Gradnja Moravskog koridora samo što nije. U Ministarstvu građevinarstva kažu da će početi odmah nakon zaključivanja komercijalnog ugovora, a da su pregovori o zaključivanju u toku. Moravski koridor biće dug 111 kilometara i povezaće istok i zapad Srbije, pa će oko pola miliona meštana Čačka, Kraljeva, Vrnjačke Banje, Trstenika, Kruševca, Stalaća i Ćićevca umesto 50 na sat, ovom deonicom konačno voziti brže. Ono što buni većinu meštana je šta će biti sa njivama koje se nalaze na mestu budućeg autoputa, ali i još bitnije, da li im dodatno preti opasnost od izlivanja Zapadne Morave koja im svake godine pravi veliku štetu. Posebno što su iz medija čuli da će Morava promeniti maršutu.

Svake godine Zapadna Morava poplavi sve što joj se nađe na putu. U okolini Kraljeva je najopasnija i najnepredvidivija, plavi i njive i okolne kuće, pa se svakog proleća iznova plaše meštani sela Sirča, Oplanići i Grdica. Tu Morava krivuda i meandrira kako joj se hoće, sama sebi pravi put.

Aleksandra Radenković iz sela Sirča neizostavno godišnje računa štetu u voćnjaku i u firmi koja se nalazi na samom početku voćnjaka, tik do puta.

„Svake godine nas Morava plavi, ali nikad kao 2014. i 2016. Te godine je metar i po vode bilo u objektu. Voće je nekako preživelo“, kaže Aleksandra i dodaje da oni još i imaju sreće. Objašnjava da je znatno gora situacija niže u selu, gde su ljudi ostajali bez ičega. Njen suprug dodaje da se nadaju da će to da se reši jer se u sporu Moravu sa nesređenim priobaljem pod uglom od 90 stepeni uliva znatno brži Ibar, pa ga i ne čudi što su poplave uobičajene.

A u dnu sela, zatekli smo nekoliko domaćinstava i vidljivih tragova od vode na zidovima kuća i štala. U svom dvorištu kako sprema stoku na ispašu, upoznajemo Dušana Andrića. Kaže da su to tragovi od pre mesec i po dana.

„Evo ovde do crepa, a na kući se tačno vidi dokle je voda došla, vidi se linija – do pola kuće, a neke objekte je čak voda porušila, upropasti me svaki put, al’ nikad kao 2014. godine. To me je uništilo“, objašnjava Dušan Andrić, sedamdesetdvogodišnji penzioner iz sela Sirča koji živi vrlo blizu Zapadne Morave. On na svom imanju ima i dosta stoke i dosta zemlje. Kaže da je šteta uvek ogromna, ali tu 2014. uvek pominje kao najgoru.

„Niko mi nije dao dete ni dinar, i ne mora, ja radim i imam, ali niko ništa. Odnelo sve, odnelo i seno, ovo ovde što vidite, to je od ovog leta. Ulazi voda u kuću, sve upropasti“. Na pitanje šta se desilo sa stokom ako je Morava došla do grudi, on odmahuje rukom i sa drhtavim glasom odgovara: „Ništa, nije ništa bitno“, i ubrzo dodaje: „Ama otišlo to niz Moravu, ne može da se spase. Reka je jade nanela ljudima, jade mi je nanela, i meni u kući i drugima. Ova zadnja od pre mesec i po dana, jade nam nanela. Evo sve se vidi“, pokazuje energiščno rukama obrise vode po zidovima kuća i na štali gde čuva bikove, koze, ovce, svinje i konje.

Baš blizu njegove kuće biće jedna od petlji Moravskog koridora. Nada se samo da će nekako sačuvati sklepani mostić za koji kaže da jedino on održava, jer tuda svaki dan vodi stoku na ispašu, a tu je i najkraći put do Kraljeva.

Kuda će proći Moravski koridor, već je poznato, urbanistički projekat je video i direktor javnog preduzeća za uređivanje gradskog građevinskog zamšljišta Vladimir Nestorović. Međutim, još uvek nije video glavni projekat koji je urađen za građevinsku dozvolu, pa se nada da će struka uraditi to kako treba.

„Taj prostor oko sela Sirča, Oplenići, Grdica je plavni prostor. A desetogodišnji je plan da se Morava sredi, i nama odgovara da se to uradi sada uz autoput. Autoput bi sada trebalo da bude bedem ka gradu i ka Grdici koja je stalno imala problem i Morava će se urediti između autoputa i tih naselja. Postavlja se pitanje da li će sad plaviti druga strana, ali ja koliko znam, mada ovo govorim sa rezervom jer nisam video projekat koji je urađen za građevinsku dozvolu, da će se sve projektovati tako da se sredi kompletno korito Morave, i naravno, ja iskreno verujem da nijedan projektant neće sebi dozvoliti luksuz da pomeri reku, da jedan problem reši, a da ga stvori na drugom mestu. Siguran sam da će to raditi ljudi koji su ozbiljni hidroinženjeri i da znaju šta rade“, kaže Nestorović i dodaje da će se raditi eksproprijacija zemljišta za autoput, a da ne da li se to odnosi i na sliv reke.

Arhitekta iz Kraljeva Vasko Nikolov međutim izražava bojazan kako će to sve biti uređeno, posebno što održanoj javnoj raspravi u Kraljevu nije bilo dokumenta o  hidrotehničkoj studiji, kao ni studija uticaja na životnu sredinu za koju kaže da je obavezna za bilo koji projekat. „Ja se bojim sledećeg: kad se ispravi Morava, logična posledica ispravljanja toka reke je ubrzanje reke toka, logična posledica ubrzanja toka reke je da će doći do produbljivanja korita jer više neće biti nanosa, počeće da se čisti reka i produbiće se korito. To je jedan uticaj, a drugi po meni veoma bitan je što će se smanjiti biološki sloj vode, a treće pitanje je šta se dešava sa postojećim mostovima“, kaže Nikolov.

U ministarstvu građevinarstva kažu da će biti obezbeđena zaštita od velikih voda i erozivnog dejstva Zapadne Morave sa pritokama, kao i da je urađena hidrološka studija za potrebe izgradnje Moravskog koridora kojom se planira uređenje ove reke. Time će, kažu u Ministarstvu, biti stabilizovano rečno korito i odbrana od poplava.

Za Gorana Rodića iz Građevinske Industrijske Komore Srbije najveće je pitanje ko će da radi na ovim poslovima. Saobraćajni institut CIP je radio projekat, ali javna je tajna da je na tenderu za izvođača radova dobio konzorcijum američke i turske firme Bethel i Enke. Prema njegovim rečima, neophodno je da se sačuva ekologija i sigurnost puta koji ide pored Zapadne Morave, jer se ova reka koristi i za hranu i za navodnjavanje i za kanalizaciju.

„To moraju da rade firme koje su za to specijalizovane, hidrogeološke firme sa licencom, a ne firme „mašna i tašna“. Projekat moraju da rade naše firme, CIP i Energoprojekt, kompletno projekat sliva Zapadne Morave i regulaciju te reke, dakle licencirane firme koje garantuju. i takve firme da izvedu radove. 800 miliona evra za sto i nešto kilometara je ogroman novac, i još se ne zna šta tu sve spada“, kaže Rodić i dodaje: „Naši ljudi sve rade, jedino ako Enka Turci, oni će dovesti tu da rade... Albanci, Tadžikistanci, Turci.. sačuvaj bože. Mi smo i ovako izgubili operativu i naši radnici su otišli. Tako da ti stranci kad dođu i kad odu, onda moli boga šta će da ti se desi sa putem, ko će da reaguje kad je garancija, ko će da održava – to su problemi koji će tek da nastanu. Za sada ove dve firme koje su u konzorcijumu, to ćemo tek videti koga će oni angažovati, ja vam samo govorim ko bi trebalo da radi“, jasan je Goran Rodić.

Osim izgradnji autoputa, meštani Sirče se posebno raduju izmeštanju Morave iz njihovog naselja. Kažu da znaju da će se eksproprijacija zemljišta vršiti za autoput i petlju koja treba da prođe tuda, ali da bi za izmeštanje Morave rado dali deo svoje zemlje, samo da im više ne pravi štetu.

„Da li bi mi odgovaralo da se Morava izmesti?! Pa ja bih lično prodao dve krave i dao im novac da je izmeste odavde, da mi ne pravi više ove jade. Samo nek nam sačuvaju ovaj most. Eto.“, kaže nam Dušan Andrić dok daske mosta škripe pod njim i njegovim ovcama.

Autor: Jelena Đukić Pejić