid-19 i upravo kada je Rusija napala Ukrajinu u februaru ove godine. Mnogi birači počeli su da okrivljuju vladu bivšeg premijera Kirila Petkova za rast cena i inflaciju.

U međuvremenu, GERB-SDS je prikupio nešto više podrške nego na prethodnim izborima i uspeo da pobedi na izborima. Međutim – bez jasne većine, nisu uspeli da formiraju vladu.

Osim toga, izlaznost birača na prošlim izborima bila je rekordno niska - 39,41%. Ako se to ne promeni na budućim budućim izborima, malo je verovatno da će politički pejzaž izgledati drugačije nego danas, čak i ako se održe novi opšti izbori.

Problem sa Rusijom

Još jedna relativno nova stranka koja na svakim izborima prikuplja sve veću podršku je „Preporod“ – otvoreno proruska stranka koja širi dezinformacije i rusku propagandu i želi da Bugarsku izvede iz NATO-a i EU. Kada su prvi put uspeli da uđu u parlament, „Preporod” je sakupio 4,8 odsto glasova, dok su ovog oktobra to udvostručili na 10,18 odsto. Trenutno su fokusirani na suprotstavljanje potencijalnom prelasku sa bugarske valute „lev“ na evro i privukli su veliku pažnju ljudi koji se plaše da bi usvajanje evropske valute moglo da znači još veće cene i veću inflaciju.

U međuvremenu, predsednik Rumen Radev je svaki napor bugarskog parlamenta da glasa za davanje vojne pomoći Ukrajini u kontinuitetu slikao kao pitanje koje nije od primarne važnosti, kao i da je čak rekao da je Krim „naravno ruski“ tokom debate u njegovoj reizbornu kampanju krajem 2021. i rekavši da misli da će Rusija dobiti ovaj rat odmah nakon invazije u februaru.

Nastavak da ga vodi prelazna vlada koju je odabrao Rumen Radev, koji je više puta pokazao pripadnost ruskim interesima u protekloj godini, verovatno će mnogo značiti za budućnost Bugarske.

Ipak, još ništa nije definitivno odlučeno, jer Radev je rekao da planira da posle Nove godine da treći ukaz za formiranje vlade. Postavlja se pitanje da li će Bugarska dobiti redovnu vladu, ali je sumnjivo da bi ona ionako bila stabilna.

Autor: Mina S. Kirkova