Studenti novinarstva i novinari Studentskog dnevnog lista vredno rade na svom portalu koji postoji još od 2011. godine. Od kako postoje mogućnosti korišćenja AI alata, oni prepoznaju neke od koristi veštačke inteligencije. Ipak ističu da je provera informacija neophodna.

„Veštačka inteligencija može biti korisna u skraćivanju vremena potrebnog za analizu dokumenata i istraživanje, ali je neophodno da novinari i dalje vrše proveru informacija, jer AI alati mogu napraviti greške“ kaže doskorašnja glavna i odgovornona urednica SDL, Anđela Jeremić.

„Postoji podeljeno mišljenje među mladim novinarima: neki ga koriste, dok drugi smatraju da skrnavi profesiju i da je potrebno postaviti jasna pravila i smernice“, objašnjava Anđela Jeremić.

Korisno, ali rizično

U redakciji ovog lista, novinari su ujedno i fotografi. Trude da koriste samo autorske fotografije kako bi izbegli probleme sa autorskim pravima i eventualne tužbe. Povremeno koriste AI za ilustracije, ali većina novinara preferira da sami kreiraju sadržaj.

Promtografika

„Ukoliko nemamo adekvatnu fotografiju, ilustracije pravimo preko Kanve. Za potrebe tri teksta koristili smo AI opcije koje Kanva nudi, uz napomenu da je to napravljeno uz pomoć veštačke inteligencije“, dodaje naša sagovornica.

Alati veštačke inteligencije svakako mogu biti korisni, ali nose i određene rizike, smatra Sanja Kljajić, novinarka DW i asistentkinja na Odseku za medije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

„Alatke koje možemo iskoristiti za dobro, možemo iskoristiti i da dodatno pogoršamo situaciju u medijima, više manipulacija, više lažnih vesti, više konstrukcije stvarnosti“, objašnjava ona i govori da istinitost pravih izvora ne treba dovoditi u pitanje.

„Izvori su ljudi. Online izvore možemo dovesti u pitanje, ali lične izvore ne možemo.“

Uz AI u borbi protiv lažnih vesti

Prema izveštaju Reuters Instituta iz aprila 2024. godine, gotovo 48% novinara aktivno koristi veštačku inteligenciju u svom radu, dok istraživanje iz septembra 2024. godine pokazuje da čak 70% novinara i lidera redakcija prepoznaje vrednost AI u optimizaciji svojih procesa.

Polemike o upotrebi veštačke inteligencije u novinarstvu, o njenim prednostima i manama, vode se u celom svetu. Publika sve teže razlikuje šta je istina, a šta laž, a šta je generisano veštačkom inteligencijom. Preplavljeni dezinformacijama, publika bi lako mogla da izgubi poverenje u medije, a mediji bi lako mogli da izgube kredibilitet što može imati dugoročne posledice po novinarsku profesiju.

Kako bi se borila protiv lažnih vesti, medijska kuća Al Jazeera Media Network koristi upravo AI alate. Za MIC potvrđuju da je od početka 2020-ih, Al Jazeera razvila internu AI platformu „Labeeb“ koja olakšava istraživanje, pisanje i transkripciju, povećavajući produktivnost novinara.

Ermina Gakić – Kulenović iz Al Jazeera Media Network-a kaže da njihova „Labeeb“ platforma nudi grafička i dizajnerska rešenja, skraćuje vreme za izradu vizuelnih materijala i omogućava automatizovanu bazu podataka koja pomaže u kreiranju priča.

„Svi sadržaji prolaze kroz ljudsku proveru pre objavljivanja, a ‘Labeeb’ je dostupan svim zaposlenima u redakciji. Korisnici su ga ocenili veoma pozitivno, a očekujemo dalji razvoj i pozitivne trendove u regionalnoj medijskoj industriji“, ističe Ermina Gakić-Kulenović.

Ugroženi fotografija i kompletan novinarski rad?

Ne samo u svetu vesti, već i u svetu fotografije, razne su mogućnosti za zloupotrebu AI.

James Hill

James Hill, novinar i fotograf magazina New York Times, ranije je izjavio za MIC da je sve više opasnosti koju generativna veštačka inteligencija donosi u svet novinarstva.

„Obični ljudi, pa čak i profesionalci, često ne mogu da razlikuju stvarne fotografije od onih generisanih veštačkom inteligencijom. To je ozbiljan problem s kojim se suočavamo,“ ističe Hill, vidno zabrinut zbog preplavljenosti lažnim vestima i AI sadržajem.

A ako može veštačka inteligencija da napiše vest ili napravi fotografiju, pitali smo naše sagovornike da li se brinu za svoju novinarsku poziciju.

Oni su saglasni da AI alati mogu analizirati velike količine podataka, identifikovati lažne vesti, ali i generisati sadržaje koji mogu biti lažni ili obmanjujući. Međutim, postoji duboka sumnja u mogućnost AI-a da zadrži suštinske aspekte novinarstva, kao što su empatija, kritičko razmišljanje i etički pristup.

Sanja Kljajić veruje da, iako AI može olakšati određene aspekte novinarskog posla, nikada neće moći zameniti suštinu novinarstva ili umetničko izražavanje fotografije.

„Sada dolazimo u rizik da nas u potpunosti zamene alatima veštačke inteligencije. Niko nije uspeo da uništi prethodne medije, i veštačka inteligencija neće uspeti da nas se reši," zaključuje ona.

Tekst: Petra Pančić

Foto: Jelena Đukić Pejić i Saša Đorđević