Da li je Srbija u sajber-ratu?

maj 21 2022

Talas anonimnih dojava o postavljenim bombama uznemirio je Srbiju. Do sadu su identifikovane lokacije 19 mejlova odakle su stizale dojave, a o motivima se još nagađa. Da li se može reći da je u pitanju sajber-terorizam?

Aleksa Plemić se u ponedeljak ujutru taman spremao da krene u školu, kad je stiglo obaveštenje: na mejl-adresu škole stigla je anonimna dojava da je u njoj postavljena bomba. „To je bilo vrlo stresno, jer je to jedna nova situacija u kojoj ne znamo kako da reagujemo“, priča Aleksina majka Gordana.

Na sličan način dan je počeo za još hiljade porodica, jer su dojave o bombama stigle na adrese najmanje 200 osnovnih i srednjih škola, pretežno u Beogradu. Stariji učenici koji su već bili u školama, odmah su vraćeni kući, a one mlađe su učitelji odveli na bezbedno i sa njima sačekali roditelje.

„To je više izbacilo iz ritma roditelje nego decu“, priča za DW Gordana Plemić. Ona je i predsednica Udruženja „Roditelj“. „Roditelji kažu da škole jesu odreagovale brzo, ali definitivno nikome od nas neće biti svejedno narednih dana da šaljemo decu u školu, jer ne znamo kako će ovo da se razvija, ni šta te dojave znače, ni koliko su naša deca bezbedna i da li će jednog dana da bude prava dojava ili će se nešto desiti bez dojave“, priča Plemić.

Poplava lažnih dojava traje mesecima

Srbija se od marta nalazi na meti anonimnih dojava o postavljenim bombama. U početku su pod pretnjom bombi bili letovi iz Beograda za Rusiju, da bi proteklih dana situacija eskalirala toliko da je njihov broj teško čak i utvrditi. U saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova navodi se da je u 48 navrata stiglo stotine pretećih poruka. Osim na bombe u školama, dojave su upozoravale i na bombe ispod mostova, u tržnim centrima, restoranima, železničkoj stanici, elektrani, vodovodu, pa čak i bolnicama.

„Preteće poruke su slate sa servisa Gmail, ProtonMail, Eunet mail, Yandex, kao i putem anonimnih telefonskih poziva“, navodi MUP. Do sada su identifikovane lokacije ukupno 19 mejl-adresa, iz Srbije, ali i inostranstva. „Utvrđeno je da je osam takvih pretnji stiglo iz Polјske, četiri iz Gambije, po dve iz Irana i Nigerije i po jedna iz Ukrajine, Slovenije i Rusije.“

Kada mejlovi dolaze sa servera koji kao svoj biznis-model naglašavaju privatnost, onda je veoma teško doći do podataka o počiniocima, objašnjava za DW stručnjak za sajber-bezbednost Adel Abusara.

„Ako uzmemo Proton-mejl kao primer, put kojim bi jedino moglo da se dođe do rezultata jeste da naše Ministarstvo unutrašnjih poslova kontaktira Europol, oni švajcarsku policiju, policija sudstvo, onda sudstvo naloži Proton-mejlu da otkrije vlasnike mejl s kojih je poslato, pa onda sledi pravna bitka“, kaže Abusara.

A ta bitka može da potraje, jer serveri čija poslovna politika izuzetno vrednuje zaštitu podataka svojih korisnika imaju čitave timove advokata koji se bore protiv svakog zahteva koji od njih traži otkrivanja podataka svojih klijenata. „Zato je taj put dosta težak i dugačak, i ne zavisi toliko od naših institucija“, objašnjava Abusara.

„Ovo je napad na Srbiju“

O razlozima za ovako masovne dojave za sada se usuđuju da sude jedino državni zvaničnici, koji su saglasni u oceni da se radi o pritiscima iz inostranstva zbog neuvođenja sankcija Rusiji. „Jedina smo zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji i pritisci su neverovatni iz dana u dan“, rekla je premijerka Ana Brnabić.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin dodaje da se radi o „specijalnom ratu“ s ciljem da „Srbija prestane da vodi samostalnu politiku i da odluke donosi pod pritiskom i u strahu“. „Napadi na našu zemlju nisu ni pokrenuti, ni sprovedeni od strane bilo kog pojedinca. U pitanju su masovni, organizovani i veoma skupi hakerski napadi, vođeni iz različitih centara za hibridno ratovanje“, navodi se u saopštenju ministra.

Stručnjaci, međutim, kažu da se u ovom trenutku teško mogu sa sigurnošću tumačiti motivi, ali da se u svakom slučaju ne može govoriti o terorističkom napadu, niti sajber-terorizmu. „To što nešto dolazi s ruskog ili švajcarskog servera apsolutno ne znači da vas je Švajcarac ili Rus napao, već da je neko koristio tehničku mogućnost da u ovom slučaju izaziva paniku, a može da bude bilo gde“, objašnjava Abusara.

Srbija, pri tom, nije izolovan slučaj. Dojave o bombama stižu i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Rumuniji – premda ne tako masovno, a proteklih godina su slični slučajevi zabeleženi i u drugim delovima sveta.

„Bio je slučaj dečaka tinejdžera pre tri godine koji na hiljade adresa različitih škola i vrtića slao poruke o bombama i doveo do paralize institucija, tako da se te stvari dešavaju, samo je pitanje koliko ste u mogućnosti brzo da reagujete u pravnom smislu“, objašnjava Abusara.

Posledice mogu da budu dugoročne

Iako se nijedna od dosadašnjih dojava nije pokazala istinitom, za policiju je svaka dojava značila izlazak kontradiverzione jedinice na teren, evakuaciju svih građana koji su se na tim mestima zatekli, i detaljan pregled svakog kutka.

„To svakako dovodi do iscrpljivanja sistema i zato se nadam da će ipak da prestane. Nikad ne možete da imate dovoljno ljudi da odgovore na sto lažnih dojava o bombama svakog dana“, kaže Abusara.

Iz MUP-a dodaju da se šteta zbog izgubljenih radnih sati i obustavljanja rada privrede meri milionima. Osim privrede, na udaru je i školstvo koje se posle gotovo trogodišnje borbe s epidemijskim uslovima rada, tek vratilo u normalne tokove.

„Ovo sve dolazi u trenutku kad osmaci spremaju završne ispite, maturanti maturske ispite, a nastavnici pokušavaju da nadoknade ono što su izgubili tokom korone. I sad se ponovo vraćamo na onlajn nastavu, ponovo gubimo časove, tako da veliki će biti stresovi i za nastavnike i za đake i za roditelje, a onda i ponovo po ko zna koji put gubljenje od nastave“, kaže za DW predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković.

Abusara ipak smatra da građani Srbije nemaju razloga za strah, ali napominje da to i dalje ne znači da bi svaku dojavu trebalo pažljivo proveriti, jer bi za slučaj da samo jedna ipak ne bude lažna, razmere posledica bile ogromne.

DW.com

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim