Srbija-Kosovo: Pozitivni signali sa sastanka u Briselu

septembar 08 2020

Vrativši dijalog „kući“ sa „izleta“ u Vašington, Srbija i Kosovo su u Briselu potvrdili svoju posvećenost evrointegracijama i dijalogu pod okriljem EU. Tu su otvorene možda i presudne teme procesa normalizacije odnosa.

Treća runda obnovljenog dijaloga Beograda i Prištine, održana juče (7.9.) u Briselu, bila je specifična zbog nekoliko stvari. Prvo, trajala je kraće od uobičajenih maratonskih sastanaka, tako da su pregovarači izašli sa zaključcima već nakon dva sata zajedničkih razgovora. Druga specifičnost jeste da su zaključci sve tri strane, u odnosu na raniju kakofoniju, ovoga puta bili jednoglasni i pozitivni.

„Najpozitivniji“ je bio domaćin, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak. On je ocenio da su Beograd i Priština „u potpunosti napredovali“ u razgovorima o raseljenim i nestalim licima i ekonomskoj saradnji.

„Naši pregovori kao i obično su intenzivni i nisu uvek laki, ali prevagnula je volja obeju strana da unaprede svoje rasprave, uprkos bolnim i složenim pitanjima o kojima se razgovara“, rekao je Lajčak.

Premijer Kosova Avdulah Hoti „sa zadovoljstvom potvrđuje da je bilo napretka“, dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da „nije nezadovoljan sastankom“ i u prvi plan ističe važnost rešavanja ekonomskih pitanja, ali i dogovor o usvajanju kosovskog zakona o povratku raseljenih.

Takav duh jednoglasja, barem na rečima, sa malo konkretnih detalja o primeni dogovorenog, nadogradila je zajednička izjava Vučića i Hotija u kojoj obe strane naglašavaju „najviši prioritet EU-integracija“, „nastavak rad na dijalogu kome posreduje EU“ i obećavaju da će „duplirati napore u usklađivanju sa EU“.

Specifičnost ove runde dijaloga Beograda i Prištine u Briselu ogleda se i u tome što se na sastanku, ali i na njegovim marginama, više pričalo o sporazumima iz Vašingtona, nego o onome što je konkretno na stolu u EU. Iz te perspektive može se tumačiti i insistiranje EU-posrednika da se ovoga puta, bez bilo kakvih „iskakanja“ i „improvizacija“ dve strane, u prvi plan sa briselskog sastanka stavi jedinstvo i napredak, a – možda i najvažnije – ponovno izričito obavezivanje Srbije i Kosova na primarnu poziciju EU kada je reč o normalizaciji odnosa, ali i zajedničke budućnosti.

Priznanje kao cilj i nemoguća misija

Ono što je ostalo isto i na ovoj rundi dijaloga Beogrda i Prištine jeste insistiranje kosovskih predstavnika na terminu „međusobno priznanje“, što je, prema već viđenom scenariju, izazvalo uzbunu predstavnika Beograda. Na izjavu premijera Kosova Avdulaha Hotija da napredak postignut u okviru dijaloga po bilo kojoj od otvorenih tema vodi samo ka jednom, a to je „normalizacija odnosa kroz međusobno priznanje“, reagovao je glavni pregovarač Beograda Marko Đurić: „Hoti ponovo laže! Na sastanku se nijednom rečju nije pričalo o međusobnom priznanju“, poručio je Ðurić.

Sintagma „međusobno priznanje“ svojevrsni je lajtmotiv, misao vodilja, simbol i cilj Kosova u dijalogu sa Srbijom – a sve baš suprotno Beogradu. Međusobno priznanje, koliko god veliko i presudno zvučalo, našlo se prvi put tek usput pomenuto, a kasnije je i izbačeno, u nacrtu američkog dokumenta koji su usaglašavale tri strane u Vašingtonu. U petak je Vašingtonu Ričard Grenel, specijalni izaslanik predsednika Donalda Trampa, najavio da će se međusobno priznanje „naći detaljno na agendi u Briselu“: „Mi pokušavamo da uskladimo rad po tom pitanju sa Evropljanima“, objašnjavao je Grenel.

Evropljani, sa svoje strane, ni u jednom dokumentu ne pominju međusobno priznanje. Čak i na direktno pitanje da li će međusobno priznanje biti deo mogućeg pravnoobavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova i ko sastavlja taj dokument, u Briselu „diplomatski“ odgovaraju da EU „ne nameće rešenja“, a da će normalizacija podrazumevati ono što se „dve starne dogovore oko svih otvorenih pitanja“.

„Evropska unija olakšava proces tako što stvara prostor za obe strane da se dogovore o svim otvorenim pitanjima. A šta god se dogovori, stavi se na papir“, objašnjava portparol EU Peter Stano.

Preko pojedinačnih tema do sveobuhvatne normalizacije

Izvesno je da za Prištinu nema normalizacije bez neke forme priznanja od strane Beograda, ali i da ta forma i njena cena moraju biti prihvatljive za srpsku stranu. Ono za šta je Srbija u ovom trenutku najviše zainteresovana, jeste ekonomski razvoj i položaj srpskog stanovništva na Kosovu. Dokument potpisan u Vašingtonu 4. septembra u izvesnoj meri odnosi se upravo na jačanje američkih investicija u Srbiji i ulaganje u infrastrukturne projekte.

Sa svoje strane, EU će u oktobru predstaviti ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan koji bi trebalo da bude „težak“ oko 14,5 milijardi evra. Prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, Srbija sada očekuje da vidi koji će joj novac i projekti biti na raspolaganju u narednom sedmogodišnjem periodu.

Istovremeno, u Briselu je na poslednjoj rundi razgovora Vučića i Hotija otvoreno pitanje Zajednice srpskih opština koje bi trebalo, ako se primeni na terenu, da odgovori na pitanja zaštite interesa i prava srpske manjine na Kosovu. Paralelnim rešavanjem velikih i komplikovanih tema kao što su ekonomija, finansijska potraživanja, imovina i status nevećinskih zajednica, ulazi se u ključnu fazu koja bi mogla da bude „biti ili ne biti“ za konačan sporazum o normalizaciji odnosa dve strane.

„U pitanju su vrlo osetljive i bitne teme za buduće odnose Srbije i Kosova i za svakodnevni život građana“, naglašava i šef diplomatiije EU Žozep Borel.

Razgovori upravo o tim temama nastavljaju se već sledeće nedelje u Briselu, gde će se, kako insistiraju u Evropskoj uniji, Srbija i Kosovo sastajati sve dok se ne nađu obostrano prihvatljiva rešenja za sva otvorena pitanja – jednom i zauvek.

DW.com

Anketa

Sve više medicinara odlazi iz Srbije. Kakav je Vaš stav o tome?

  • Brinem jer najbolji odlaze i ne znam ko ostaje da nas leci
  • Nema razloga za brigu, to su normalne migracije
  • Ne brinem, verujem državi da ce zaustaviti odliv mozgova

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim