Kada nakon dobijenog indeksa krenu da polažu ispite i krče put ka diplomi lekara, većina mladih ne razmišlja kako će napustiti zemlju, već žele da pomažu ljudima u svojoj. Ipak, godinama u Srbiji tek svršeni medicinari  odlaze  na biro za nezaposlene. Za mnoge u ordinaciji nema mesta, pa oni svoj poslovni plan nastavljaju upisujući neki strani jezik. Mnogima su sertifikati o naučenom jeziku i  karte za Nemačku i Norvešku bile jedina šansa za rad u struci.  

I Anđela Ognjanović je imala ideju da svoj poslovni san ostvari van Srbije. Učila je nemački jezik i čekala vizu. U maju prošle godine, umesto iz ambasade, stigao je poziv iz Ministarstva zdravlja.

 „Nedelju dana je bilo razmišljanja jer sam ja već ušla u tu priču da idem za Nemačku, ali jednom se nudi prilika da imaš posao u svojoj zemlji i ovde su mi prijatelji, porodica i naravno da sam taj posao prihvatila“, priča Anđela.

Ocena je ipak važna

Anđela je Medicinski fakultet završila sa prosečnom ocenom 9,87. U niškom Kliničkom centru  posao je dobila  kao jedan od najboljih diplomaca medicinskih fakulteta u Srbiji. Jedna je od sto najboljih svršenih mladih lekara, koja je posao dobila zahvaljujući programu Vlade Srbije za podršku mladim medicinarima za ostanak u zemlji. Osim ugovora o radu, lekari dobili su  i specijalizaciju i doktorske studije o trošku države.

Cilj ovog programa da se najbolji zadrže u Srbiji. Sudeći po Anđelinom primeru, cilj je jeste ostvaren. Raspakovala je takoreći zatvorene kofere i umesto da otputuje za Nemačku, ostala je da se usavršava u Nišu. U svom gradu planira da završi i specijalizaciju i postane dečiji neurolog.

Njena priča je ona sa srećnim krajem, ostala je u svom gradu, među poznatim ljudima i na sigurnom. Počela je da radi od januara ove godine, od kada joj se zvanično računa i radni staž.

Pandemija korona virusa ukazala na nedostatak lekara

Koliko je važno pomoći medicinskim radnicama da ne odu iz Srbije, svima je postalo jasno samo nekoliko meseci kasnije kada se svet suočio sa pandemijom korona virusa.

Grad  Niš  je u prvom talasnu epidemije bio jedno od najvećih žarišta u zemlji. Iz cele južne Srbije dovodili su najteže pacijente, pa ih je u jednom momentu u Kliničkom centru bilo više od 800. Da nije bilo pomoći mladih volontera koji su direktno sa biroa utrčali u kovid bolnicu, ljudski gubici bili bi mnogo veći.

Jedan od njih je i specijalizant Slaviša Kovačević. On priča kako je bilo raditi u uslovima koje je njegov profesor sa fakulteta Radmilo Janković opisao rečima "medicinski armagedon“. Samo dan nakon što je u Srbiji uvedeno vanredno stanje, Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju javilo se toliko specijalizanata da u raportnoj sali nije bilo slobodnog mesta, priseća se Slaviša.

Ponosno na zadatak

Nisu marili ni da li kod kuće ostavljaju trudnu suprugu, kao što je njegov slučaj, ili bebu od tek nekoliko meseci, poput njegovih koleginica.

"Stvarno se ponosim time“, kaže lekar koji je u prva  dva meseca pandemije  stekao iskustvo kakvo se, kaže, ne stiče ni na jednom fakultetu. Oko 150 sestara i tehničara i 65 specijalista u šest jedinica intenzivne nege pomoć su dobili i od kolega iz drugih gradova sa juga Srbije. Svi zajedno jedva su podneli teret nakon što se u Gerontološkom centru u Nišu koronavirusom zarazilo oko 150 korisnika i zaposlenih, a većina njih je u Klinički centar stigla u istom danu.

Slaviša je zadovoljan što su on i kologe u Kovid bolnicu  ušli kao volonteri, a sada su zaposleni. U međuvremenu su dobili  radne ugovore, za koje se nadaju da će biti “za stalno”.

Slaviša će uskoro zvanično dobiti zvanje anesteziologa, ostao mu je samo još specijalistički ispit.  Sam je finansirao specijalizaciju u ovoj oblasti, koja se za vreme epidemije pokazala kao najdeficitarnija. I njemu je jedna od opcija bila odlazak u Nemačku, pa je uporedo sa specijalističkim studijama upisao i nemački jezik. Ipak, sada je u niškoj bolnici i pomaže svom narodu.

“Postali smo motivisaniji”

"Svi volonteri, dvadesetak nas, krenuli smo da radimo, počeli da ulazimo u COVID-jedinice, i nakon toga je usledila vest da smo primljeni u radni odnos. To nije promenilo neki odnos prema poslu. Možda smo postali samo  malo motivisaniji, jer nam je pokazano da neko vrednuje naš rad. I eto, sad ćemo videti kako će nadalje ići“, kaže Slaviša.

Koliko god je njihov rad sa stotinama pacijenata obolelih od koronavirusa zahtevao nadljudski napor, a suočavanje sa izgubljenim životima bilo teško, iz svega ovoga u dalju karijeru poneće bogato iskustvo.

Zamenik direktora KC Niš Vladan Ćosić kaže da se 122 lekara i 89 sestara koji su dobrovoljno došli kao ispomoć, trenutno finansiraju iz posebnog budžeta Vlade i da je stigao novac za još nekoliko meseci za njihove plate.

“To su sve bili dobrovoljci i mi smo jako zahvalni njima i činimo sve da budu zaposleni na neodređeno vreme. U ovom trenutku oni se finansiraju iz posebnog budžeta Vlade Srbije. Najpre je bilo finansiranje do 3 meseca, a nedavno smo  dobili smo novu informaciju i novi priliv sredstava za sledećih 5 meseci”, pojašnjava dr Ćosić.

Tekst: Milica Milojević Kostić

Foto: Saša Đorđević

Tekst je deo projekta "Možeš i da ostaneš" koji je podržan od strane Uprave za kulturu grada Niša u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2020 godini.