Dobri duh Prespe i pitanje Kosova

maj 16 2019

I na predavanju makedonskog ministra spoljnih poslova Nikole Dmitrova u Berlinu moglo se čuti da je Severna Makedonija uzor u regionu. Da li će joj to pomoći da ove godine otvori pregovore sa EU?

Kao i dve nedelje pre toga na konferenciji o Zapadnom Balkanu, u Berlinu su ponovo bili složni oko jedne konstatacije: Severna Makedonija je trenutno „in“ i ostatku regiona može da posluži kao primer rešenjem svog višegodišnjeg spora oko imena sa Grčkom.

To se moglo videti i u utorak (14.5.) na predavanju makedonskog ministra spoljnih poslova Nikole Dimitrova na kojem se u parlamentarnom zdanju pored zgrade Rajhstaga okupilo više poslanika Bundestaga zaduženih za jugoistočnu Evropu, predstavnika diplomatskog kora i ostalih faktora političkog života Berlina koje bi se moglo svrstati u interesnu sferu zvanu Zapadni Balkan.

Pregovori moraju biti otvoreni u junu

Predavanje je otvorio poslanik Zelenih u Bundestagu Manuel Saracin koji je ujedno i potpredsednik Društva za jugoistočnu Evropu koje je i organizovalo taj skup ističući napretke Severne Makedonije u reformskom procesu i naravno oduševljenje postignutim dogovorom između Skoplja i Atene, što je jedan od retkih svetlih trenutaka u novijoj istoriji tog dela Evrope. Dimitrov se, nakon izlaganja punog anegdota iz procesa pregovora sa Grčkom oko imena Severne Makedonije, okrenuo pitanju budućnosti. A ona se, kao i za ostale zemlje u regionu, barem deklarativno nalazi u Evropskoj uniji. I tu je najvažnije pitanje davanja datuma za otvaranje pristupnih pregovora sa EU o punopravnom članstvu.

„Evropska unije jednostavno ne može, a da ne nagradi napredak Severne Makedonije“, rekao je Dimitrov. Evropska komisija će Savetu EU krajem maja preporučiti početak pregovora sa Albanijom i Makedonijom. No, kako se ponovno moglo čuti u Berlinu, postoje veliki protivnici bilo kakvog otvaranja novih pregovora, a to su pre svega Francuska i Holandija koje strahuju od jačanja desnih snaga u svojim zemljama.Severna Makedonija DW

Saracin je, kao i većina nemačkih poslanika, tu jasnog mišljenja: „Odluka o otvaranju pregovora mora se dogoditi na samitu EU u junu. Ona je već odavno trebalo da bude doneta.“ Saracin svoje mišljenje pravda činjenicom da je Severna Makedonija već odavno ispunila sve što se od nje tražilo. „Ostatak može da se proverava kroz pregovarački proces koji može da potraje godinama“, rekao je poslanik Bundestaga i izvestilac Zelenih za istočnu Evropu.

On je ujedno odbacio mogućnost da Severna Makedonija i Albanija, koje se često spominju u paketu, budu u pregovorima tretirane zajednički. „Tu važi pravilo regate, a ne voza. Onaj ko je bolji, taj će pre doći do cilja“, zaključio je Saracin.

A šta ako se pregovori ipak ne otvore? U to prisutni nekako ne žele da veruju, ali Dimitrov ipak upozorava: „Onda je sve moguće“.

Stabilnost zavisi od pomirenja

Potencijalnih žarišta nestabilnosti u regionu ne nedostaje. „Mi smo već jednom doživeli da se rat na Kosovu, da tako kažem, prelio i na tadašnju Makedoniju. Dakle stabilnost u regionu zavisi od pomirenja i pronalaženja rešenja za Kosovo“, rekao je Saracin. I on tvrdi da bi „duh iz Prespe“ mogao da ima pozitivan efekat na rešenje tog problema.

Ipak, i Saracin i Dimitrov znaju da rešenje problema u susedstvu ne zavisi od pozitivnog učinku grčko-makedonskog spora – ali to je za Severnu Makedoniju u ovom trenutku od drugorazrednog značaja. „Put Severne Makedonije ne zavisi od toga što će se događati u njenom susedstvu. Nerešavanje tog problema je prepreka za Srbiju i Kosovo, a ne za Severnu Makedoniju“, zaključio je Saracin.

„Nemamo probleme sa Srbijom“

Ipak, ne može se negirati da se Skoplje nalazi u veoma delikatnom diplomatskom raskoraku između želje da zadrži dobre odnose kako sa Prištinom (i to ne samo zbog Albanaca koji žive u Severnoj Makedoniji), tako i sa Srbijom. Da je to osetljivo pitanje moglo se videti pre dve nedelje kada je nakon konferencije o Zapadnom Balkanu predsednik Srbije Aleksandar Vučić pred istom zgradom u kojoj je Dimitrov sada održao predavanje, kritikovao makedonskog premijera Zorana Zaeva zbog toga što je na konferenciji navodno pravdao prištinske carine, u očima Beograda najveću prepreku nastavku pregovora.

Dimitrov je na direktno pitanje DW o odnosima Skoplja i Beograda ponovo odgovorio jednim citatom bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Kola koji je nakon nemačkog ujedinjenja rekao da je Nemačka „napokon okružena prijateljima“. „Tako je i sa Severnom Makedonijom: mi sa svim susedima imamo dobre odnose, bez obzira na neke izjave ili trzavice. Koga god da pitate u Beogradu on će vam reći: Da, mi smo prijatelji sa Severnom Makedonijom. I ja mogu da kažem: Mi zaista nemamo nijedno veliko otvoreno pitanje sa Srbijom“, rekao je Dimitrov.

Ipak, i on je morao da prizna da je odnos Skoplja prema severnom susedu diplomatski ples na žici. „Kosovsko pitanje je teret za čitav region. Najveći problem naravno za one koji su direktno uključeni. Naš interes je stabilnost u čitavom regionu ali mi se nećemo mešati. Ako možemo da budemo od pomoći, bićemo tu, ali se nećemo mešati“, zaključio je Dimitrov.

Autor Nenad Krajcer         DW.com

 

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim