Tradicija i patrijarhalno vaspitanje odlika je Novog Pazara u kome žive većinski bošnjaci i pravoslavci. To je jedan od malo gradova u Srbiji iz koga stanovnici odlaze u inostranstvo na rad, ali se uvek vraćaju.

Zvuk starih i dotrajalih mašina u ogromnoj hali fabrike za mnoge stanovnike Trstenika i okoline, najbitnija je stvar tokom dugih 70 godina.

“U ovoj zemlji radnici su prezrivo odbačeni, a o tome intelektualci, osim vrlo retkih ćute jer imaju komfor i privilegije koje im obezbedjuje država. Intelektualci se neće boriti za radnike, za svoja prava radnici moraju da se sami izbore”, izjavio je jedan od osnivača Udruženog pokreta slobodnih stanara (UPSS)  Djokica Jovanović na tribini koju je taj pokret organizovao pod nazivom “I radnike ubijaju, zar ne?”.

„Mi opet nemamo ništa. Ni osmosatno radno vreme, ni socijalnu ni zdravstvenu zaštitu. Sve smo izgubili. Nije to išlo preko noći. Danas smo skuvani kao ona čuvena žaba. Kad to vidim, onda je Prvi maj postao ruglo.“