Potresi na Kosovu u jeku pandemije

april 04 2020

Dok je, u jeku pandemije, Zagreb pogodio zemljotres, na Kosovu još uvek podrhtava politička scena. Pala je Vlada Aljbina Kurtija, nakon što je doskorašnji koalicioni partner Demokratski savez Kosova podneo zahtev za izglasavanje nepoverenja Vladi Kosova.

Dok se potres u Zagrebu nije mogao predvideti‚politički potres u Prištini je bio očekivan jer je bilo evidentno da prethodna tzv. “ratna“ politička struktura na Kosovu, nije mogla da se pomiri sa pobedom Samoopredeljenja i Aljbina Kurtia. Nakon traženja načina da  Kurti uopšte i ne formira vladu, kako se to ipak desilo, tražili su način da ona bude uništavana iznutra. Poznavaoci političkh prilika na Kosovu kažu da je to radio sam Isa Mustafa postavljajući svoje ljude na poziciju odakle je tako nešto bilo moguće činiti.

Razlog može da se nagađa, ali je svakako to izazvalo velike nesuglasice u redovima političke opcije koju predvodi Mustafa,a koja je bila  koalcioni partner Samoopredeljenju. Sukobili su se članovi mlađe generacije DSK i oni stariji koji su do sada učestvovali u vlasti sa svim drugim političkim opcijama.

Ono što je interesantno i što otvara prostor za eventualno nove sumnje, je činjenica da je toj sednici na kojoj je oborena vlada Aljbina Kurtija, prisustvovao i ambasador SAD-a na Kosovu Filip Kosnet, što je među pristalicama Aljbina Kurtija shvaćeno kao direktna podrška iz Vašingtona obaranju vlade. Teške reči su upućene američkoj administraciji na društvenim mrežama.

Čak je i sam Kurti u svojoj objavi na Facebook-u, što je i predstavljalo njegovo prvo obraćanje nakon pada vlade, okrivio specijalnog izaslanika američkog predsednika za dijalog Beograda i Prištine Ričarda Grenela da je svojim izjavama podstakao dešavanja :

„Svrha izglasavanja nepoverenja nije bilo svrgavanje vlade, već slabljenje vlade. A to je podstakla poruka Grenela: na Kosovu je preko 80 poslanika spremnih da rizikuju živote građana samo da prođe predsednička razmena teritorija", napisao je između ostalog Kurti u svom obraćanju na društvenoj mreži Facebook, naglasivši da će nastaviti da radi kao šef vlade u ostavci, koja je na dužnosti, a ne kao predvodnik neke vanredne "prinudne vlade".

Na Kosovu su sada svi stručni u čitanju postupaka američke administracije i mišljenja su podeljena. Pojedini smatraju da prisustvo američkog ambasadora na sednici skupštine Kosova nije ništa novo pogotovo kada se raspravlja o nečemu važnom. To je i do sada bilo tako. Veće je iznenađenje što je DSK po prvi put od svog osnivanja,odbio zahtev Pariza i Berlina da ne ruši vladu. Time su kosovski političari zbog svojih međusobnih nesuglasica, pokrenulo nesuglasice i među tzv. kosovskim prijatejima.

Na pitanja Kosovskih novinara da li je Kurti u pravu kada osuđujućim tonom govori o značaju izjave Grenela za političku situaciju na Kosovu, specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Beograda i Prištine kaže da pitanje razmene teritorija nikada nije pomenuto u njegovom prisustvu i dodao da za njega lično to nije dobra opcija.

Razmena teritorije nije dobro prihvaćena ni među većim brojem žiteljima Kosova,bez obzira kojoj zajednici pripadali. Upravo u rušenju vlade vide mogućnost da se ta ideja vrati na pregovarački sto.

Upitani da li smatraju da bi nakon pada vlade Aljbina Kurtija trebalo održati nove izbore, većina građana je za tu opciju dok samo mali broj njih smatra da bi problem trebalo rešavati bez izbora.

Poznavaoci političkih priliika na Kosovu ne očekuju nove izbore. Ne zbog vanredne situacije u skoro čitavom svetu zbog pandemije virusa Corona, već iz straha oponenata Kurtija od potpung debakla. Teško bi bilo objasniti narodu Kosova, zašto političari na Kosovu stvaraju političke potrese dok se sve države trude da sačuvaju svoj narod od bolesti.Takav scenario bi mogao Saoopredeljenju koje predvodi Kurti,da donese političku moć koja bi mu omogućila apsolutnu većinu na eventualnim novim izborima.

Iz tog razloga,čini se da je  stvoren svojevrsni savez na Kosovu „svi protiv Aljbina Kurtia“ i pretenciozno je predviđati šta će se dešavati u narednom periodu.

Oni koji poznaju na šta je sve spreman Hašim Tači,predsednik Kosova, ne isključuju mogućnost da on iskoristi trenutnu političku situaciju i u momentu kada Kosovo nema vladu,preuzme sve dalje korake u ime Kosova,a sve kako bi ojačao svoju političku poziciju.

S druge strane, moguće je da će sve političke opcije koje su protiv politike Aljbina Kurtija, po svaku cenu pokušati da sastave novu vladu bez Saoopredeljenja, iako to nije jednostavno s obzirom na to da po Ustavu Kosova predsednik mora prvo da ponudi  stranci sa najviše osvojenih glasova,u ovom slučaju Samoopredeljenju, da formira vladu.A to nije ono što oni žele.

Ni ovde se ne isključuje politička moć I umeće predsednika Kosova.Javnost ne sumnja da on može izvrši pritisak na Ustavni sud i sve strukture,kako bi se stvorila vlada bez Aljbina Kurtija i izbegli novi izbori.

Aktuelnu situaciju na kosovskoj političkoj sceni, nakon što je izglasano nepoverenje vladi, sve države pomno prate i jednoglasni su u pozivu da se Ustav poštuje kako bi se brzo donosile odluke i time omogućilo privremenoj ili novoj vladi da njihov prioritet bude zaštita života građana.

MIC

Anketa

Sve više medicinara odlazi iz Srbije. Kakav je Vaš stav o tome?

  • Brinem jer najbolji odlaze i ne znam ko ostaje da nas leci
  • Nema razloga za brigu, to su normalne migracije
  • Ne brinem, verujem državi da ce zaustaviti odliv mozgova

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim