MIC: Koje tehničke resurse koristite za razvoj AI kod nas i u kom pravcu ide taj razvoj?

Milan Stojković: Tehnički resursi za razvoj AI u Srbiji bazirani su na korišćenju sopstvenih servera sa grafičkim karticama koje poseduju naše istraživačke organizacije, ali što je još bitnije koristi se Data centar u Kragujevcu koji predstavlja najsavremeniji infrastukturni objekat ovakvog tipa u regionu. On je platforma za razvoj veštačke inteligencije, te za razvoj naših AI rešenja koristimo super računare koji su tamo locirani. Dalji razvoj predstavlja nadogradnju već postojeće inftastrukture u Data centru, koja će stvoriti uslove za nastavak razvoja AI u Srbiji, ali što je još bitnije implementaciju razvijenih AI rešenja kako u javnom sektoru, tako i u industriji.

MIC: Čemu će veštačka inteligencija biti namenjena?

Milan Stojković: Implementacija veštačke inteligencije iz perpsektive zelene tranzicije biće usmerena ka smanjenju emisije gasova staklene bašte kroz efikasniji način korišćenja resursa, optimizaciju obnovljivih i zelenih izvora energije sa postojećim tradicionalnim energetskim resursima, ali i kroz implementaciju veštačke inteligencije u okviru zelenih tehnologija u gradovima. Time se omogućava kvalitetniji život građana kroz smanjenje temperature vazduha, povećanja kvaliteta vazduha, smanjenje uticaja negativnog dejstva voda (poplave) i očuvanje biodiverziteta.    

MIC: Na kojim projektima Institut radi?

Milan Stojković: Institut za veštačku inteligenciju Srbije sprovodi više značajnih naučnih projekata koji su finansirani iz sredstava Evropske unije i domaćih izvora finansiranja, poput Fonda za nauku Republike Srbije. Najznačajniji naučni projekat istraživačke grupe za zelene tehnologije u veštačkoj inteligenciji je ARTIFACT projekat koji koristi sinergiju veštačke inteligencije i inženjerstva kako bi unapredio rezilijentnost infrastukture u gradovima na poplave, a uz integraciju tehničkih rešenja inspirisanih prirodom u planiranju gradova.

Takođe postoje projekti koji su podržani direktno iz industrije. Jedan takav projekat finasiran je od strane Elektroprivrede Srbije AD, a tiče se predikcije poplava na hidroenergetskim objektima na slivu reke Drine. Cilj ovog projekta je objedinjavanje klimatskih i hidroloških podataka na velikom prostoru ovog sliva, a kao podloga za razvoj višestrukih ML (Machine Learning) modela za predikciju poplavnih događaja. Implementacija ovog projekta imaće za rezultat smanjenje štetnog dejstva voda, ali i povećanje hidro-energetske proizvodnje na Drinsko-Limskim hidroelektranama.

dr Milan Stojković, foto:Nebojša Rudić

MIC: Gde su po Vašem mišljenju najveći potencijali korišćenja veštačke inteligencije u društvu, koji su to sektori?

Milan Stojković: Kao rukovodilac grupe za zelene tehnologije u veštačkoj inteligenciji istakao bih potencijal korišćenja veštačke inteligencije u sektorima koji se bave zaštitom životne sredine, održivim razvojem gradova i energetikom. U ovim sektorima relativno brzo možemo meriti učinak implementiranih AI alata, a pogotovo u sektoru energetike gde se trenutno sprovodi tranzicija od tradicionalnih energetskih resursa ka zelenim i obnovljivim izvorima energije.  

MIC: S obzirom da razvoj AI zahteva velike energetske resurse, a poznato je da Google ovog trenutka investira u razvoj sopstvene nuklearne elektrane koja će snabdevati njegove AI, šta po tom pitanju radi Institut? Koliko bi to moglo biti važno za državu?

Milan Stojković: Republika Srbija poseduje značajne neiskorišćene izvore energije iz obnovljih i zelenih izvora energije. Shodno tome, planira se izgradnja reverzibilne hidroelektrane na slivu reke Lim (Bistrica), kao i slična hidroelektrana na reci Dunav (Đerdap 3). Pored toga, postoje neiskorišćeni hidroenergetski kapaciteti na reci Ibar i Velikoj Moravi, a koji se takođe mogu koristiti za proizvodnju električne energije. Ako sagledamo potencijal solarne energije, energije vetra, kao i energije biomase, izgradnju nuklearnih hidroelektrana možemo razmatrati i planirati, kao zamenu za postojeća postrojenja termolelektrana. Sve ovo je potrebno sagledati multidisciplinarno, kako kroz benefite proizvodnje nuklearne energije, ali i kroz uticaj na životnu sredinu koja ovakva proizvodnja energije može doneti.

MIC: Da li država i na koji način pomaže razvoj AI?

Milan Stojković: Republika Srbija pomaže razvoj AI u Srbiji višestruko, kako kroz dostupne fondove za istraživačke projekte kroz Fond za nauku Republike Srbije i Fond za Inovacionu delatost, ali i kroz saradnju sa javnim sektorom gde AI rešenja značajno mogu poboljšati njihov nivo efikasnosti.  

MIC: Javnost je relativno malo upoznata sa onim što radite - ko je osnivač Instituta, da li ima udela privatnog sektora, da li sarađujete sa privatnim sektorom i na koji način? S obzirom da je Institut jedna od mera Vlade Srbije u Strategiji razvoja do 2025. godine, šta će biti posle 2025. sa radom Instituta?

Milan Stojković: Institut za veštačku inteligenciju Srbije osnovan je kao jedna od mera Strategije za razvoj veštačke inteligencije za period 2020-2025. godine i u Institutu nema učešća prvatnog kapitala, u vlasništvu je Republike Srbije. Jedan od naših najvažnijih uspeha jeste privlačenje srpskih istraživača iz inostranstva, čime smo im obezbedili sigurnu i perspektivnu sredinu za njihov rad i budućnost. Ovaj pravac nastavljamo da razvijamo, uz proširenje delatnosti Instituta na univerzitetske centre u Nišu i Kragujevcu. Pored Novog Sada, koji je sedište Instituta, Beograd postaje značajan centar za širenje kapaciteta i dalji razvoj.

Iako Institut ne uključuje privatni kapital, aktivno sarađujemo sa privatnim sektorom. Kroz ovakva partnerstva mogući su razmena znanja, zajednički projekti i primena inovacija iz oblasti veštačke inteligencije u različitim industrijama. Ovaj pristup nam pomaže da povežemo vrhunska istraživanja sa praktičnom primenom i obezbeđuje da naš rad ima konkretan i stvaran uticaj. Takođe, u narednom periodu planiramo da nastavimo sa radom i unapređenjem Instituta kroz dugoročne strategije koje prate savremene tehnološke i ekonomske trendove. To podrazumeva produbljivanje saradnje sa akademskim institucijama, industrijom i međunarodnim partnerima, obezbeđivanje finansiranja kroz evropske i globalne istraživačke programe, kao i dalji razvoj Srbije kao značajnog učesnika u globalnom AI ekosistemu. Institut za veštačku inteligenciju Srbije ima ključnu ulogu u promovisanju istraživanja, podršci inovacijama i doprinosu tehnološkom napretku zemlje.

*dr Milan Stojković je doktorirao na Građevinskom fakultetu u Beogradu, a postdoktorsko istraživanje je završio na Univerzitetu Zapadni Ontario u Kanadi. Do sada je publikovao više od 40 naučnih radova, a bio je uključen i u internacionalne studije koje se bave ocenom rizika od poplava i razvojem sistema za predikciju poplava.

U institutu za veštačku inteligenciju Srbije je viši naučni saradnik i vođa Grupe za zelene tehnologije u veštačkoj inteligenciju (“Green AI”). Grupa se bavi razvojem tehničkih rešenja koja se odnose na umanjenje rizika od poplava i povećanje kvaliteta vode, integralne urbane modele i ocenu ekoloških parametara površinskih voda.

Autor: Jelena Đukić Pejić