Dve Danijele dele dom i ljubav prema suvenirima Foto: S. Djordjević

Dve Danijele dele dom i ljubav prema suvenirima

novembar 04 2018

Držači za olovke u obliku opanka, piksle u obliku šajkače, zeke i mede, samo su neki od suvenira od gipsa koje u improvizovanoj radionici u porodičnom domaćinstvu u Gornjoj Vrežini kraj Niša prave  Danijela Petković (36) i Danijela Minić Petković (49).

Dve Danijele udate su za dva rodjena brata, Ivana i Zorana , i žive u istoj kući, a osim što imaju ista imena, imaju i istu ljubav prema izradi suvenira mada je Danijela Petković po struci muški frizer, a Danijela Minić Petković  završila je jezički smer gimnazije.  

Izradom suvenira počele su da se bave pre otprilike godinu i po dana, kako bi dopunile porodični budžet pošto su bez stalnog zaposlenja. Time su i nastavile porodičnu tradiciju proizvodnje gipsanih figurica u familiji Petković.uspesanzivotnaselu vrezina 6

„Stric Danijelinog i mog supruga pravio je suvenire, a nakon njegove smrti u proleće 2017. godine niko od njegovih ukućana nije želeo da nastavi da se time bavi. Nas dve smo rešile da se oprobamo u tom poslu, pošto smo već imale neko iskustvo jer smo pomagale stricu  kada je imao velike porudžbine. Dobile smo podršku supruga, oni su nam napravili kalupe za izradu suvenira i krenula da radimo“, rekla je Danijela Petković za Medijski istraživački centar.

Ona je kazala da je izrada suvenira zahteva dosta vremena pošto se sve operacije rade „ručno“, a svaku figuricu potrebno je uzeti u ruke najmanje 27 puta.

uspesanzivotnaselu vrezina 1

„Za izradu suvenira potrebna su nam tri do četiri dana, u zavisnosti od toga da li ih pravimo tokom leta ili zime. Prvog dana izlivamo smesu od gipsa u kalupe, a potom sledi sušenje. Ukoliko je toplo potreban  je jedan dan da se osuše, dok je dan više potrebno kada je hladno. Sledi onda farbanje i lakiranje“, rekla je Danijela Petković.

Prema njenim rečima, izradom suvenira od gipsa u našoj zemlji bavi se veliki broj ljudi tako da je konkurencija velika, ali su njih dve uspele da putem interneta pronadju kupce.

„Razmišljamo o tome da otvorimo radnju i da se ozbiljno posvetimo proizvodnji suvenira. To nam je predstojeći korak u radu. Nismo odmah osnovale radnju, jer nismo bile sigurne da li ćemo se snaći u poslu, da li ćemo naći kupce. Sada vidimo da bi na taj način mogle da obezbedimo mnogo više posla“, kazala je Danijela Petković.

uspesanzivotnaselu vrezina 2

Danijela Minić Petković izjavila je za Medijski istraživački centar da im je, kao i u svakom poslu, u početku bilo malo teško, ali da su se vremenom uhodale i sada su odličan tim.

„Odlično saradjujemo i dopunjujemo se tako da nam nije naporno. Bilo bi svakako drugačije da samo jedna od nas radi, ovako radimo timski i delimo posao. Rad kod kuće ima svoje i dobre i loše strane, ali preovladjuju dobre. Nemate troškove prevoza, tu ste sa decom, možete da im pomognete oko domaćih zadataka i svega drugog što ima zatreba. Devojčice nam ponekad pomognu, uglavnom oko bojenja“, izjavila je Minić Petković i dodala da ona ima ćerku  Petru i sinove Jovana i Petra, a njena jetrva ima devojčicu Ivu i sina Djordja.

uspesanzivotnaselu vrezina 8

Ona je kazala da se tražnja za suvenirima veoma razlikuje tokom godine, tako da ponekad moraju da rade od jutra do mraka, a nekada nemaju kupce.

„Tokom zime suvenire uglavnom prodajemo na Kopaoniku, a tokom godine prodajemo ih ne samo kupcima iz Nišu već iz mnogih drugih mestima, pre svega iz banja i sa planina. Imamo već dvadesetak različitih suvenira, ali stalno povećavamo njihov broj jer kada nam ljudi zatraže neku figuricu, napravimo kalup i uradimo čitavu seriju“, rekla je Minić Petković.

uspesanzivotnaselu vrezina 4

Direktorka niške Kuće klastera Danka Milojković izjavila je za Medijski istraživački centar da je za razvoj ženskog preduzetništva neophodna podrška čitavog društva koja će se izmedju ostalog ogledati i u lakšem odobravanju kredita kod Fonda za razvoj i poslovnih banaka.

„Ženama je mnogo teže nego muškarcima da dobiju kredit jer nisu vlasnice imovine.

Pristup, recimo Fondu za razvoj ženama je veoma komplikovan jer nisu vlasnice bilo čega,  nemaju mogućnost da imaju hipoteku i da dobiju kredit kojim bi razvile svoj posao. Ženskim udruženjima je vrlo teško da pridju raspoloživim fondovima lokalnih samouprava jer moraju da pišu projekte, a one se bave ručnim radovima, proizvodnjom hrane, vaspitavanjem dece, gerontodomaćice su i nisu stručne za pisanje projekata“, istakla je Milojković.

Ona je kazala da su preduzetnice i predstavnice ženskih udruženja predvodjene Kućom klastera  nedavno ukazale  na potrebu prilagodjavanja mera  Fonda za razvoj prema aktuelnim potrebama i mogućnostima potencijalnih preduzetnica.

„Predstavnicima Fonda predloženo je uvodjenje posebne linije za žensko preduzetništvo koja bi obuhvatala potencijalne, postojeće i start-ap preduzetnice. Pozajmice bi bile sa fiksnom kamatnom stopom od jedan odsto, grejs periodom za početnice u biznisu od tri godine, grantom od 20 odsto i garancijom u prostoru i opremi koji su predmet kreditiranja“, kazala je Milojković.

uspesanzivotnaselu vrezina 3

Kako je rekla Milojković, na sastanku sa rukovodstvom Fonda za razvoj predloženo je proširenje delatnosti Fonda kroz uvodjenje podške i za konsalting, knjigovodstvene, medicinske, turističke i ugostiteljske usluge, stare zanate, i za mikro i male proizvodjače tradicionalnih alkoholnih pića kao što su rakije i likeri.

„Na sastanku je takodje predočeno da je start-ap programa Fonda dobar, ali da bi ga neko koristio treba da ima registrovanu firmu u Agenciji za privredne registra. Medjutim, to košta kao da se radi o iskusnoj firmi, a početnicima treba pomoć da počnu, a ne da plaćaju poreze i doprinose dok još nisu ni pokrenuli posao. Primera radi, štićenice Sigurne kuće ili Udruženja samohranih majki nisu vlasnice nekretnina, nemaju ni krov nad glavom, a posao moraju naći što pre i nastaviti redovan život“, izjavila je Milojković.

Ona je dodala da sredstva Fonda treba da budu prilagodjena ugroženim grupama kao što su žene na selu i samohrane majke, kako bi iz ugrožene kategorije prešle u samoodrživu grupu stanovništva.

Tekst: B.Ljubisavljević

Foto: Saša Đorđević

disclaimer min kulture selo

 

 

Radionice

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim