Klimatske promene 10

Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora - gde ima najviše šuma i u kakvom su stanju? Kako se ove zemlje bore sa svim onim što preti šumama: štetočinama, bolestima, sušom, požarima, nepogama i klimatskim promenama?

Iako je u jednom trenutku izgledalo da će svetska klimatska konferencija propasti, postignut je proboj u sporu oko finansijske pomoći: Države su se složile da izdvoje bilionske sume za siromašnije zemlje.

Jul i avgust postaju sve opasniji po krave i konje koji slobodno pasu na pašnjacima Suve planine. Poslednjih godina svakog leta isti problem  – nema vode na jedinom pojilu na koji ove životinje dolaze decenijama. Glavni krivac su klimatske promene zbog kojih zimi nema snegova, u proleće nema kiša, a leti nastane suša.

Nakon krivične prijave podnete protiv investitora male hidroelektrane Zvonce u selu Rakita, kod Pirota, Tužilaštvo je zatražilo veštačenje. Zavod za zaštitu prirode Srbije je za potrebe veštačenja izvršio analize na Rakitskoj reci i ustanovio da u jednom delu nekih zaštićenih vrsta više nema.

Ako se planeta zagreva, zašto je onda tako hladno? Odgovor baš i nije tako jednostavan. Klimatske promene i svakodnevna promena vremenskih prilika nisu isto. A evo i zašto.

Međunarodna zajednica je po prvi put na jednoj konferenciji UN o klimi pozvala na napuštanje fosilnih goriva. Učesnici konferencije u Dubaiju izrazili su zadovoljstvo postignutim dogovorom.

Svetski lideri usvojili su u Dubaiju deklaraciju o transformaciji poljoprivrede i prehrambenih sistema koja obavezuje države da do 2025. uključe hranu i korišćenje zemlje u svoje nacionalne klimatske planove.

Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Srbije Sandra Dokić izjavila je da su od 2000. godine minimalne materijalne štete nastale kao posledica ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjene na najmanje 6,8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorni za više od 70 odsto šteta, dok su na drugom mestu - poplave.

Nešto manje od godinu dana je prošlo od kako je Srbija obavestila UN da do 2030. planira smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 13.2% kao svoj Nacionalno utvrđeni doprinos. MIC istražuje šta to podrazumeva i da li je spremna na brojne promene među kojima je i odricanje od uglja?

Zeleni oporavak i pravedna tranzicija tema je radionice u Stokholmu koja se održava ove nedelje. Među 12 odabranih iz celog sveta, nalazi se i urednica MICa.

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim