Božić u vreme korone
Jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika, Božić, ove godine proslavlja se znatno drugačije nego ranije. Porodičnih okupljanja ove godine nema, već se slavi u najužem krugu porodice.
Poštovanje običaja u Srbiji
Tradicija se poštuje u mnogim krajevima Srbije, pa se po božićni badnjak ide u šumu u rano jutro na Badnji dan.
Kako je u prirodi ionako zdravije nego u četiri zida, u potrazi za idealnim badnjakom nema straha od zaraze koronom. Prema starim običajima u badnjak idu otac i sinovi, pa je i veliki broj roditelja sa malom decom koji žele da te trenutke sečenja badnjaka podele sa svojom decom.
Badnjak, sveto drvo kod Slovena
Badnjak je mlado hrastovo ili cerovo drvo koje se seče pre nego što sunce izađe.
Kada se odabere odgovarajuće drvo, prema običajima mu se kaže „Dobro jutro“. Domaćin se okrene ka istoku, prekrsti se i prema verovanju zaseče drvo sekirom ukoso sa istočne strane. Badnjak se seče sa tri snažna udarca, a ono što sekira ne poseče, završava se lomljenjem i uvrtanjem.
Uz pesmu kući
Badnjak se nosi na ramenu kući uz prazničnu pesmu.
U tim božičnim pesmama, Božić se pojavljuje kao junak na konju koji radosno stiže i glavni je gost na bogatoj porodičnoj večeri.
Pijace pune, ali skromnija kupovina
Veliki je broj i onih koji badnjak kupuju na pijaci. Ove godine na pijaci ima znatno manje gužve nego ranijih godina.
Badnjak „ulazi“ u svaku kuću, a zbog pandemije korona virusa mnogima će to biti jedini gost. Zbog epidemiloške situacije, jedan od najradosnijih praznika, Božić, ove godine se slavi dosta skromnije.
Posno za Badnji dan, a za Božić gozba
Na pijaci se tog dana kupuje osim svežeg, suvo voće, tikva i riba, jer je na Badnji dan poslednji dan četrdesetodnevnog posta.
Kupuju se i razne druge namirnice, spremaju sarme i pečenje za Božić. Prodavci kažu da je, sve što se kupuje ove godine, količinski znatno manje u odnosu na prethodne godine. Kažu da se to u prodaji dosta oseti.
Mnogi su sami za Božić
Osete i kupci, ali ih više boli samoća. Jasmina Mladenović ove godine ne pravi praznične ručkove i večere jer će Božić proslaviti sama.
Da nije epidemiološke situacije, sa njom bi bili brat i majka. „Sada sam sama, i nemam kome da spremam. Toliku količinu hrane ne mogu sama da pojedem i nema razloga da kupujem i spremam više nego što mi treba“.
U zabačenim selima samoća je uobičajena
U mnogim srpskim selima, i praznični dani su jednako skromni.
Tamo gde nema prodavnica u blizini, kao što je selo Crvena jabuka koje se nalazi među planinama Tumba, Talambas i Crni vrh na 7 km od bugarske granice, dvadesetak meštana ne bira mnogo. U tom i u sličnim selima Istočne Srbije, živa reč je najvrednija.
Organizovano paljenje badnjaka
Možda paradoksalno, ali ovog puta puta, u gradu je izgleda lakše sprovoditi običaje.
Svake godine ispred crkava organizovano je paljenje badnjaka, a vatra simbolizuje rađanje novog sunca. I ove godine okupilo se mnogo građana da zajedno proslave Badnje veče.
Bez distance, ali sa maskama
I to sa epidemiološkim maskama poštujući epidemiološke mere. Deo badnjaka unetog u kuću pali se uz reči: „Koliko varnica, toliko srećica, koliko varnica toliko parica“. Čekanje Božića je uvek radostan praznik za sve generacije.
Okupljanje na svežem vazduhu uz vatru je ove godine jedino praznično okupljanje. Božićne navike, posećivanje roditelja i familije, u ovoj godini su morale da se menjaju. Svi se nadaju da će sledeći Božić biti radosniji, a srce punije bez straha da će svojim prisustvom ugroziti one koje vole. Veruju da će naredne godine moći da čestitaju svima uz „Mir Božiji Hristos se rodi“.
Autor: Jelena Đukić Pejić